ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Zaštita korisnika | Postavite pitanje Narodnoj banci Srbije

Pitanja i odgovori - Banke

Krediti

Zašto je kod pojedinih banaka kamata na nedozvoljeni minus niža nego kamata na dozvoljeni minus?

ODGOVOR: Kamatna stopa na dozvoljeni minus utvrđuje se isključivo ugovorom između banke i klijenta, što ne mora biti slučaj kod kamatne stope na nedozvoljeni minus.
Neke banke na nedozvoljeni minus primenjuju propisanu godišnju stopu zatezne kamate, tj. referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije uvećanu za osam procentnih poena.
Pošto je propisana godišnja stopa zatezne kamate uglavnom niža od ugovorene kamatne stope na dozvoljeni minus, kod tih banaka kamatna stopa na nedozvoljeni minus može biti niža od kamatne stope na dozvoljeni minus.

Banka mi je ponudila predlog aneksa ugovora o kreditu za zaključenje. Da li sam u obavezi da ga potpišem?

ODGOVOR: U toku trajanja ugovornog odnosa banka ima pravo da korisniku s kojim je zaključila ugovor o korišćenju njenih usluga ponudi predlog aneksa za zaključenje radi izmene jednog od obaveznih elemenata ugovora. Međutim, u tom slučaju banka je dužna da pribavi pismenu saglasnost korisnika na te izmene, i to pre primene tih izmena (član 28. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga).
U slučaju da korisnik nije saglasan s tom izmenom, banka ne može jednostrano izmeniti uslove iz ugovora, niti ugovor jednostrano raskinuti, odnosno otkazati.
Dakle, pravo je svakog korisnika da samostalno donese odluku da li je spreman da s bankom zaključi ponuđeni aneks ugovora ili ne. Stoga je posebno značajno da pažljivo sagleda sve relevantne činjenice u konkretnom slučaju i proceni da li je predlog aneksa ugovora za njega prihvatljiv i da li kao takav predstavlja izraz njegove volje.

Kasnim s ratom po kreditu tri meseca. Posle koliko vremena banka može da proglasi kredit dospelim u celosti?

ODGOVOR: Ugovorom o kreditu koji ste zaključili s bankom regulisana su prava i obaveze između Vas i banke, a svojim potpisom saglasili ste se da odredbe ugovora razumete i poštujete. Jedna od obaveza koju korisnik preuzima jeste redovno izmirivanje obaveza po kreditu, u skladu sa ugovorom. Ukoliko dođe do kašnjenja u izmirivanju obaveza, banka opomenom, pismenim putem, obaveštava korisnika o tome i u više navrata.
Bankarski službenici zaduženi za praćenje realizacije kredita sačinjavaju analize koje sadrže procenu sposobnosti korisnika da ispune obaveze prema banci. U skladu sa svojom poslovnom politikom, usvojenim procedurama i zaključenim ugovorom, banka može proglasiti kredit dospelim u celosti ukoliko korisnik ne izmiruje blagovremeno svoje mesečne obaveze. Prema svojim procedurama, banka vrši procenu uspešnosti naplate svojih potraživanja, dostavlja opomene korisnicima i nakon više pokušaja da isti naplati od korisnika redovnim putem, aktivira primljena sredstva obezbeđenja za otplatu kredita.
Takođe, ukazujemo Vam da je odredbama člana 32. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014) propisano da ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može uticati – banka može, na pismeni zahtev korisnika, proglasiti zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kome banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje, s tim što banka svojim unutrašnjim aktima propisuje kriterijume za proglašenje zastoja u otplati.
Savetujemo Vam da posetite svoju banku, objasnite situaciju i pokušate zajedno s bankom da pronađete odgovarajući model izmirivanja obaveza po kreditu.

Imam stambeni kredit od 2007. godine i rate vraćam po prodajnom (gornjem) kursu banke, iako mi je banka odobrila kredit po kupovnom (donjem) kursu. Pročitao sam u novinama da ću po novom zakonu otplaćivati kredit po srednjem kursu. Da li je to tačno i od kada to važi?

ODGOVOR: Imajući u vidu navode iz Vašeg dopisa, obaveštavamo Vas da je 26. decembra 2014. donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je propisano da su banke dužne da pri otplati obaveza korisnika finansijskih usluga koje od dana početka primene ovog zakona dospevaju po osnovu ugovora o kreditima indeksiranim u stranoj valuti i zaključenim pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, br. 36/11) – primenjuju onaj tip deviznog kursa koji su koristile pri odobravanju tih kredita (kupovni, srednji ili prodajni) ili da primenjuju tip deviznog kursa koji je za korisnika finansijskih sluga povoljniji od onog koji su tada koristile.
Primena ovog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga počinje 27. marta 2015. godine.
Imajući u vidu navedeno, banka će od navedenog datuma primenjivati onaj tip kursa valute po kom Vam je i odobrila kredit. S obzirom na to da Vam je kredit isplaćen po kupovnom kursu, banka je u obavezi da primeni kupovni kurs evra prilikom dalje otplate kredita.

Ja sam 2009. godine uzeo stambeni kredit od banke. Hipoteku sam stavio na stan koji sam kupio na kredit. Interesuje me da li mogu da skinem tu hipoteku i stavim hipoteku na drugu nepokretnost čija je vrednost veća od vrednosti nekretnine koju sam kupio preko kredita i koja je u mom vlasništvu?

ODGOVOR: Sredstva obezbeđenja kredita je moguće promeniti, ali samo ukoliko postoji saglasnost druge ugovorne strane – banke. U skladu s tim, Vi možete da predložite banci da prihvati kao sredstvo obezbeđenja založno pravo na drugoj nepokretnosti i da Vam da saglasnost za brisanje založnog prava (hipoteke) na stanu koji je kupljen iz sredstava koja Vam je banka stavila na raspolaganje po osnovu ugovora o stambenom o kreditu. Takođe, treba imati u vidu da banka može, ali ne mora, da prihvati takav Vaš predlog.
Treba da imate u vidu da ćete se ukoliko banka pristane na promenu nekretnine nad kojom će biti uspostavljena hipoteka, izložiti dodatnim troškovima u vezi s procenom vrednosti nepokretnosti, kao i overom založne izjave.

Da li banka ima pravo da naplati 500 dinara potvrdu o ostatku duga kredita koji se refinansira?

ODGOVOR: Svaka banka svoje poslovanje uređuje svojom poslovnom politikom, kojom utvrđuje način i uslove pod kojima pruža određene finansijske usluge pravnim i fizičkim licima. Utvrđivanje naknade za izdavanje potvrde o ostatku duga po kreditu deo je poslovne politike banke, koju utvrđuju nadležni organi banke i koja se sprovodi donošenjem pojedinačnih odluka od strane organa banke. Odredbe tako donetih odluka treba da budu ugrađene u ugovore zaključene s klijentima i dostupne klijentima kao informacije iz poslovnog odnosa klijenta i banke, saglasno članu 44. stav 1. Zakona o bankama. Istovremeno Vam ukazujemo da su banke u obavezi da se pridržavaju opštih uslova poslovanja utvrđenih u skladu s propisima i odlukama Narodne banke Srbije.

Posle očeve smrti nasledio sam njegov dug po kreditu. Da li sam obavezan da vratim taj kredit?

ODGOVOR: Prava, obaveze i odgovornost u pogledu nasleđivanja duga po kreditu, odnosno duga po tekućem računu regulisani su odredbama Zakona o obligacionim odnosima i odredbama Zakona o nasleđivanju. Naime, Zakonom o obligacionim odnosima regulisana su prava i obaveze koji proizlaze iz ugovora o kreditu, odnosno ugovora o tekućem računu, a Zakonom o nasleđivanju je regulisana odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove.
Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Istovremeno oni stiču pravo na odricanje od nasleđa. Prihvatanje nasledstva automatski podrazumeva i prihvatanje obaveza, odnosno dugovanja ostavioca. U slučaju prihvatanja dugovanja po kreditu ili tekućem računu, prihvataju se i sve obaveze vezane uz kredit, odnosno tekući račun, uključujući i kamate i naknade, odnosno nije propisano pravo na otpis ovih potraživanja. Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, a dugovi se među naslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima.
Poverioci ostavioca mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština izdvoji od imovine naslednika. Nužni naslednici ne odgovaraju za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nužnog dela, jer se oni namiruju posle ostaviočevih poverilaca.

Da li u slučaju prevremene otplate kredita postoji obaveza plaćanja kamate za ceo rok otplate, a koja je utvrđena planom otplate kredita uručenom pri zaključenju ugovora o kreditu?

ODGOVOR: Korisnik ima pravo da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu i u tom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora (prevremena otplata). To znači da banka može da naplati obračunatu i dospelu kamatu samo do trenutka prevremene otplate kredita.

Interesuje me da li kreditne kartice koje nude banke, a kojima je moguće izvršiti plaćanje na rate bez kamate, zaista obezbeđuju beskamatno plaćanje robe i usluga ili postoje neki skriveni troškovi?

ODGOVOR: Pogodnosti korišćenja pojedinih kreditnih kartica koje nude banke najčešće se razlikuju od banke do banke, te nije moguće uopšteno govoriti da li po svim tim karticama postoje određeni dodatni troškovi.
Međutim, s obzirom na to da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređeno oglašavanje proizvoda i usluga koje nude banke, sve banke su dužne da pri oglašavanju svojih proizvoda i usluga kod kojih oglasna poruka sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu, odnosno prihod (kod depozita) tih proizvoda i usluga, jasno i precizno na reprezentativnom primeru navedu, između ostalog, visinu i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope, efektivnu kamatnu stopu, kao i sve troškove koji padaju na teret korisnika.
Takođe, banka je dužna da korisniku u predugovornoj fazi pruži informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitnim i kreditnim proizvodima na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih banaka i proceni da li ugovor odgovara njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji ga nijednog trenutka neće dovesti u zabludu.

Da li banka sme da ustupi svoje potraživanje po kreditu agenciji za potraživanje?

ODGOVOR: Banka može da od 5. decembra 2011. godine, u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ustupi svoje potraživanje od fizičkih lica samo drugoj banci, a korisnik kredita zadržava sva prava iz ugovora koji je zaključio s prvom bankom. Druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao da potraživanje nije ustupljeno, niti može od njega zahtevati dodatne troškove.

Imam svoju firmu i kada sam pitao banku da ugovor o kreditu koji sam s njom zaključio uskladi sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga – rečeno mi je da se taj zakon ne odnosi na pravna lica. Da li je to tačno?

ODGOVOR: S obzirom na to da je Zakonom o izmenama i dopunama zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređena oblast zaštite prava i interesa korisnika – fizičkih lica, preduzetnika i poljoprivrednika, odredbe ovog zakona koje se odnose na usklađivanje ugovora koji su zaključeni pre početka primene ovog zakona (5. decembar 2011) ne primenjuju se na ugovore koje su banke zaključile s pravnim licima.
Međutim, ako smatrate da su u konkretnom slučaju Vaša prava i interesi u poslovanju s bankom povređeni, možete banci uputiti prigovor, saglasno Odluci o bližim uslovima i načinu postupanja banke po prigovoru korisnika, koja se odnosi na postupanje banke i Narodne banke Srbije po prigovoru pravnih lica.
Prvo je, dakle, potrebno da se banci obratite pismenim putem, a ona je u obavezi da Vam odgovori u roku od 15 dana od dana prijema Vašeg prigovora (u izuzetnim okolnostima, kada banka iz razloga koji ne zavise od njene volje ne može da dostavi odgovor u roku od 15 dana postoji mogućnost produženja ovog roka za dodatnih 15 dana uz obavezu banke da dostavi obaveštenje korisniku). Ako ne budete zadovoljni ishodom postupanja banke po Vašem prigovoru ili Vam banka ne odgovori u navedenom roku, možete uputiti pritužbu Sektora u za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije, koji će, u skladu s pomenutom odlukom, postupati po Vašoj pritužbi.

Da li banka može da zahteva od korisnika da jednom u tri godine snosi troškove procene nepokretnosti nad kojom je uspostavljena hipoteka kao sredstvo obezbeđenja po odobrenom stambenom kreditu?

ODGOVOR: Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke propisana je obaveza banci da redovno prati vrednost nepokretnosti (na kojoj je upisana hipoteka kao sredstvo obezbeđenja odobrenog kredita) i njenu tržišnu vrednost proverava najmanje jednom u tri godine, ali i češće ako su osetnije promenjeni uslovi na tržištu ovih nepokretnosti ili je fizičko stanje te nepokretnosti promenjeno.
Napominjemo da se Odlukom ne reguliše odnos banka – korisnik finansijske usluge (klijent), već da je reč o propisanoj obavezi banke, pa se u tom smislu Odluka ne primenjuje direktno na odnose do kojih može doći u ugovornom odnosu banka – korisnik finansijske usluge (klijent).
Obavezu redovnog praćenja vrednosti nepokretnosti banka može, saglasno svojoj poslovnoj politici i opštim uslovima poslovanja, da pri odobravanju kredita ugovori kao obavezu korisnika kredita, tj. da ugovori da korisnik kredita snosi troškove procene nepokretnosti u toku otplate kredita.
To znači da ukoliko je ugovorom o kreditu predviđeno da korisnik kredita, na zahtev banke, vrši procenu nepokretnosti nad kojom je stavljena hipoteka ili da plaća troškove procene, onda se ta obaveza mora i ispunjavati.
Takođe, banka može svojim opštim uslovima poslovanja da predvidi da tržišnu vrednost nepokretnosti proverava i iz rešenja Poreske uprave o utvrđivanju poreza na imovinu, a ne na osnovu procene koju vrši veštak i na taj način oslobodi korisnika kredita plaćanja tih troškova procene.

Koliko dugo podaci o docnji u izmirivanju obaveza ostaju zabeleženi u bazi Kreditnog biroa?

ODGOVOR: U skladu sa Operativnim pravilima za rad Kreditnog biroa, podaci o kreditima, datom jemstvu, tekućim računima građana i platnim karticama i neurednosti u korišćenju ovih usluga stavljaju se van upotrebe (ne mogu se koristiti za izradu izveštaja Kreditnog biroa) po isteku tri godine, počev od dana prestanka važenja ugovornog odnosa između banke i klijenta po osnovu pružanja bankarske usluge (za tekuće račune i platne kartice), odnosno počev od dana izmirenja obaveze prema banci (za kredite i dato jemstvo).
Za Kreditni biro početak računanja perioda od tri godine počinje od dana kada je banka određenoj usluzi dodelila status „ugašena“. Po isteku perioda od tri godine, podaci o toj usluzi se ne mogu koristiti za izradu izveštaja. Operativnim pravilima predviđena je mogućnost podnošenja zahteva za ispravku ili dopunu podataka iz Ličnog izveštaja, koji klijent banke podnosi banci ili Kreditnom birou.

Zašto mi banka obračunava kamatu na kredit primenom konformne metode kad je Ustavni sud doneo odluku da to nije zakonito?

ODGOVOR: Odlukom Ustavnog suda regulisano je da se obračun zatezne kamate ne vrši primenom konformnog metoda, što se ne odnosi na obračun redovne kamate. Drugim rečima, banka obračun redovne kamate može vršiti primenom konformnog metoda.

Prihvatila sam da budem drugi žirant mom rođaku koji je podigao stambeni kredit kod banke i potpisala menicu. Iz određenih razloga, meni nepoznatih, rođak nije otplaćivao kredit i banka je tužila i njega i mene kao drugog žiranta, a da me nije obaveštavala o dugu pre utuženja i od mene naplaćuje kredit, a ne od mog rođaka i prvog žiranta, njegove supruge. Da li banka ima pravo na to?

ODGOVOR: Prema važećim propisima, u izmirivanju obaveza po kreditu banka ima pravo da potražuje naplatu i od korisnika kredita i od žiranata i nema obavezu da žirante obaveštava da glavni dužnik, tj. korisnik kredita, nije izmirio svoju obavezu.

Zašto mi banka ne prihvata da sam mesečnu ratu za kredit platila na dan dospeća iako sam uplatu izvršila na blagajni druge banke?

ODGOVOR: Kao datum izmirene obaveze smatra se datum kad su sredstva od uplate legla na račun banke kojoj treba da se izmiri obaveza, a ne kad je uplata izvršena.

Da li možete da mi date savet u vezi sa ugovorima koje sam potpisao s bankom i da mi kažete da li me je banka oštetila i naplatila više od ugovorenog?

ODGOVOR: Sektor za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, kao organizaciona jedinica Narodne banke Srbije, u okviru svoje nadležnosti razmatra prigovore fizičkih i pravnih lica na rad davalaca finansijskih usluga koje supervizira Narodna banka Srbije, odnosno u slučajevima kada korisnik finansijskih usluga smatra da se banka, društvo za osiguranje, davalac finansijskog lizinga, društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, pružalac platnih usluga ili izdavalac elektronskog novca ne pridržava odredaba zaključenog ugovora, dobrih poslovnih običaja ili objavljenih opštih uslova poslovanja. Zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga banaka fizičkih lica sprovodi se u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS“, br. 36/2011 i 139/2014), kao i drugim podzakonskim aktima, razmatranjem prigovora, posredovanjem, informisanjem i edukacijom, što pomaže korisnicima da bolje i potpunije razumeju i upoznaju finansijske proizvode koje im banke nude.
Ukoliko smatrate da je banka prekršila odredbe ugovora ili da je postupala van okvira dobrih poslovnih običaja, imate pravo da uložite prigovor na rad banke. U tom slučaju, potrebno je da se pismenim putem obratite banci s kojom imate sporni odnos, saglasno važećim propisima.
Ako ne budete zadovoljni odgovorom koji Vam banka dostavi ili Vam odgovor ne dostavi u roku od 15 dana od dana prijema prigovora (u izuzetnim okolnostima, kada banka iz razloga koji ne zavise od njene volje ne može da dostavi odgovor u roku od 15 dana postoji mogućnost produženja ovog roka za dodatnih 15 dana uz obavezu banke da dostavi obaveštenje korisniku), možete se obratiti Narodnoj banci Srbije, odnosno popuniti formular pritužbe koji se nalazi na našem sajtu – link http://www.nbs.rs/internet/cirilica/63/63_2/index.html.
Uz pritužbu, potrebno je da Narodnoj banci Srbije, Sektoru u za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga na imejl adresu: zastita.korisnika@nbs.rs dostavite prigovor koji ste uputili banci, odgovor te banke, ukoliko ga je dostavila, kao i svu raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na konkretan sporni odnos, a na osnovu koje se mogu ceniti navodi iz pritužbe.

Depoziti

Imajući u vidu da je u prethodnom periodu nad dve banke pokrenut stečajni postupak, da li su položeni depoziti u bankama sigurni, odnosno da li deponenti treba da brinu za sigurnost svoje štednje?

ODGOVOR: Odredbama Zakona o osiguranju depozita precizirano je da je Agencija za osiguranje depozita Republike Srbije dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa (štednja do 50.000 evra po klijentu i po banci) u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke. Deponent banke koja je u stečaju ili likvidaciji ima pravo da od Agencije za osiguranje depozita zahteva isplatu osiguranog iznosa, a Agencija je dužna da obezbedi da mu se osigurani iznos isplati u roku od 30 dana od dana podnošenja tog zahteva.

Zatezna kamata

Banka mi je odobrila kredit indeksiran u valuti koji otplaćujem preko administrativne zabrane i stalno me opominje da mesečne obaveze nisu u potpunosti izmirene i obračunava mi zateznu kamatu. Da li je banka u pravu?

ODGOVOR: Proverite kako je banka popunila administrativnu zabranu kada ju je poslala Vašem poslodavcu, jer može da se desi da je: banka u administrativnoj zabrani navela fiksni iznos mesečne rate u dinarima, iako je, prema ugovoru, mesečna rata iskazana u valuti, a definisano je da se u dinarsku protivvrednost preračunava po prodajnom kursu banke na dan dospeća mesečne rate za plaćanje; u tom slučaju može se desiti da uplata Vašeg poslodavca nije bila dovoljna da izmiri mesečnu ratu i tada banka nema osnova da Vas opominje i da Vam obračunava zateznu kamatu; banka je u administrativnoj zabrani navela iznos mesečne rate u valuti, kao i da se ona u dinarsku protivvrednost preračunava po prodajnom kursu banke na dan dospeća mesečne rate za plaćanje, ali Vaš poslodavac nije vodio računa o tome i vršio je uplatu određenog iznosa koji nije bio dovoljan da izmiri tu ratu; u tom slučaju banka ima pravo da Vas opominje za kašnjenje u izmirivanju mesečne rate i da Vam obračunava zateznu kamatu.

Da li biste mi mogli izaći u susret i pomoći oko obračuna kamate koju sam dobio na presudu, pošto ni u jednoj banci nisam uspeo da dobijem odgovor. U prilogu vam se nalazi deo presude gde je napisano tačno šta je potrebno da se uradi kako bi se kamata izračunala?

ODGOVOR: Traženi obračun možete dobiti ukoliko se pismenim zahtevom obratite Narodnoj banci Srbije, Filijali Kragujevac, Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac – Kragujevac, Ulica Branka Radičevića 16a i priložite rešenje suda. Oni će Vam izračunati zateznu kamatu, uz naplatu određene naknade.

Presudom suda treba da platim izvesnu sumu na ime određenih troškova i zakonsku godišnju kamatu za period od maja 2011. do maja 2013. godine. Interesuje me kolika je zatezna zakonska kamata i gde mogu da dobijem te informacije?

ODGOVOR: Informaciju o stopama zatezne kamatne možete pronaći na početnoj strani sajta Narodne banke Srbije, a istorijski podaci o visini stope zatezne kamate dostupni su na sledećoj adresi: http://www.praksa.rs/aktuelni_podaci.php?open=29. Na sajtu Narodne banke Srbije objavljen je i Zakon o zateznoj kamati.
Istovremeno, ukazujemo da se možete i pismenim zahtevom obratiti Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac, Ulica Branka Radičevića 16a, koje će Vam izvršiti obračun zatezne kamate za traženi period, uz plaćanje naknade, saglasno Odluci o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge („Službeni glasnik RS“, br. 43/2011, 85/2011, 49/2012, 57/2012, 67/2012, 98/2012, 43/2013, 80/2013, 17/2014, 27/2014, 62/2014, 125/2014, 51/2015, 61/2015, 71/2015, 78/2015, 29/2016, 54/2016, 76/2016, 85/2016 i 24/2017), i pod uslovom da dostavite i rešenje suda.

Da li banka može da mi naplaćuje zateznu kamatu koja je na godišnjem nivou u većem iznosu od ugovorene kamatne stope po ugovoru o kreditu?

ODGOVOR: Banke nemaju pravo da ugovorom utvrđuju visinu stope zatezne kamate koja je veća od ugovorene kamatne stope. Naime, članom 277. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom, a ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje. Dakle, shodno zakonskoj regulativi, u pogledu visine stope zatezne kamate, a u skladu s konkretnim ugovorom, banka može samo da obračunava i naplaćuje zakonsku zateznu kamatu na sva dospela potraživanja ili da kao stopu zatezne kamate primenjuje stopu redovne ugovorne kamate (ukoliko je ona viša od zakonske zatezne kamate).

Tekući račun

Dala sam banci ovlašćenje – trajni nalog da mi s tekućeg računa automatski naplaćuje minimalnu mesečnu obavezu po kreditnoj kartici. Međutim, banka ne vodi računa da mi na tekućem računu ostane na raspolaganju iznos do visine potrošačke korpe. Da li je u pravu što tako radi?

ODGOVOR: Banka je u pravu što tako postupa, a na Vama je da vodite računa o raspoloživim sredstvima na tekućem računu i korišćenju kreditne kartice, tako da Vam mesečni minimalni iznos za plaćanje ne opterećuje previše zaradu.

Interesuje me da li banka može samostalno da određuje visinu naknada za održavanje tekućeg računa?

ODGOVOR: Banke, shodno svojoj poslovnoj politici, određuju naknade za svoje usluge koje moraju biti objavljene u Tarifniku naknada. Tarifnik naknada se sačinjava u skladu sa opštim uslovima poslovanja svake banke. Zakonom o platnim uslugama propisano je da se ugovorom o platnim uslugama pružalac platnih usluga (u Vašem slučaju banka) obavezuje se da će korisniku platnih usluga, u skladu sa ovim zakonom, pružati određene platne usluge, odnosno platnu uslugu, a korisnik platnih usluga obavezuje se da mu, ako je tako ugovoreno, za to plati određenu naknadu. Ako korisnik platnih usluga otvara platni račun kod pružaoca platnih usluga, okvirnim ugovorom uređuju i uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tog računa, a navedenim zakonom su propisani obavezni elementi koje treba da sadrži okvirni ugovor, između ostalih i vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno – i vrsta i visina svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu.
Ono što je potrebno da znate jeste da su izmene i dopune okvirnog ugovora na predlog pružaoca platnih usluga regulisane u čl. 18. Zakona o platnim uslugama. Naime, ako pružalac platnih usluga predlaže izmene i dopune odredaba okvirnog ugovora, dužan je da korisniku platnih usluga dostavi predlog tih izmena i dopuna najkasnije dva meseca pre predloženog dana početka njihove primene. Nakon prijema predloga, korisnik platnih usluga (u ovom slučaju Vi) može i ne mora da se saglasi sa predloženim izmenama i dopunama. Pružalac platnih usluga je dužan da korisnika platnih usluga, istovremeno s dostavljanjem predloga, obavesti o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna raskine ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog.

Da li je Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd u pravu kada mi je na priliv na tekućem računu koji je ostvaren po osnovu prodaje hartija od vrednosti naplatila proviziju?

ODGOVOR: Ako je ugovorom o otvaranju i vođenju tekućeg računa regulisano da se priliv ostvaruje samo po osnovu zarade i ličnih primanja, kao i koje će sve vrste naknada za izvršene transakcije preko tog računa biti naplaćene, banka ima pravo da naplati pomenutu proviziju.
Banka naplaćuje proviziju od 1% na tzv. vanredni priliv na tekućem računu fizičkog lica, odnosno na bezgotovinske uplate koje nemaju karakter zarade, sa obrazloženjem da banka otvara tekuće račune samo za priliv po osnovu zarade ili penzije, a za ovu vrstu priliva naplaćuje naknadu zbog obezbeđenja gotovine za isplatu tih sredstava.

Da li banka može da moje lične podatke i podatke o mojim obavezama dostavi nekoj agenciji koja me redovno poziva i uznemirava kako mene, tako i članove moje porodice, odnosno opominje o mojoj dospeloj obavezi prema banci?

ODGOVOR: Prema važećim propisima, odnosno odlukama Narodne banke Srbije, banka koja namerava da određene aktivnosti poveri trećem licu dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 30 dana pre planiranog poveravanja aktivnosti i ona odgovara za aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu.
Pored toga, banka treba da vodi računa da podaci koje poverava ne predstavljaju bankarsku tajnu. Bankarskom tajnom ne smatraju se podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci.

Da li banka može da blokira i skida sva sredstva koja ležu na tekući račun (plata) zbog duga po kreditu (dve rate)?

ODGOVOR: Može, ako je korisnik kredita dao banci trajni nalog ili ako je potpisivanjem ugovora dao ovlašćenje banci da automatski zadužuje njegov tekući račun za iznos dospelih neizmirenih obaveza po kreditu.
Kada ima sredstava na tekućem računu, banka uvek postupa po datom trajnom nalogu ili ovlašćenju i automatski zadužuje taj račun, odnosno naplaćuje svoja dospela potraživanja, a to što je korisniku kredita priliv na računu ostvaren po osnovu zarade ili ličnih primanja u visini potraživanja banke, o tome banka ne treba da vodi računa.
Samo aktiviranjem administrativne zabrane zadužuje se do 2/3 zarade, i to zaduživanje, odnosno naplatu dospelih potraživanja banke, sprovodi poslodavac, a ne banka. U tome je razlika između trajnog naloga ili ovlašćenja i administrativne zabrane.

Otvorio sam tekući račun u avgustu 2012. godine u banci da bih preko njega primao platu. Poslednja uplata i podizanje novca bili su u martu 2013. Nedavno su me zvali iz banke da me obaveste o dugu na računu na ime troškova održavanja oko 4.000 dinara za vreme kada račun nije korišćen. Da li sam u obavezi da izmirim dug?

ODGOVOR: Naknada za održavanje tekućeg računa regulisana je ugovorom o otvaranju i korišćenju tekućeg računa koji ste zaključili s bankom. Ukoliko je ugovorom predviđeno da se naknada za održavanje tekućeg računa naplaćuje bez obzira da li je tekući račun aktivan ili ne, banka ima pravo da naplaćuje održavanje neaktivnog tekućeg računa.

U jednoj banci primam platu i imao sam gotovinski kredit koji sam prevremeno isplatio i nadoknadio dozvoljeni minus. Sada sam praktično isplatio sva dugovanja, pa vas molim da mi odgovorite da li sada mogu bez problema da prenesem platu u drugu banku zbog novog kredita?

ODGOVOR: Pre nego što prenesete zaradu u drugu banku i u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iskoristite pravo na besplatno gašenje računa, potrebno je da izmirite sve obaveze prema banci. Nakon izmirivanja svih obaveza i gašenja računa, možete nesmetano preneti zaradu u drugu banku.

Koji je potreban vremenski period za gašenje tekućeg računa?

ODGOVOR: Svaka banka pojedinačno ima sopstvenu proceduru vezanu za postupak gašenja tekućeg računa, shodno svojoj poslovnoj politici, s obzirom da procedura gašenja tekućeg računa istovremeno podrazumeva i zaštitu banke od nepredviđenih izdataka koje može imati nakon što se tekući račun ugasi.
U skladu Odlukom o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa, banka gasi tekući račun potrošaču, na osnovu pismenog zahteva za gašenje računa ili na osnovu okvirnog ugovora o platnim uslugama kojim se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje računa, a novčana sredstva sa računa potrošača prenosi na račun naveden u tom zahtevu ili ugovoru, odnosno vrši isplatu u gotovom novcu u skladu sa zahtevom ili ugovorom i gasi račune tog potrošača.
U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, korisnik ima pravo na besplatno gašenje tekućeg računa. Pri tom, potrebno je da korisnik prethodno izmiri sve obaveze koje su nastale korišćenjem tog računa.

Čekovi

Izgubljen mi je ček po tekućem računu od 2010. godine. Ja sad ne mogu da se prebacim u drugu banku nego moram preko suda da dobijem neko rešenje da je ček poništen. Da li postoji neka lakša procedura i da li nerealizovani čekovi zastarevaju posle nekog vremena?

ODGOVOR: Na upotrebu čeka kao sredstva plaćanja u našoj zemlji primenjuju se odredbe Zakona o čeku i Zakona o menici. Tim zakonima nije posebno regulisano funkcionisanje čeka po tekućem računu građana kao sredstva plaćanja.
Banka ne može da izvrši poništaj izdatih čekova po tekućem računu dok se ne izvrši njihova amortizacija, a odredbama Zakona o čeku i Zakona o menici propisano je da se amortizacija čekova po tekućem računu vrši isto kao i amortizacija menice.
Amortizacija čeka se vrši davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu u mestu plaćanja koji donosi rešenje o amortizaciji.
Na osnovu rešenja suda o amortizaciji čeka, vrši se njegov poništaj i ne mogu se ostvariti nikakva prava po tom čeku.

Da li banka ima pravo da realizuje ček nakon datuma upisanog na čeku?

ODGOVOR: Prema članu 11. Zakona o čeku („Službeni list FNRJ“, br. 105/46, „Službeni list SFRJ“, br. 12/65, 50/71 i 52/73, „Službeni list SRJ“, br. 46/96 i „Službeni list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja), ček se plaća po viđenju i ne vredi kao isprava u kojoj bi dospelost bila drukčije naznačena. Znači, banka može da primi, odnosno naplati ček pre ili posle datuma koji je naveden kao datum dospeća i da ga realizuje shodno odredbama Zakona o čeku. Rok za realizaciju čeka ne postoji i banke imaju pravo naplate čeka u bilo kom trenutku.
U skladu sa Zakonom o čeku, izdavalac čeka je odgovoran za isplatu. To znači da je izdavalac čeka dužan da obezbedi novčana sredstva na svom računu kao pokriće za izdati ček, počev od datuma naznačenog na čeku sve dok banka ne izvrši naplatu.

Kartice

Da li STR može da naplati proviziju za plaćanje karticom?

ODGOVOR: U zavisnosti od ugovora na osnovu kog se vrši prihvat platnih kartica na POS terminalu, odnosno od delatnosti, lokacije i godišnjeg prometa robe i usluga subjekta koji je zaključio takav ugovor s bankom, zavisi i visina provizije koju je taj subjekt obavezan da plaća banci prilikom prihvatanja plaćanja platnim karticama. Ova provizija predstavlja trošak za takvog subjekta, koji taj trošak svojom odlukom može da prenese na korisnika platne kartice, s tim što o toj naknadi i njenoj visini treba da obavesti kupca pre plaćanja određene robe ili usluge kada se plaćanje vrši platnom karticom na POS terminalu.
Kada se plaćanje vrši u gotovini, ne koristi se pomenuti terminal, te ne postoji trošak za subjekta, pa samim tim ni indirektni trošak za kupca.

Imala sam goste iz Švedske, koji su u jednoj banci u Srbiji na bankomatu podigli gotovinu, ali im je isplaćeni iznos bio tri puta manji od traženog. Pošto se transakcija dogodila u nedelju, a oni morali da otputuju nazad u Švedsku, nisu imali mogućnost da se žale u banci. Šta raditi u takvoj situaciji?

ODGOVOR: Pod pretpostavkom da su gosti iz Švedske koristili karticu banke iz Švedske, prilikom podizanja gotovine s bankomata banke u Srbiji podigli su novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kom je konverziju obračunala banka koja je izdala karticu na korišćenje u Švedskoj. Isto tako banka je zaračunala i naknade koje nastaju prilikom konverzije kursa.
Imajući navedeno u vidu, korisnik kartice treba da se obrati banci koja je izdala karticu na korišćenje radi dobijanja informacija u vezi s konverzijom i naknadama banke nastalim prilikom podizanja novca s bankomata banke u inostranstvu.
Ukoliko se pak radi o kartici koju je na korišćenje izdala banka u Srbiji, korisnik kartice treba da se obrati pismenim putem banci koja mu je izdala karticu i uloži prigovor zbog manje isplaćenog novčanog iznosa od traženog.
Ako korisnik ne bude zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili mu odgovor ne dostavi u roku od 15 dana od dana prijema prigovora (u izuzetnim okolnostima, kada banka iz razloga koji ne zavise od njene volje ne može da dostavi odgovor u roku od 15 dana postoji mogućnost produženja ovog roka za dodatnih 15 dana uz obavezu banke da dostavi obaveštenje korisniku), može se obratiti Narodnoj banci Srbije, odnosno popuniti formular pritužbe koji se nalazi na našem sajtu – link http://www.nbs.rs/internet/cirilica/63/63_2/index.html. Uz pritužbu, potrebno je da Narodnoj banci Srbije, Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, na adresu Poštanski fah 712 ili imejl adresu: zastita.korisnika@nbs.rs, dostavi prigovor koji je uputio banci, odgovor te banke, ukoliko ga je dostavila, kao i svu raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na konkretan sporni odnos, a na osnovu koje se mogu ceniti navodi iz pritužbe.