Narodna banka Srbije
 
Publikacije | Stručni radovi

Stručni radovi

Ko uzima parče pite? Bum u razvoju tržišta korporativnih obveznica u zemljama u usponu
Autori: Dijana Ajala, Milan Nedeljković i Kristijan Saborovski
decembar 2015.
Apstrakt: Ovaj rad analizira promene u dužničkoj strukturi kompanija van finansijskog sektora u zemljama u usponu. Rezultati ukazuju da unapređenje lokalnog institucionalnog okruženja i bolji domaći makro-fundamenti podržavaju razvoj tržišta korporativnih obveznica. Globalni ciklični faktori, međutim, objašnjavaju najveći deo tekućeg buma u emitovanju korporativnih obveznica. Uticaj globalnih faktora je primarno vezan za veličinu lokalnog tržišta obveznica, a manje za kvalitet domaćih fundamenata. Veze sa stranim bankama pružaju jedan deo objašnjenja zašto su tržišta obveznica zamenila banke u usmeravanju globalne likvidnosti prema zemljama u usponu. Rezultati ukazuju na rizike od povlačenja kapitala u onim zemljama u usponu u kojima su ciklični prilivi globalnih kapitalnih tokova bili više vezani za likvidnost domaćeg tržišta, a manje za unapređenje makro-fundamenata.
Ključne reči: tržišta obveznica, kapitalni tokovi, zemlje u usponu
JEL Code: F30, G15, G20, G30
Determinante cene stanova novogradnje u Srbiji
Autor: Ivan Nikolić
avgust 2015.
Apstrakt: Rad analizira determinante cena stanova novogradnje u Srbiji na panel podacima iz 24 grada u periodu 2011-2014. Rezultati su pokazali da na cene stanova novogradnje prvenstveno utiču rast stanovništva i masa isplaćenih realnih zarada kao reprezent dohotka stanovništva, dok sa padom efektivne kamatne stope na stambene kredite raste cena stanova novogradnje. Ocene ostalih objašnjavajućih promenljivih, kao što su nivo razvijenosti gradova, geografska udaljenost od Beograda ili dinamika privredne aktivnosti merena kretanjem realnog BDP-a, uprkos očekivanom znaku, pokazale su se kao statistički nesignifikantne za cene stanova novogradnje.
Ključne reči: stanovi, cene, tržište nekretnina
Dolarizacija depozita u kratkom i dugom roku: primer zemalja centralne i jugoistočne Evrope
Autori: Ivana Rajković i Branko Urosević
decembar 2014.
Apstrakt: Ovaj rad istražuje različite determinante permanentne i tranzitorne komponente dolarizacije u zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Rezultati istraživanja ukazuju na pozitivnu kointegracionu vezu između permanentne komponente dolarizacije i dolarizacije procenjene metodom minimalne varijanse portfolija (MVP), što predstavlja dodatnu empirijsku potvrdu MVP metoda kao standardnog alata za analizu finansijske dolarizacije u dugom roku. U dugom roku, agenti donose odluke o alokaciji štednje na osnovu relativnog volatiliteta inflacije u odnosu na volatilitet deviznog kursa, ne uzimajući u obzir razliku u realnim kamatnim stopama na štednju. Rezultati analize dalje ukazuju na to da različiti faktori determinišu dolarizaciju u kratkom roku. Dolarizacija u kratkom roku ispoljava persistentnost i određena je, pored MVP udela, kretanjem kamatnog diferencijala, kao i kretanjem nominalnog deviznog kursa. Ovakvo kretanje dolarizacije ukazuje na to da mere usmerene ka smanjenju dolarizacije preko diferencijala kamatne stope imaju efekta u kratkom roku, dok u dugom roku na de-dolarizaciju mogu uticati mere koje obezbeđuju relativnu stabilnost inflacije u odnosu na stabilnost deviznog kursa.h6>
Ključne reči: permanentna i tranzitorna dolarizacija, tranzicione ekonomije
JEL Code: C33, F31, G11
Analiza makroekonomskih determinanti kvaliteta kreditnog portfelja banaka u Srbiji
Autor: Dragiša Otašević
novembar 2013.
Apstrakt: Cilj ovog rada je da se ispita uticaj makroekonomskih faktora na realizaciju kreditnog rizika u portfelju banaka u Srbiji. Primenjeno je više metoda panela nad podacima za 33 banke u periodu od T3 2008. do T2 2012. godine. Odvojeno su analizirani bankarski krediti stanovništvu, odnosno preduzećima. Rezultati ekonometrijske analize ukazuju na to da su pogoršanje poslovnog ciklusa i deprecijacija dinara dominantno doprineli pogoršanju kvaliteta kreditnog portfelja banaka u Srbiji u posmatranom periodu. Osim toga, rezultati upućuju na uticaj inflacije na kvalitet kredita privredi i stanovništvu, dok je kvalitet kredita stanovništvu dodatno osetljiv na kretanje kratkoročnih kamatnih stopa.
Ključne reči: bankarski krediti, kvalitet kredita, ekonomska aktivnost, devizni kurs, valutno indukovan kreditni rizik, Srbija
JEL Code: C33, E51, E58, G21, G32
Detaljan prikaz desezoniranja serije industrijske proizvodnje Srbije metodom X-12-ARIMA
Autor: Mirko Đukić
april 2013.
Apstrakt: U ovom radu detaljno smo predstavili korake desezoniranja serije industrijske proizvodnje Srbije za period 1994–2012. metodom X-12-ARIMA. U fazi pred-prilagođavanja seriju smo „pročistili“ od najvećih automatski ocenjenih iskoka (RegARIMA modelom), kao što su trajna promena nivoa za NATO bombardovanje, i privremena promena za petooktobarske političke promene itd, kao i od „rampe“ za početak svetske ekonomske krize, koju smo sami uključili u regresiju. Pored toga, RegARIMA modelom ocenili smo da jedan radni dan manje u mesecu, zbog praznika ili vikenda, smanjuje proizvodnju za 1,5%, a ti efekti su takođe (privremeno) isključeni iz serije, pre ulaska serije u X-11 fazu. Ocenjena finalna sezonska komponenta serije u X-11 fazi pokazuje smanjene sezonske oscilacije u poslednjih desetak godina, tj. sve niži sezonski faktor za jesenjo-zimske i sve viši za letnje mesece. Seriju industrijske proizvodnje smo pored desezoniranja i „dekalendarisali“, tj. isključili efekte i broja radnih dana i praznika, čime se dobija realnija slika o kretanju u industriji. Desezonirana serija sadrži sve iskoke, s tim što se ocenjeni privremeni iskoci uključuju u iregularnu komponentu, a trajni iskoci u trend. U analizama revizije januar se ispostavio kao mesec koji je „najmanje pouzdan“, tj. kao mesec čija se desezonirana vrednost najviše revidira dodavanjem novih podataka.
Ključne reči: X12-ARIMA, desezoniranje, industrijska proizvodnja Srbije
JEL Code: C22
Obelodanjivanje informacija od strane „malih“ trgovaca (na engleskom)
Autor: Luca Gelsomini
novembar 2012.
Apstrakt: U radu prikazujemo model strateškog trgovanja insajdera koji trguju neopaženo i teže ostvarenju dodatnog profita , i predlažemo sveobuhvatnu teoriju tržišne neanonimnosti. Došli smo do nekoliko novih rezultata. Oni zavise od svojstava utvrđene vrednosti aktive, verovanja, intertemporalnih izbora i karakteristika investitora. U uslovima ravnoteže, ukoliko je na snazi propis kojim se zahteva obelodanjivanje informacija o trgovanju, te informacije mogu da izazovu promene cena. Ukoliko do njih dođe, špekulacije na bazi nedovoljnih informacija se javljaju samo u nekim slučajevima. Konkretno, insajderi koji imaju ograničenja na držanje aktive zarađuju više nego što bi bio slučaj bez takvog pravila o obelodanjivanju informacija. Shodno tome, nepotrebno je propisivati obavezu obelodanjivanja informacija, budući da će sva trgovanja od značaja biti dobrovoljno obelodanjena. Ovaj rezultat otkriva prethodno neistraženu povezanost ove teme sa literaturom o (nepotvrđenim/nerealizovanim) najavama.
Ključne reči: Obavezno vs. dobrovoljno obelodanjivanje informacija; regulativa u oblasti hartija od vrednosti; insajdersko trgovanje; manipulacije na tržištu
JEL Code: D82, G12, G14, G38
Kanal bankarskog kreditiranja u evroizovanoj ekonomiji: slučaj Srbije (na engleskom)
Autori: Srđan Kujundžić i Dragiša Otašević
jul 2012.
Apstrakt: Cilj ovog članka je istraživanje kanala bankarskog kreditiranja kao dela mehanizma monetarne transmisije u Srbiji. Prikupljeni su bilansni podaci za 33 banke u periodu od trećeg kvartala 2008. do drugog kvartala 2011. godine a kao ekonometrijska tehnika je upotrebljen metod dinamičkog panela. Istražene su dve funkcije ponude bankarskih kredita u zavisnosti od valutne denominacije ili indeksacije kredita. Asimetrično prilagođavanje količine kredita istraženo je uzimajući u obzir sledeće karakteristike: veličina banke, kapitalizacija, likvidnost, strano vlasništvo i zaduženost prema inostranstvu. Rezultati ukazuju na postojanje kanala bankarskog kreditiranja kroz domaću i stranu referentnu stopu u ponudi domaćih kredita. U slučaju kredita u stranoj valuti, promene referentnih stopa nemaju statistički značajan efekat što se može objasniti visokim učešćem dugoročnih kredita u ukupnim deviznim i devizno indeksiranim kreditima i ograničenom dužinom uzorka.
Ključne reči: Kanal bankarskog kreditiranja, Srbija, evroizovana ekonomija, metod dinamičkog panela na malom uzorku
JEL Code: E52, E58, C33
Analiza determinanti tekućeg računa platnog bilansa korišćenjem „Jackknife“ metoda modelskog uprosečavanja (na engleskom)
Autori: Milan Nedeljković, Branko Urošević i Emir Zildžović
jul 2012.
Apstrakt: Ovaj rad istražuje kratkoročne i srednjoročne veze između tekućeg računa platnog bilansa i širokog spektra makroekonomskih determinanti u Srbiji i odabranim zemljama centralne i istočne Evrope. Koristeći novu tehniku modelskog uprosečavanja analiza je fokusirana na determinante deficita tekućeg računa platnog bilansa pojedinačnih zemalja. Rezultati ukazuju da model dobro opisuje kretanja deficita tekućeg računa platnog bilansa tokom prethodne decenije i da dobro prati njegovu relativnu volatilnost. Znakovi i vrednosti različitih koeficijenata ukazuju na značajnu heterogenost između zemalja pružajući empirijsku potporu za analizu na nivou pojedinačnih zemalja.
Ključne reči: Deficit tekućeg računa platnog bilansa, Modelsko uprosečavanje, Zemlje u tranziciji
JEL Code: F32
Ocena uticaja Balaša-Samjuelsonovog efekta u zemljama centralne i istočne Evrope: revidirana analiza na bazi testova kointegracije panela (na engleskom)
Autor: Mirjana Miletić
jul 2012.
Apstrakt: Ovaj rad ima za cilj da oceni doprinos Balaša-Samjuelsonovog efekta inflaciji i realnoj aprecijaciji u zemljama centralne i istočne Evrope na bazi podataka za panel od devet zemalja za period od sredine devedesetih godina do trećeg tromesečja 2010. godine. Analiza je sprovedena radi dobijanja odgovora na pitanje u kojoj meri je globalna ekonomska kriza uticala na usporavanje stepena realne konvergencije pomenutih zemalja. Balaša-Samjuelsonov efekat u proseku objašnjava manje od 1.5 procentnih poena razlike u inflaciji u zemljama centralne i istočne Evrope u odnosu na evro zonu i oko 1 procentni poen domaće inflacije. Dobijeni rezultati ocenjivanja nisu se značajnije promenili u zavisnosti od specifikacije modela kao i korišćenog metoda ocenjivanja. Većina rezultata upućuje na to da se uticaj Balaša-Samjelsonovog efekta nije značajnije promenio tokom krize, iako je ocena nešto niža nego za period pre 2004. godine.
Ključne reči: Baumol-Bovenov efekat, Balaša-Samjuelsonov efekat, realna aprecijacija, inflacija
JEL Code: C23, E31, F31, F36, O11, O40, O52
Kako je kriza hipotekarnih (sabprajm) kredita postala globalna: Dokazi na osnovu spredova na kredit difolt svopove poslovnih banaka (na engleskom)
Autori: Barry Eichengreen, Ashoka Mody, Milan Nedeljković i Lucio Sarno
jul 2012.
Apstrakt: Kako je kriza sabprajm kredita, problem u malom delu finansijkog tržišta SAD, uticala na celokupni globalni bankarski sistem? Da odgovorimo na ovo pitanje koristili smo metod osnovnih komponenti i identifikovali zajedničke faktore koji utiču na kretanje spredova na bankarske kredit difolt svopove. Pronašli smo da kreditni rizik u međunarodnom bankarskom sistemu raste i smanjuje se u normalna vremena u skladu sa kratkoročnim globalnim ekonomskim prospektima. Značaj zajedničkih faktora, međutim, je narastao do visokih nivoa od početka sabprajm krize pa sve do spašavanja Bear Stearns -a, ukazujući na uvećan osećaj među tržišnim učesnicima da likvidnosni i kreditni rizici rastu. Nakon kolapsa Lehman Brothers, međuzavisnosti su kratko narasle do novih visina reflektujući povišeni rizik finansiranja i rizik druge strane. Kolapsom Lehman Brothers prospekt globalne recesije je postao neizbežan uzrokujući dalje pogoršanje kreditnih portfolija banaka. U ovom trenutku celokupni globalni finansijski sistem je postao inficiran.
Ključne reči: kriza sabprajm kredita, kredit difolt svop, zajednički faktori
JEL Code: G10, F3
Analiza platnog sistema Narodne banke Srbije – simulacioni pristup (na engleskom)
Autori:  Aleksandar Dimitrijević, Milan Nikolić, Miro Vukoje
maj 2012.
Apstrakt:Primenjujući simulacioni pristup, ovaj rad ispituje uticaj operativnih problema dva najznačajnija učesnika na sistem u celini kao i na ostale učesnike Platnog sistema Narodne banke Srbije. Ovo je prvi rad koji ispituje posledice ispoljavanja operativnih problema učesnika platnog sistema Narodne banke Srbije. Posmatrana su dva scenarija. U prvom scenariju se najznačajniji učesnik susreće sa operativnim problemima, dok se u drugom simulacioni pristup bazira na operativnim problemima dva najznačajnija učesnika. Restriktivno dizajnirani scenariji pokazuju da operativni problemi naznačajnijih učesnika umnogome utiču na sposobnost drugih učesnika da izvrše svoja plaćanja. Kao jedna od mogućih reakcija učesnika na situaciju u kojoj se pojavljuju gore navedeni problemi, primenjeno je stop-sending pravilo i ispitano je kako ono može ublažiti nepovoljne uticaje tih problema. Primena stop-sending pravila može značajno uticati na smanjenje nepovoljnih efekata operativnih problema. Ipak, treba imati na umu da primena ovog pravila smanjuje broj transakcija u sistemu, kao i promet. Na kraju, analizom je utvrđena verovatnoća pojavljivanja bar jedne neporavnate transakcije za svaki od računa.
Ključne reči:simulacije, platni sistem, operativni rizik, stop-sending pravilo
JEL Code:C15, G28
Obrasci i cene u svetskoj trgovini: uloga produktivnosti i kvaliteta (na engleskom)
Autori:  Kristiana Benedeti Fazil* i Teodora Borota**
jul 2011.
Rad je izabran za najbolji rad Prve godišnje konferencije mladih srpskih ekonomista, održane u Narodnoj banci Srbije od 22. do 23. juna 2011.
Apstrakt: U ovom radu analizira se uloga kvaliteta proizvoda i efikasnosti radne snage u oblikovanju trgovinskih obrazaca i intenziteta trgovine unutar i između dve grupe zemalja, razvijenijeg i bogatijeg Severa, i Juga u razvoju. Novije, empirijske studije ukazuju na pozitivne odnose između prihoda po glavi stanovnika i izvoznih cena, uvoznih cena, kao i uvoznih cena za datog izvoznika. Umesto oslanjanja na specifične mehanizme tražnje poput nehomotetičnih preferencija, ovde je fokus na razlikama u tehnologijama Severa i Juga u Sever-Jug trgovinskom modelu sa četiri države, u navedene dve dimenzije heterogenosti firmi. Razlike u kvalitetu proizvoda i efikasnosti firmi dovode do distribucije cena koja stvara razlike u kompoziciji potrošačkih korpi i izvoznim i uvoznim cenama između bogatih i siromašnih zemalja. Dalje, konačna kvalitativna raspodela potrošnje pokazuje da Sever (Jug) troši veći deo prihoda na kupovinu proizvoda visokog (niskog) kvaliteta čak i uz jednake, homotetične preferencije u obe grupe zemalja.
Ključne reči: Obrasci u međunarodnoj trgovini, Sever-Jug trgovina, cene uvoza i izvoza, heterogene firme, kvalitet proizvoda
JEL Code: F10, F12, F14, L11, L15
* European University Institute, Italija
** Uppsala University, Department of Economics, Švedska
Determinante nominalnog dinar-euro deviznog kursa (na engleskom)
Autori:  Milan Nedeljković i Branko Urošević
maj 2011.
Apstrakt:  Ovaj rad istražuje determinante dnevnih promena nominalnog dinar-euro deviznog kursa u periodu od septembra 2006 do juna 2010 godine. Koristeći inovativni semiparametrički pristup, različiti tipovi nelinearnih veza su analizirani pod nerestriktivim pretpostavkama u vezi neopaženog stohastičkog procesa koji generiše podatke. U radu je identifikovano nekoliko faktora koji utiču na dnevne promene deviznog kursa i čiji značaj se menjao tokom vremena. Informacija u prethodnim promena deviznog kursa, promene u nivou devizne štednje i promene u iznosu neto otkupa deviza od strane banaka su najznačajni faktori u periodu pre početka svetske ekonomske krize. Od septembra 2008 godine drugi faktori vezani za promenu rizika zemlje i način procesiranja informacija na deviznom tržištu dobijaju na značaju. Intervencije Narodne Banke Srbije imaju efekat na kurs sa periodom docnje.
Ključne reči: Devizno tržište, parcijalni linearni model, kernel ocenjivanje
JEL Code: F31, C14, G18
Model za srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije
Autori: Mirko Đukić, Jelena Momčilović i Ljubica Trajčev
decembar 2010.
Apstrakt: Srednjoročne projekcije predstavljaju važan element u procesu donošenja odluka u režimu ciljanja inflacije, koji poslednjih godina primenjuje Narodna banka Srbije. Osnovni cilj srednjoročnih projekcija jeste da daju odgovor na pitanje kako treba da se kreće referentna kamatna stopa da bi se inflacija u narednom periodu kretala što bliže ciljanoj stopi. Kao osnovno sredstvo za srednjoročne projekcije koristi se makroekonomski model koji predstavlja skup jednačina kojima se opisuje mehanizam formiranja cena u Srbiji i transmisioni kanali uticaja monetarne politike na cene. Model sadrži četiri glavne jednačine: inflaciju, devizni kurs, proizvodni jaz i referentnu kamatnu stopu, kao i veliki broj pomoćnih jednačina i identiteta. Za ocenu trendova i jazova na istorijskom periodu koristimo višedimenzionalni Kalmanov filter. U sadašnjoj formi model se koristi od kraja 2008, s tim što se stalno radi na njegovom unapređenju.
Ključne reči: model za srednjoročne projekcije, ciljanje inflacije, Kalmanov filter
JEL Code: C53, E17, E58
Osetljivost srpskog izvoza i uvoza na promene deviznog kursa u dugom roku
Autori: Nikola Tasić i Miroslav Zdravković
septembar 2008
Apstrakt: Motivisan teorijom po kojoj srpski izvoznici ispaštaju zbog „jakog“ dinara, ovaj rad ispituje odnos kursa i spoljne trgovine. Doprinos rada diskusiji na ovu temu ogleda se u ocenama dugoročnog uticaja realnog kursa na izvoz i uvoz određenih privrednih grana. Ocenjena elastičnost izvoza na realni kurs iznosi oko 0,5, pa promene u politici deviznog kursa relativno malo mogu pomoći izvoznicima. Sa druge strane, dugoročna veza uvoza i kursa nije potvrđena, dok najveći uticaj na uvoz u dugom roku ima fond penzija i plata.
Ključne reči: devizni kurs, uvoz, izvoz
Kanal kamatne stope u uslovima dolarizacije: slučaj Srbije
Autori: Milan Aleksić, Ljiljana Đurđević, Mirjana Palić i Nikola Tasić
septembar 2008.
Apstrakt: Ovaj rad ispituje efikasnost kanala kamatne stope u Srbiji, visoko dolarizovanoj privredi. Rezultati ukazuju da je kanal kamatnih stopa prigušen i da dosta zavisi od stepena dolarizacije. Rezultati ukazuju da je kretanje kamatnih stopa banaka pre svega određeno kretanjem kamatnih stopa u zoni evra. Uticaj referentne stope na aktivne kamatne stope banaka postaje značajan jedino ukoliko se kontroliše nivo dolarizacije. Referentna kamatna stopa bi počela da ostvaruje uticaj na aktivnu stopu banaka ukoliko bi nivo dolarizacije bio niži od 64,5%, a maksimalan potencijalni uticaj iznosi između 0,169 i 0,820, što zavisi od specifikacije modela.
Ključne reči: kamatna stopa, transmisioni mehanizam, dolarizacija
JEL Code: E58, E43, G21
Obezbeđivanje dugoročnog finansiranja u tranzicionim zemljama (na engleskom)
Autori: Nikola Tasić i Neven Valev
jul 2008.
Apstrakt: Nova baza podataka ukazuje da se pristup privatnog sektora dugoročnim izvorima finansiranja povećao. U nekoliko tranzivionih zemalja, kredit ima sličnu strukturu ročnosti kao u zapadnoevropskim zemljama, dok u drugim tranzicionim zemljama kredit i dalje znatno manje ročnosti. Nekoliko faktora objašnjavaju ove razlike: političko i institucionalno okruženje, privatizacije banaka, niska stopa inflacije, nivo ekonomskog i finansijskog razvoja, kao i osnivanje institucija koje razmenjuju podatke o dužnicima. Učešće stranih banaka i konkurentnost bankarskog sektora nemaju uticaja na ročnost kredita.
Ključne reči: finansijski razvoj, ročnost kredita, likvidnost, tranzicione zemlje
JEL Code:G21, O16, P34
Ročnost bankarskih kredita: determinante i efekti na ekonomski rast (na engleskom)
Autori: Nikola Tasić i Neven Valev
maj 2008.
Apstrakt: U ovom radu istražujemo novu bazu podataka o ročnosti bankarskih kredita privatnom sektoru u 74 zemalja. Naši rezultati ukazuju da je ročnost duža u zemljama koje imaju jači institucionalni okvir, nisku inflaciju, razvijenija finansijska tržišta i gde banke razmenjuju informacije o dužnicima. Takođe, ovaj rad produbljuje literaturu o uticaju finansijskog razvoja na ekonomski rast ukazujući da je ročnost kredita bitna za ekonomski rast. Ekonomski rast je povišen u zemljama u kojima ekonomski akteri imaju pristup dugoročnom finansiranju. Stoga, slabe institucije, veća inflacija, i ostale promenljive koje smanjuju ročnost kredita, imaju efekat na ekonomski rast kroz njihov uticaj na ročnost kredita. Ocenjeni efekti su znatne jačine.
Ključne reči: finansijski razvoj, ekonomski rast, ročnost kredita, likvidnost
JEL Code: G21, O40, O16, O43
Moć i nemoć monetarne politike u uspostavljanju ravnoteže između platnobilansnih ciljeva i ciljeva inflacije
Autor: Diana Dragutinović
mart 2008.
Apstrakt: U tekstu koji sledi analizirani su efekti različitih kanala transmisije monetarne politike u Srbiji i njihove implikacije na okvir i instrumente aktuelne monetarne politike. Pokazalo se da za sada deluju dva kanala, kanal deviznog kursa i kanal očekivanja. Iako je dominantan efekat transmisije deviznog kursa na cene, centralna banka je rešena da sprovodi monetarnu politiku u okviru monetarne strategije ciljanja inflacije. U budućnosti se očekuje da će i ostali kanali, pre svega kanal kamatne stope i kreditni kanal, početi da deluje. Međutim, treba reći da dosadašnja upotreba administrativnih mera nije bila efikasna u jačanju ovih kanala. Na kraju teksta ukazuje se na otežavajuću okolnost pri vođenju monetarne politike u odsustvu podrške drugih politika, pre svega fiskalne.
Ključne reči: Monetarna transmisija, monetarna strategija, ciljevi inflacije, platnobilansni ciljevi, administrativne mere i fiskalna politika
Rad je objavljen u stručnom časopisu "Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji", br. 11 oktobar-decembar 2007.
Efikasnost stope obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike
Autori: Mirjana Palić i Nikola Tasić
mart 2008.
Apstrakt: Ovaj rad ispituje makroekonomske implikacije korišćenja obaveznerezerve kao instrumenta monetarnog regulisanja. Rezultati analize upućuju da seobavezna rezerva nije pokazala kao efikasan instrument monetarnog regulisanja. Doovog zaključka dolazimo jer prosečna stopa obavezne rezerve nema očekivan uticaja nakreditnu aktivnost poslovnih banaka. Takođe, prosečna stopa obavezne rezervepovećava privatni spoljni dug, dok uticaj na obaveze prema inostranstvu nijestatistički značajan. Za razliku od obavezne rezerve, 2W repo stopa NBS statističkiznačajno smanjuje privatni spoljni dug. Baznu i ukupnu inflaciju određuju promenedeviznog kursa, dok direktan uticaj obavezne rezerve i referentne kamatne stope nijepotvrđen.
Ključne reči: Obavezna rezerva, krediti, spoljni dug, inflacija
JEL Code: E31, F34, E58
„Pass-through“ deviznog kursa na cene u Srbiji: 2001-2007"
Autor: Nikola Tasić
februar 2008.
Apstrakt: Ovaj rad ocenjuje „pass-through“ efekat deviznog kursa na inflaciju uSrbiji. Rezultati ADL i VAR metodologije ukazuju da je efektat deviznog kursa na inflaciju u Srbiji relativno visok, ali, kao što je slučaj u većini zemalja i prethodnih analiza vezanih za Srbiju, nepotpun i manji od jedinice. Ocene „pass-through-efekta dobijene koristeći ADL metodologiju kreću se od 0,13 do 0,31 kratkoročno, tj. od 0,19 do 0,50 dugoročno. Tokom depresijacije nominalnog efektivnog kursa efekat je znatno viši, i dugoročno dostiže čak 0,90 kada analiziramo cene na malo.
Ključne reči: pass-through“ efekat, devizni kurs, inflacija, depresijacija
JEL Code: E50, F31, E31
Referentna kamatna stopa u projekcijama inflacije
Autor: Ljiljana Đurđević
decembar 2007.
Apstrakt: Pripremajući se za prelazak na režim targetiranja inflacije, Narodna banka Srbije od prošle godine izrađuje i objavljuje svoje projekcije inflacije. Monetarni odbor Narodne banke Srbije opredelio se za projekcije inflacije u čijoj je osnovi putanja referentne kamatne stope koju namerava da sledi centralna banka. Putanja referentne kamatne stope (i deviznog kursa) za sada se ne objavljuje. Opravdanost takvog pristupa sagledaćemo pregledom različitih rešenja u praksi centralnih banaka i osvrtom na oprečna mišljenja o njima. To bi bila polazna osnova za razmatranje unapređenja prakse Narodne banke Srbije u korišćenju projekcija za efikasnije upravljanje inflacionim očekivanjima u narednim fazama režima ciljanja inflacije.
Ključne reči: projekcije inflacije, pretpostavke u projekcijama inflacije, referentna kamatna stopa u projekcijama inflacije, komunikacija s javnošću.
Analiza kreditne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kreditni bum?
Autor: Mirjana Palić
decembar 2007.
Apstrakt: U ovom radu predstavljene su karakteristike kreditnog rasta tranzicionim privredama i uz poseban osvrt na situaciju u Srbiji, sa ciljem da se odgovori na pitanje da li je kreditni rast u Srbiji prebrz i potencijalno rizičan za održanje makroekonomske stabilnosti.
Rezultati analize upućuju da i pored visokog rasta kredita privatnom sektoru, ne može se govoriti o postojanju kreditnog buma u Srbiji. Rast se pre može objasniti procesom konveregncije i niskim inicijalnim nivoom na početku tranzicionog perioda. To implicitno znači da je prostor za dalji kreditni rast otvoren.
Ključne reči: kreditni rast, kreditni bum, trend konvergencije
Efekti i mehanizmi fiskalne politike u Srbiji (na engleskom)
Autor: Tamara Bašić
decembar 2007.
Apstrakt: Teorija ne daje jednoznačan odgovor na pitanje kako fiskalna politika utiče na inflaciju. Postoji i više objašnjenja mehanizama putem kojih se taj uticaj ostvaruje. Osim standardnih razlika u mišljenju prisutnih u literaturi, fiskalna politika Srbije je u ovom trenutku na mnogo načina specifična, što još više otežava pronalaženje pravog odgovora. Međutim, neophodno je pronaći način kredibilnog modeliranja reakcija inflacije na različite tipove fiskalne politike da bi se na njih moglo adekvatno odgovoriti. Prema tome, cilj je prepoznati efekte fiskalne politike i njene mehanizme transmisije, kao i izraditi model koji bi ih odražavao i omogućio dalja predviđanja. Ovaj rad predstavlja prvi korak ka tom cilju.
Ključne reči: fiskalna politika, mehanizmi, efekti, Srbija
Aktuelni fiskalni izazovi u Srbiji – kako koristiti prihode od privatizacije (na engleskom)
Autor: Tamara Bašić
jun 2007.
Apstrakt: Ovaj rad analizira odnos između prihoda od privatizacije i fiskalnog deficita u Srbiji u periodu od 2002. do 2007. godine. Empirijska studija obuhvata mesečne serije podataka, a rezultati studije pokazuju da su privatizacioni prihodi u Srbiji uticali na rast budžetskog deficita i budžetskih rashoda, čime je ugrožena dugoročna fiskalna pozicija Srbije. Da bi fiskalna ravnoteža bila održana na dugi rok, neophodno je da dođe do promene u korišćenju prihoda od privatizacije. U radu se predlaže da bi prihodi trebalo da se koriste za kapitalne investicije, pod uslovom da to ne ugrožava stabilnost cena. Ukoliko dođe do problema vezanih za inflaciju, alternativni način korišćenja ovih sredstava jeste otplata stranog duga. Takođe je preporučljivo usvajanje metodologije za prikazivanje budžeta koja bi bila transparentnija u pogledu korišćenja prihoda od privatizacije.
Ključne reči: prihodi od privatizacije, budžetski deficit, otplata duga
Pass-through efekat deviznog kursa na inflaciju u Srbiji (na engleskom)
Autor: Snežana Vilaret i Mirjana Palić
novembar 2006.
Apstrakt: Cilj ove analize je bio ocena pass-through efekta deviznog kursa nainflaciju u Srbiji. Rezultati ADL i VAR metodologije ukazuju da je efektatdeviznog kursa na inflaciju u Srbiji relativno visok, ali kao i u slučaju većinezemalja nepotpun i manji od jedinice. Iako su ocene neprecizne, kreću se os 0,3 do0,7, u zavisnosti od korišćene specifikacije modela i obima uzorka, u najvećembroju slučaja, pass-through koeficijent u kratkom roku je niži od 0,3, a u dugom rokuje niži od 0,6.
Ključne reči: pass-through efekat, devizni kurs, inflacija
Makroekonomski efekti pomoći i doznaka
Autor: Mihailo Nikolić
maj 2006.
Apstrakt: Pomoć i doznake zemlje korisnice izoluju od kretanja na svetskomtržištu, omogućavajući im da devizne rezerve kreiraju nezavisno odkonkurentnosti, odnosno performansi njihovih privreda. Inicijalniefekti ovih oblika transfera pre svega se ispoljavaju u apresijacijideviznog kursa i porastu cene rada, dok delovanje doznaka na nivonadnica može biti dvosmerno. Posredni efekti se javljaju pre svegakod obima i strukture investicija i izvoza. U prvom slučaju jeznačajna sterilizacija monetarnih efekata, a u drugom izbegavanjedonošenja investicionih odluka na osnovu signala privremenogkaraktera. Empirijski nisu utvrđeni pozitivni već uglavnomnegativni efekti pomoći na stopu privrednog rasta, što, u manjojmeri, važi i za doznake. U slučaju Srbije, doznake, koje su poobimu i porastu značajnije od pomoći, pored svoje stabilizatorske isocijalne funkcije, trebalo bi da dobiju i značajniju investicionufunkciju.
Delotvornost povlačenja primarnog novca - rezultati empirijske analize
Autor: Mirjana Palić
decembar 2005.
Apstrakt: Sterilizacija predstavlja jedan od načina da se zaustavi automatizam prenosa efekata intervencija na deviznom tržištu na ponudu novca. Efikasnost sterilizacije moguće je ispitati primenom koncepta koeficijenta sterilizacije, ofset koeficijenta i koeficijenta neutralizacije.
Empirijska analiza ocene koeficijenta sterilizacije, ofset koeficijenta i koeficijenta neutralizacije vršena je s ciljem da se utvrdi u kojoj meri je Narodna banka Srbije u mogućnosti, politikom sterilizacije, da neutrališe efekat kreiranja primarnog novca putem neto deviznih transakcija, u kojoj meri država doprinosi sterilizaciji i koliko preduzete mere monetarne politike u pogledu sterilizacije utiču na porast zaduživanja banaka u inostranstvu.
Analiza tražnje za novcem u Srbiji
Autori: Jelena Maravić, Mirjana Palić
april 2005.
Apstrakt: Cilj ovog rada bio je ispitivanje stabilnosti funkcije tražnje za novcem u Srbiji kao empirijska analiza faktora koji na nju utiču. Modeliranje se zasniva na standardnom pristupu da tražnja za novcem zavisi od nivoa privredne aktivnosti i od oportunitetnog troška držanja novca. Kao pokazatelj nivoa ekonomske aktivnosti korišćen je indeks industrijske proizvodnje. Oportunitetni trošak držanja novca meren je stopom inflacije, depresijacijom kursa i promenom kamatnih stopa na oročene dinarske depozite.
Ekonometrijska analiza funkcije tražnje za novcemje izvršena primenom Johansenove procedure i error-correction modela, čiji je cilj bio determinisanje faktora koji, kako u dugom tako i u kratkom roku, opredeljuju njeno kretanje. Rezultati analize su pokazali da je tražnja za novcem u čitavom posmatranom periodu nestabilna i da ne može da se koristi u svrhu targetiranja monetarnih agregata.
Indeks monetarne restriktivnosti/ekspanzivnosti u Srbiji
Autori: Marina Mladenović-Komatina, Mirjana Palić, Boris Vukićević
mart 2005.
Apstrakt: Indeks monetarne restriktivnosti (IMR) predstavlja pokazatelj kombinovanog efekta kratkoročnih kamatnih stopa i deviznog kursa na cenovnu stabilnost i/ili agregatnu tražnju. Preko tog indeksa mogućeje pratiti promene stepena restriktivnosti, odnosno ekspanzivnosti monetarne politike u odnosu na prethodno utvrđeni bazni period. To je, u stvari, način da se prikaže uticaj monetarnih uslova na opšti nivo cena i proces inflacije.
U zavisnosti od okolnosti, IMR se može konstruisati izračunavanjem pondera na bazi relativnih efekata deviznog kursa i kamatnih stopa na agregatnu tražnju ili na bazi relativnih efekatana cene. Budući da je u Srbiji u proteklom periodu zabeleženo jačanje inflatornih očekivanja, opredelili smo se da IMR sačinimo na bazi relativnog uticaja deviznog kursa i kamata na cene.
Empirijska analiza kretanja IMR navodi na zaključak da kraj prethodne i početak ove godine karakteriše povećanje stepena ekspanzivnosti monetarne politike. Indirektne mere monetarnog regulisanja u našoj zemlji su još uvek neefikasne. Promene stope obavezne rezerve, kao najčešće korišćenog instrumenta monetarne politike u posmatranom periodu, nisu uvek dovodile do željenih rezultata.
U tom smislu, u narednom periodu treba pojačati ulogu kamatne stope kao instrumenta monetarne politike, kao i intenzivirati korišćenje ostalih indirektnih instrumenata monetarnog regulisanja.
Održivost spoljnog duga Srbije [decembar 2004] [jun 2004]
Autori: NBS - Branko Hinić, Marina Mladenović-Komatina, Snežana Pajić, Mirko Đukić, Milorad Potić
Spoljni saradnici - Stojan Stamenković, Miladin Kovačević
Apstrakt: Srbiju u narednim godinama očekuju visoki izdaci za servisiranje spoljnog duga, čije se stanje kreće oko 14 milijardi SAD dolara. Na osnovi raznih kriterijuma zaduženja, studija daje odgovor na pitanje da li je Srbija visoko zadužena zemlja i da li je spoljni dug Srbije održiv, odnosno može li Srbija i pod kojim uslovima da uredno servisira spoljni dug.

Jefferson Institute : Konkurentnost privrede Srbije, 2003.