ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Odnosi sa inostranstvom | Odnosi sa MMF-om | Aranžman za produženo finansiranje 2002.

Deseta i jedanaesta tranša

Pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, koja je doneta 29. juna 2005, potvrdila je uspešno okončanje pete polugodišnje revizije tekućeg trogodišnjeg aranžmana sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i omogućila povlačenje desete i jedanaeste tranše ukupne vrednosti od 125 miliona specijalnih prava vučenja (SPV) (oko 180,3 miliona USD) za podršku platnom bilansu i deviznim rezervama zemlje.

Odbor izvršnih direktora odobrio je odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenih za kraj decembra 2004, kraj februara i marta 2005. godine koji se odnose na izmirivanje dospelih obaveza po osnovu zaduživanja u inostranstvu, reorganizaciju zaposlenih u Vojsci i administraciji državne zajednice, kao i na pravnu registraciju razdvojenih delova EPS-a.

Na Odboru izvršnih direktora Fonda takođe su okončane konsultacije po članu IV Statuta Fonda, u okviru kojih su razmotrena ukupna privredna kretanja, kao i pitanja koja se odnose na adekvatnost ekonomske politike i mera koje se preduzimaju radi održavanja stabilnih odnosa u privredi i uravnoteženja platnog bilansa zemlje.

Aranžman za produženo finansiranje zaključen je 13. maja 2002. u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV (oko 937,7 miliona USD) kao podrška ekonomskom programu Srbije i Crne Gore u periodu 2002–2005. godine. Na osnovu dosadašnjih pozitivnih ocena Fonda iskorišćena su sredstva u ukupnom iznosu od 587,5 miliona SPV (oko 847,5 miliona USD). Trajanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa Fondom produženo je do 31. decembra 2005.

Prema dogovoru sa Fondom o sprovođenju usaglašenih ciljeva ekonomske politike, Vlada Republike Srbije je preuzela obaveze čije ispunjenje treba da omogući da se do kraja 2005. uspešno završi aktuelni finansijski aranžman sa Fondom, što će omogućiti realizaciju preostalog otpisa od 15 odsto reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba.

Ostvarivanje usaglašenih ciljeva ekonomske politike podrazumeva da monetarna politika i dalje bude restriktivna kako bi se održala makroekonomska stabilnost i smanjila stopa inflacije, da centralna banka, s istim ciljem, dodatnim merama utiče na regulisanje likvidnosti bankarskog sektora i količine novca u opticaju.

Podršku smanjenju stope inflacije u ovoj godini u većoj meri treba da pruži fiskalna politika putem dodatnog smanjenja učešća javnih rashoda, tako što će se sprovoditi politika koja će od budžetskog deficita dovesti do suficita. Pri tom, smanjenje javne potrošnje ne bi trebalo da ide na teret investicija, kao što ni smanjeni javni rashodi ne bi smeli da se kompenzuju povećanjem cena u tim delatnostima, budući da to takođe utiče na porast inflacije.

Preuzete obaveze u narednom periodu odnose se i na sprovođenje struktrurnih reformi, posebno na planu privatizacije i restrukturiranja, kao i izdvajanja sporednih iz osnovnih delatnosti javnih preduzeća koja se prate u okviru programa dogovorenog sa Fondom.

Tokom narednog perioda neophodno je pooštravanje mera u oblasti fiskalne politike. Nakon kratkotrajnog oslanjanja na visoke prihode, neophodno je smanjenje stalnih rashoda (prvenstveno sprovođenjem reforme penzionog sistema) i subvencija, čime bi se uticalo na smanjenje obima, kao i na ukupne izdatke javnog sektora.

Predviđeno sprovođenje restriktivne monetarne politike pomoglo bi ograničenju tražnje i smanjenju inflatornih pritisaka. Snažan pritisak novoosnovanih banaka (sa većinskim učešćem inostranog kapitala u osnivačkom ulogu) na povećanje kreditne aktivnosti iziskuje viši stepen opreznosti i spremnost monetarnih vlasti da, ukoliko bude potrebno, preduzmu dalje mere monetarne politike pooštravanjem uslova.

Fond je pokazao razumevanje za politiku deviznog kursa koja se sprovodi, čiji je cilj da se utiče na smanjenje inflatornih pritisaka, i ukazao da je neophodno da bude podržana pooštravanjem makroekonomske politike i ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi.

Ubrzano sprovođenje strukturnih reformi u narednom periodu odnosi se na proces privatizacije i restrukturiranja javnih preduzeća koja se prate Programom, uz potrebu stimulisanja daljeg rasta sektora izvoza i poboljšanje srednjoročne «spoljne održivosti», tj. sposobnosti zemlje da servisira svoje obaveze. Striktno sprovođenje procedure stečajnog postupka takođe je neophodno u pogledu realokacije sveukupnih resursa domaće privrede.

Dosledno sprovođenje dogovorenih mera ekonomske politike biće osnov za očuvanje makroekonomske stabilnosti, prevazilaženje određenih rizika i povećanje stope rasta u srednjoročnom periodu, što će biti ključno za obezbeđenje dalje finansijske podrške međunarodne zajednice u ekonomskom prilagođavanju i reformskim naporima zemlje.

 

Saznajte više...
Prva tranša
Druga tranša
Treća i četvrta tranša
Peta i šesta tranša
Sedma i osma tranša
Deveta tranša
Deseta i jedanaesta tranša
Završetak poslednje revizije Aranžmana za produženo finansiranje
Konsultacije po članu IV i postprogram monitoring