ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Narodna banka Srbije u 2019. potvrdila da je garant stabilnosti, odgovoran regulator i inovator

„Za nama je još jedna godina u kojoj je Narodna banka Srbije bila garant stabilnosti, odgovoran regulator i inovator. Kontinuitet pozitivnih rezultata obeležio je i proteklu godinu, a ključno je to što smo očuvali stabilnost, jer ona nema alternativu.

 I u 2019. godini Narodna banka Srbije je ispunila svoje zakonom definisane ciljeve. Inflaciju smo očuvali na niskom nivou, čuvajući time i realnu vrednost zarada. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje izvesnost za poslovanje i planiranje. Pored toga, devizne rezerve su na rekordnom nivou. Dinarska štednja je nastavila snažan rast i dostigla najveće iznose do sada. Još povoljnijim uslovima finansiranja podržavali smo rast kreditne aktivnosti i raspoloživog dohotka. Problematične kredite smo dodatno smanjili, spuštajući ih na najniži nivo, a radili smo intenzivno u različitim oblastima kako bi se građanima i privredi omogućile još kvalitetnije finansijske usluge”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković govoreći o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2019. godini.

U godini u kojoj je obeleženo 135 godina rada Narodne banke Srbije, doslednim sprovođenjem monetarne politike i uspešnom koordinacijom s fiskalnom politikom, postigli smo rezultate koji čuvaju poverenje tržišnih učesnika u nosioce ekonomske politike i čine rast održivim i u narednim godinama. „Srbija je danas zemlja izbalansirane ekonomije i održive budućnosti“, zaključila je guverner.

Niska inflacija i poverenje u Narodnu banku Srbije da će inflacija ostati niska i u narednom periodu

I u toku 2019. godine Narodna banka Srbije je očuvala inflaciju na nivou od oko 2%, što je i prosek oko kojeg se kretala tokom prethodnih šest godina. Zahvaljujući niskoj stopi inflacije, i u ovogodišnjem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po ostvarenoj inflaciji zadržala prvu poziciju, odnosno ostala je u grupi zemalja s najboljim rezultatom po tom kriterijumu. „I u protekloj godini, Narodna banka Srbije je ispunila svoj osnovni cilj i inflaciju u Srbiji očuvala je na niskom nivou. Danas, kao i sedam godina unazad, Narodnoj banci Srbije se veruje da će inflaciju održati pod kontrolom i u narednom periodu“, zaključila je guverner.

Relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru obezbeđuje izvesnost poslovanja i planiranja

Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za 0,5%. U uslovima aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala na deviznom tržištu neto kupovinom 2,665 milijardi evra. „I u 2019. godini nastavili smo da reagujemo objektivno i nepristrasno u oba smera u cilju sprečavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara. Očuvali smo relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, a privrednicima i građanima obezbedili izvesnost poslovanja i planiranja“, istakla je guverner.

Devizne rezerve na rekordnom nivou

Bruto devizne rezerve Srbije povećali smo za 2,2 milijarde evra u 11 meseci, na nivo od 13,5 milijardi evra. Rezerve su povećane i u ambijentu snažnog razduživanja države po osnovu kredita i hartija od vrednosti (663 miliona evra neto tokom 11 meseci). „Odgovornom politikom obezbedili smo dobru odbranu za eksternu likvidnost zemlje. Narodna banka Srbije je u oktobru prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano sa 7% na oko 10%. U plasiranju deviznih rezervi rukovodimo se principom diversifikacije kao najbolje odbrane od rizika iz međunarodnog okruženja”, konstatuje guverner Jorgovanka Tabaković.

Dinar je realno vrednovan – niti je precenjen, niti je potcenjen

Jedna od vodećih finansijskih institucija u svetu, JP Morgan, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane. Ocena je doneta na osnovu analize koja je rađena za 25 zemalja i kojom je obuhvaćen veliki broj pokazatelja zdravlja ekonomije.

Dinarska štednja na rekordnom nivou

Dinarska štednja je povećana za oko 30% tokom 2019. godine, na novi rekordni nivo. Snažnim rastom dinarske štednje tokom prethodne dve godine postepeno se povećava njeno učešće u ukupnoj štednji. Raste i učešće štednje koja je položena na period preko dve godine, što je dodatna potvrda vraćanja poverenja u dinar.

Krediti privredi – značajan izvor finansiranja privatnih investicija u Srbiji

Referentnu kamatnu stopu u 2019. godini smanjili smo tri puta za po 25 baznih poena, na 2,25%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Nižom referentnom kamatnom stopom Narodna banka Srbije je direktno doprinosila povoljnijim uslovima finansiranja i većem raspoloživom dohotku građana i privrede. I kamatne stope na devizne i devizno indeksirane kredite bile su povoljnije, zbog niže premije rizika zemlje i veće konkurencije među bankama. „S dvocifrenim stopama rasta, kreditni privredi bili su jedan od važnih izvora finansiranja privatnih investicija u Srbiji, a time i puna podrška privrednom rastu“, zaključila je guverner.

Doneli smo i propise za podsticanje dinarskog kreditiranja privrede. Usvajanjem ovih propisa uspostavljaju se nova pravila za banke, koja imaju za cilj podršku čisto dinarskim plasmanima mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.

Problematični krediti – sistemska rešenja i puna koordinacija daju najbolje rezultate

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno smo smanjili, na novi najniži nivo od 4,56% na kraju oktobra, što je za oko 80% manje nego na početku primene Strategije za njihovo rešavanje. Sistemski pristup u njihovom rešavanju i rezultati na makroekonomskom planu dali su pun efekat i na ovom polju, naročito ako se uzmu u obzir obim i koreni ovog problema, što su zaključili i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda. Stabilnost, dobra kapitalizovanost i likvidnost karakterisali su bankarski sistem u Srbiji i u 2019. godini.

Usaglašavanje domaće regulative omogućava otvaranje pregovaračkih poglavlja i donosi kvalitetnije usluge, veću mogućnost izbora i dodatnu sigurnost

Proteklu, 2019. godinu obeležilo je i otvaranje dva poglavlja u kojima Narodna banka Srbije ima važnu ulogu. Poglavlje 9 – Finansijske usluge, za koje je Narodna banka Srbije prvonadležna institucija, otvoreno je krajem juna. Zahvaljujući aktivnostima sprovedenim u prethodnom periodu, finansijski sistem je siguran i otporan – unapređen je regulatorni okvir za banke, čime je postignuta visoka usklađenost domaćih propisa s propisima Evropske unije. „Modernim zakonodavstvom po standardima Evropske unije unapređujemo kvalitet finansijskih usluga, uključujući i raznovrsniji izbor finansijskih instrumenata. Doprinosimo daljem povećanju sigurnosti investicija i jačanju poverenja investitora“, ocenjuje guverner. U decembru smo otvorili i poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala, u okviru kojeg je Narodna banka Srbije drugonadležna institucija. „Poglavlje 4 obuhvata liberalizaciju kretanja kapitala, platne usluge, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U svim tim oblastima Srbija je postigla izuzetan uspeh, što je dovelo i do otvaranja poglavlja, a svim učesnicima na finansijskom tržištu daje veće mogućnosti izbora i snižava troškove“, rekla je guverner.

Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica Evropske unije, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja

Kada je reč o tretmanu izloženosti u skladu sa evropskom Uredbom o kapitalnim zahtevima, naši supervizorski i regulatorni zahtevi ekvivalentni su evropskim, što je u decembru i potvrdila Evropska komisija. „Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica Evropske unije, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja. Takva odluka Evropske komisije znači dodatni nivo poverenja za investitore i dodatni podsticaj za razvoj našeg dinarskog finansijskog tržišta. Manji zahtevi za određena ulaganja banaka koje posluju u Evropskoj uniji mogu dodatno da stimulišu dugoročnija i još veća ulaganja u Srbiju, što može da poveća zaposlenost i kvalitet usluga“, naglašava guverner.

Uspešno završeno drugo i treće razmatranje programa koji je podržao Međunarodni monetarni fond, niska inflacija i zdrav finansijski sistem podržavaju javne finansije, privatne investicije i tržište rada

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluke o uspešnom završetku drugog i trećeg razmatranja ekonomskog programa Srbije koji se sprovodi uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike. I u julu i u decembru odluke su donete bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je mogućnost koja se koristi kada se proceni da formalna diskusija nije potrebna, s obzirom na uspešno sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate. Pri oba razmatranja sprovođenja ekonomskog programa, Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda ocenio je da Republika Srbija nastavlja uspešno da sprovodi definisani ekonomski program, uz dobre domaće faktore rasta, nisku inflaciju, zdrav finansijski sistem, sprovođenje strukturnih reformi. Srbiju je u novembru posetio i Tao Džang, zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, i tom prilikom je ocenio da je tokom sedam godina, što nije dug period, Srbija napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije, kao i da su niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajna podrška zdravim javnim finansijama.

Kontinuitet niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara – važni faktori za povećanje kreditnog rejtinga Srbije

„Narodna banka Srbije je svojim rezultatima, u koordinaciji s drugim politikama, znatno doprinela i da u protekloj godini agencije Fitch Ratings i Standard and Poor’s povećaju kreditni rejting Srbije, i da agencija Moody’s poveća izglede za rast rejtinga“, rekla je guverner. Prilikom donošenja odluke, agencija Standard and Poor’s je u decembru ponovo naglasila da je Narodna banka Srbije dokazala operativnu nezavisnost i da je tokom prethodnih šest godina zaradila kredibilitet, što za rezultat ima višegodišnje uspešno očuvanje niske i stabilne inflacije. Ova agencija ocenjuje da režim deviznog kursa koji sprovodi Narodna banka Srbije doprinosi uspešnom prilagođavanju ekonomije na kretanja u međunarodnom okruženju. Zaključuje i da su intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu bitno doprinosile očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti i rastu deviznih rezervi zemlje na rekordni nivo.

Premija rizika Srbije snižena na nove minimume tokom 2019. godine kao odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke

Izuzetno niska premija rizika zemlje, snažan priliv stranih direktnih investicija i dve uspešne emisije desetogodišnjih evroobveznica na međunarodnom tržištu u toku 2019. godine, po niskim stopama i uz veliku tražnju, govore da već sada Srbija uživa ugled zemlje investicionog rejtinga. „Kontinuitet odgovornog vođenja politike pokazuje i činjenica da su sredstva koja su obezbeđena na taj način iskorišćena za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da po ovom osnovu nije povećan javni dug, dok su troškovi kamata smanjeni“, zaključila je guverner.

Inovacije, kvalitetnije usluge, širenje nadležnosti i širenje saradnje

Narodna banka Srbije ostala je posvećena modernizaciji finansijskog sistema i inovacijama, u skladu s novinama i potrebama koje donosi poslovanje u savremenom svetu.

Standardizovali smo terminologiju u oblasti platnih usluga i omogućili brže i lakše upoređivanje ponuda i tarifa različitih pružalaca platnih usluga. Kreirali smo listu reprezentativnih usluga sa 14 najznačajnijih platnih usluga za potrošače i 18 platnih usluga za pravna lica i preduzetnike. Korisnici platnih usluga od marta 2019. mogu da iniciraju postupak promene platnog računa s prethodnog kod novog pružaoca platnih usluga, a našim pozitivnim zakonodavstvom korisnicima je prvi put zagarantovano pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. Cilj je da podržimo lakši pristup platnom računu i savremenim platnim uslugama, što će povećati kvalitet usluge i omogućiti uštede za korisnike.

Na internet stranici Narodne banke Srbije objavili smo podatke o naknadama za platne usluge. To omogućava lako i brzo poređenje ponuda i tarifa naknada, i olakšava izbor pružaoca koji korisniku najviše odgovora.

U 2019. godini sve banke su se uključile u sistem za instant plaćanja čiji je operator Narodna banka Srbije (IPS NBS sistem), a nastavili smo i aktivnosti na primeni instant plaćanja na prodajnim mestima trgovaca.

Snižene su trgovačke naknade, kao direktna posledica ograničenja međubankarskih naknada. Zahvaljujući tome proširena je mreža POS terminala na prodajnim mestima, kao i internet prihvatna mreža. Tako je na kraju drugog tromesečja 2018. godine (pre stupanja na snagu zakona kojim su regulisane međubankarske naknade) u našoj zemlji bilo 79.486 POS terminala, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine – 90.249, što je rast od 10.763 terminala, odnosno od 13,5%.
Kao operator nacionalne kartične šeme – DinaCard, i u 2019. godini nastavili smo da unapređujemo DinaCard platne kartice, kako kroz omogućavanje njene upotrebe na internetu, tako i na planu njene prekogranične upotrebe zahvaljujući saradnji s međunarodnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover.

Uredili smo i proces video-identifikacije korisnika finansijskih usluga, čime im je omogućeno da zaključe ugovor s bankom ili drugom finansijskom institucijom bez odlaska u njihove prostorije.

S Vladom Republike Srbije potpisali smo Protokol o saradnji u cilju daljeg unapređenja digitalizacije u Republici Srbiji „e-Srbija”, koji predstavlja osnov za sprovođenje zajedničkih aktivnosti kako bi se građanima obezbedile brže i kvalitetnije usluge.

Pokrenuli smo i projekat formiranja registra startap kompanija u našoj zemlji, podržavajući i na taj način razvoj inovativnih tehnologija na tržištu finansijskih usluga. Registar startap kompanija omogućiće da se na brz i jednostavan način – samo jednim klikom dobiju informacije o kompanijama koje posluju u određenoj oblasti.

Narodna banka Srbije doprinela je i uvođenju usluge Google Merchant Account u Republici Srbiji, čime smo podržali rad domaćih programera i njihov pristup svetskom tržištu, kao i razvoj ukupnog IT sektora u našoj zemlji.

Izradili smo Finansijski vodič za naše građane koji se vraćaju u Republiku Srbiju, sa aspekta primene deviznih propisa. Cilj je da se, većom informisanošću, olakša njihov povratak. Zbog toga se na jednom mestu daju informacije o većini pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva.

Rešeno je i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu, primenjuje se zvanični srednji kurs dinara.

Doneli smo odluku da se na listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu uvede i beloruska rublja. Uvođenjem beloruske valute na domaće devizno tržište Narodna banka Srbije potvrdila je proaktivni pristup u obezbeđivanju povoljnog ambijenta i uslova za ulaganje.

Nadležnosti Narodne banke Srbije dodatno su proširene u 2019. godini i na poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova.
S predstavnicima devet fakulteta iz Srbije i šest fakulteta iz Republike Srpske u oblasti ekonomskih, pravnih i organizacionih nauka potpisali smo memorandum o poslovnoj saradnji. To predstavlja nastavak saradnje s fakultetima, koja se uspešno sprovodi duži niz godina. Cilj je da se dodatno unapređuje obrazovni proces na fakultetima, kao i da se stvori podsticajni ambijent koji će najboljim studentima omogućiti da stečena znanja primene u praksi.

„Nastavljamo istim intenzitetom i prioritete ne menjamo – radimo u korist naših građana i privrede, čuvanjem stabilnosti i donošenjem i sprovođenjem mera koje unapređuju svakodnevni život. Srbija će nastaviti da sprovodi ekonomski program jačanjem domaće ekonomije, čuvanjem inflacije na niskom nivou, kao i očuvanjem stabilnog i zdravog finansijskog sektora i u narednom periodu. Mere koje donosimo uvek će imati za cilj očuvanje stabilnosti, rast životnog standarda naših građana i podsticajne uslove poslovanja za našu privredu”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.


Kabinet guvernera