ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Odnosi sa inostranstvom | Odnosi sa MMF-om

Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom

Članstvo Republike Srbije u MMF-u

Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine, konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u, a  istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u, SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku, s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine (Press Release No. 00/75), da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora (Press Release No. 06/161), kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

Guverner Narodne banke Srbije obavlja funkciju guvernera Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a viceguverner Narodne banke Srbije funkciju zamenika guvernera Republike Srbije u MMF-u. 

Republika Srbija članica je konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine. Zemlje članice koje čine konstituencu u MMF-u su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija i Tadžikistan. Beograd je 2009. godine bio domaćin sastanka konstituence Švajcarske.

Redovna saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike.

Povećanje kvote Republike Srbije kod MMF-a

Sveobuhvatna reforma kvota i upravljanja MMF-a stupila je na snagu 26. januara 2016, čime je omogućeno povećanje ukupnih kvota MMF-a za 100% u okviru 14. opšte revizija kvota, uz prilagođavanje relativnog učešća zemalja članica(Press Release No.16/25).

Republika Srbija izmirila je obaveze po osnovu povećanja svoje kvote kod MMF-a, sa 467,7 na 654,8 miliona specijalnih prava vučenja, 10. februara 2016. Na ovaj način, srazmerno je povećan obim moguće finansijske podrške u okviru budućih aranžmana sa MMF-om.
 

Programi saradnje Republike Srbije sa MMF-om

U periodu od 2000. godine, saradnja Republike Srbije sa MMF-om odvijala se u okviru sledećih aranžmana:

  • 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 116,92 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 167,19 miliona evra (24,99% kvote Republike Srbije u MMF-u), kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije (Press Release No. 00/75). Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, tj. oko 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.
  • 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama (Press Release No. 01/31). Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. 
  • 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV, tj. oko 909,38 miliona evra što predstavlja 138,98% kvote (Press Release No. 02/25), kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara. 
  • 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 350,77 miliona SPV (oko 400,33 miliona evra), odnosno 75% kvote (Press Release No. 09/12), koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.619,12 miliona SPV, tj. oko 2.941,95 miliona evra, što predstavlja 560% kvote (Press Release No. 09/169). Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.367,74 miliona SPV, odnosno 1.536,33 miliona evra, što predstavlja 293% kvote Republike Srbije. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.
  • 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.076,75 miliona evra), što predstavlja 200% kvote. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime (Press Release No. 11/353). Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena. 
  • 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. (Press Release No. 15/67). Aranžman je uspešno okončan 23. februara 2018. Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, uz uspešno sprovedenu fiskalnu konsolidaciju, unapređenje finansijskog sektora, jačanje konkurentnosti i privrednog rasta. Sredstva koja su bila na raspolaganju nisu korišćena.
  • 18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike.

 

Saznajte više...
Instrument za koordinaciju politike 2018.
Stendbaj aranžman 2015.
Stendbaj aranžman 2011.
Stendbaj aranžman 2009.
Aranžman za produženo finansiranje 2002.
Stendbaj aranžman 2001.