Narodna banka Srbije
 

JP MORGAN: Dinar je realno vrednovan – niti je precenjen, niti je potcenjen

Jedna od najcenjenijih i najznačajnijih finansijskih institucija u svetu, JP Morgan, objavila je izveštaj o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za narednu, 2020. godinu (EMOS 2020). U izveštaju se, između ostalog, ističe da je srpski dinar realno, odnosno ispravno vrednovana valuta.

Od ukupno 25 analiziranih valuta zemalja u razvoju (EM – Emerging Markets) iz celog sveta, kao potpuno realno vrednovani istaknuti su – srpski dinar (RSD) i filipinski pezos (PHP), uz dve svetske valute zemalja u razvoju – meksički pezos (MXN) i peruanski sol (PEN), koje veoma blago odstupaju od tzv. fer vrednosti (Fair value). Ostala 21 valuta pojedinačnih zemalja, kao i kompozitna mera svih posmatranih valuta zemalja u razvoju (Global EM), okarakterisana je kao precenjena ili potcenjena.

Ovo je još jedna potvrda da Narodna banka Srbije vodi ispravnu monetarnu politiku i da komentari pojedinih ekonomista o eventualnoj precenjenosti dinara, odnosno tvrdnje da Narodna banka Srbije „veštački drži kurs na određenom nivou” – nisu utemeljene. Zaključak je posebno značajan, jer dolazi od potpuno nezavisne i nepristrasne međunarodne institucije s visokim renomeom. JP Morgan se tokom poslednjih nekoliko godina istakla kao institucija koja detaljno prati makroekonomska kretanja u Srbiji i na veoma objektivan način izveštava javnost i investitore (postojeće, ali i potencijalne) o napretku Srbije na putu stabilnosti i ekonomskog napretka.

Da nije reč o paušalnoj proceni, već o ozbiljnom modelu i analizi kretanja valute zasnovanoj na makroekonomskim pokazateljima jedne zemlje, potvrđuju i sledeće činjenice:

  • Model je baziran na kretanjima realnog efektivnog kursa koji uzima u obzir i kretanje inflacije, i makroekonomske osnove jedne zemlje (REER – Real Effective Exchange Rate);
  • Uzimaju se u obzir pokazatelji koji daju makroekonomsku sliku jedne zemlje, poput:
    • relativne produktivnosti (odnos bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti),
    • trgovinskih uslova (odnos uvoznih i izvoznih cena),
    • razlike u kamatnim stopama (u odnosu na valutu s kojom se poredi nacionalna valuta svake od zemalja),
    • spoljne ravnoteže (spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod) i
    • fiskalne (budžetske) ravnoteže.

Ističe se da su faktori koji su doprineli ovakvoj oceni vrednosti dinara rast produktivnosti i učešća investicija u bruto domaćem proizvodu, zatim veoma visok priliv stranih direktnih investicija, koje uz domaće investicije u infrastrukturu – doprinose budućem rastu produktivnosti i izvoza, kao i smanjena eksterna ranjivost zemlje – smanjenje učešća spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (koje je od 2015. godine do polovine 2019. smanjeno za preko 10 procentnih poena – sa 73,5% na 63,3%).

Grafikon 1: Procena realne (fer) vrednosti valuta zemalja u razvoju

O ozbiljnosti analize JP Morgan govori i činjenica da je procena vrednosti rađena u dužem vremenskom periodu, od 2001. godine.

Može se napraviti jasna razlika između ranijeg perioda, pre 2013, koji je karakterisala visoka volatilnost i kursa i svih ekonomskih pokazatelja i perioda nakon 2013, kada su odstupanja valute od procenjene realne vrednosti minimalna i u okviru normalnog raspona odstupanja (grafikoni 2 i 3). Primera radi, u periodu 2007–2008. god. dinar je bio precenjen za više od 10%, dok je 2011. i početkom 2012. bio potcenjen za blizu 10%. Od druge polovine 2012. ova odstupanja nisu nikada prešla 5%, a u proseku tokom poslednjih sedam godina, dinar je u potpunosti bio ispravno (realno) vrednovan.

Grafikoni 2 i 3: Kretanje realne efektivne vrednosti (odstupanja) dinara u odnosu na procenjenu fer vrednost

 

Linkovi: