ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Rečnik



 A   B   V   G   D   Đ   E   Ž   Z   I   J   K   L   LJ   M   N   NJ   O   P   R   S   T   Ć   U   F   H   C   Č   DŽ   Š 


 
Banka Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.
Bankarska grupa Bankarska grupa je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog društva.
Bankarski dan Deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje i drugih obaveštenja koja se odnose na transakcije plaćanja.
Bankarski holding Bankarski holding je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrđuje ga Narodna banka Srbije.
Bankarski konzorcijum Udruženje većeg broja banaka koje angažovanjem finansijskog kapitala realizuje pojedinačne ili redovne kreditne poslove.
Bankarski sistem Bankarski sistem Srbije čine centralna banka (Narodna banka Srbije) i poslovne banke.
Bankomat ATM Uređaj koji je najčešće instaliran na prometnom mestu ili u ekspozituri banke i korisniku kartice omogućava podizanje gotovog novca sa njegovog računa 24 časa dnevno. Za podizanje gotovog novca preko bankomata korisnik kartice mora da, kao identifikaciju, otkuca svoj PIN broj, koji je dobio od banke u zatvorenoj koverti i koji samo on zna.
Baza finansijskih izveštaja Jedinstvena, elektronska baza podataka koja se vodi u Narodnoj banci Srbije i sadrži podatke iz propisanih obrazaca i drugih dokumenata finansijskih izveštaja koje dostavljaju pravna lica i preduzetnici u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji; podaci iz baze finansijskih izveštaja daju se na zahtev svim zainteresovanim korisnicima putem Interneta.
Baza podataka na principu jedna po jedna hartija od vrednosti (security by security data base) Baza predstavlja integrisani sistem koji sadrži podatke o emisijama i portfolijima po institucionalnim sektorima. Kod državnih HOV nominalna kamatna stopa (kuponska stopa), izračunata na osnovu ponderisanog proseka zajedno s rokovima plaćanja, služi za izračunavanje obračunate kamate i dospele kamate za potrebe finansijskih računa u okviru sistema nacionalnih računa, kao i platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije. Na toj osnovi mogu se izvesti kamatne marže kao prosečna razlika između nominalne kamatne stope za svaku HOV i tržišne kamatne stope za nerizične plasmane za svaku pojedinačnu ročnost.
Bazelski komitet za superviziju banaka Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision - BCBS) osnovale su države članice grupe G10 krajem 1974. godine, pri Međunarodnoj banci za poravnanja (BIS). Osnovni cilj BCBS je poboljšavanje razumevanja ključnih supervizorskih izazova i unapređenje kvaliteta supervizije banaka širom sveta. BCBS nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zaključci nemaju pravnu snagu. On formuliše osnovne standarde supervizije i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da će ih supervizori širom sveta primeniti na način koji je pogodan za njihove nacionalne sisteme.
Bazel I Bazel I je ustanovljen 1988. godine i predstavlja sporazum o kapitalu banaka. Njime se definišu elementi kapitala banaka – osnovni i dopunski, ponderi za izračunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi i faktori kreditne konverzije za izračunavanje kreditnog rizika po vanbilansnoj aktivi, kao i odnos između kapitala i ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom s ciljem izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala. Amandmanom iz 1996. godine u standard je uključen i zahtev za obračun kapitalnog zahteva za tržišni rizik.
Bazel II Bazel II nastao je iz potrebe za promenama u načinu obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala. Novina u odnosu na Bazel I, kojim je bio definisan obračun kapitalnih zahteva za kreditni i tržišni rizik, jeste uključivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Takođe, sam način izračunavanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik je pretrpeo znatne izmene. Bazelski standard II čine tri stuba: minimalni kapitalni zahtev, supervizorska procena i tržišna disciplina.
Bazna inflacija Bazna (core) inflacija se obračunava na osnovu promena cena na malo nesezonske robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene robe u nekim od režima regulacije (energenti, komunalne i druge usluge, lekovi i dr.), kao ni poljoprivrednih proizvoda.
Bekstvo kapitala Ne postoji opšteprihvaćena definicija bekstva kapitala. U upotrebi su različiti koncepti (i, otuda, procene), koji se zasnivaju na razlici između “normalnih tokova” i “bekstva kapitala”, kratkoročnog i dugoročnog kretanja kapitala i legalnih i ilegalnih transakcija. Najčešće se definiše kao iznenadni veliki odliv kapitala u inostranstvo usled političke i ekonomske nestabilnosti u zemlji. Najvažniji razlozi za beg kapitala su strah od obezvređivanja vrednosti nacionalne valute, devizna ograničenja, visoka stopa oporezivanja, pranje novca i sl. Kada dođe do bekstva kapitala, bilo da je zakonito ili ne, teško ga je zaustaviti. Da bi se sprečila njegova pojava, neophodna je politička i ekonomska stabilnosti zemlje i sprovođenje konzistentne fiskalne i monetarne politike koje minimiziraju potrebu za velikim promenama deviznog kursa.
BELEX15 Vodeći indeks Beogradske berze, koji pokazuje kretanje cena najlikvidnijih akcija. Ponderisan je tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float). Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu.
BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka Panela, na srpskom međubankarskom tržištu.Računa se kao aritmetička sredina kotacija preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope, sa dva decimalna mesta.
BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) Prosečna ponderisana kamatna stopa po osnovu prekonoćnih pozajmica između banaka na novčanom tržištu u Republici Srbiji.
Berza - vrste berzi Institucija finansijskog tržišta na kojoj ovlašćeni berzanski posrednici po unapred poznatim pravilima trguju standardizovanim tržišnim materijalom, a cene se formiraju u zavisnosti od ponude i tražnje. Prema predmetu trgovine, berze se dele na efektne (trguje se hartijama od vrednosti, devizama, finansijskim derivatima), robne (robom) i mešovite.
Berzanski indeksi Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze. Najpoznatiji berzanski indeksi su DOW JONES, NASDAQ i FTSE. Tri su glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju: po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj težini koja se daje akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi. Predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini.
Berzanska kapitalizacija Predstavlja ukupnu tržišnu vrednost određene kategorije emitovanih akcija jedne kompanije po tekućoj kursnoj listi berze.
Berzanski kurs akcija Odnos tržišne cene akcije i njene nominalne vrednosti.
Berzanski posrednik Pravna lica koja imaju dozvolu za pristup berzi i ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Posluju sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine su hartije od vrednosti i roba koja je zvanično registrovana na berzi. Berzanski posrednici su brokeri, koji rade za tuđ račun, i dileri, koji kao finansijski posrednici rade za svoj račun.
Berzanske provizije Za svoje posredovanje na berzi berzanski posrednici obično naplaćuju proviziju, tzv. brokeražu, koja se određuje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije.
Bilans stanja Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuje stanje imovine i obaveza jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, na dan bilansiranja u poslovnoj godini. Aktivu bilansa stanja čine podaci o sredstvima, a pasivu - podaci o sopstvenim i pozajmljenim izvorima sredstava (kapital i obaveze).
Bilans uspeha Deo finansijskog izveštaja u kome se prikazuju podaci jednog pravnog lica, odnosno preduzetnika, o prihodima, rashodima i rezultatu u periodu od početka godine do dana bilansiranja u poslovnoj godini.
BIS (Banka za međunarodna poravnanja) "Banka centralnih banaka" osnovana 1930. godine sa sedištem u Bazelu. Osnovni zadatak joj je da koordinira i unapređuje saradnju centralnih banaka, u prvom redu u oblasti monetarne politike, kao i da posreduje u međunarodnom obračunu evropskih centralnih banaka.
Blagajnički zapisi Narodne banke Srbije Kratkoročne diskontne hartije koje emituje Narodna banka Srbije s ciljem povlačenja viškova likvidnih sredstava iz bankarskog sektora. Njihovi kupci su isključivo banke.
Blu čip akcije Akcije velikih, poznatih i visoko rangiranih preduzeća, koja se odlikuju redovnim isplatama dividendi, kvalitetnim menadžmentom, dobrim plasmanima proizvoda i usluga.
Bonitetna kontrola Kontrola kreditne sposobnosti zajmoprimca. Usmerena je u prvom redu na kontrolu prinosa zajmotražioca, kao i na njegovu buduću prinosnu snagu. U svrhe analize koriste se bilansi uspeha, finansijski planovi, trgovinski bilansi, planovi za plasman proizvoda i sl. Proverava se takođe i ugled zajmotražioca u poslovnom svetu, njegova stručnost i preduzetnička sposobnost.
Bonitet Sposobnost korisnika kredita da preuzme i ispuni finansijsku obavezu plaćanja o roku, kao i sve prispele kamate. Bonitet obuhvata stepen lične kreditne sposobnosti (ugled, preduzetnička sposobnost, stručno znanje, prodornost), opštu materijalnu sposobnost i solidnu poziciju na tržištu. Bonitet se često ne poklapa sa pojmom likvidnosti, budući da dužnik može biti dobrog bonitetnog statusa, a ipak kratkoročno nelikvidan.
Bonus Popust na premiju, na koji osiguranik stiče pravo ukoliko nije prijavljena šteta iz osiguranja za koju je odgovoran osiguranik.
Bordro premija Spisak rizika koji čine portfelj reosiguranika.
Bordro šteta Spisak rizika na kojima se desio osigurani slučaj, odnosno na kojima je u proteklom periodu šteta delimično ili u potpunosti isplaćena.
Bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva Projektovan je 1944. godine za posleratni razvoj svetske ekonomije na temeljima tržišnih mehanizama. Osnovna namera je bila da se kreira čvrst, ali dovoljno fleksibilan svetski monetarni sistem koji bi maksimalno podržao razvoj svetske proizvodnje i međunarodne razmene i održavanje relativno niskih stopa inflacije. Osnovna ideja Bretonvudskog sistema je bila da SAD, kao centralna zemlja svetskog monetarnog sistema, imaju obavezu da vode takvu makroekonomsku politiku kako bi trajno održale paritet u visini od 35 američkih dolara za uncu zlata. Bretonvudski sistem fiksnih kurseva, u kome su centralne banke garantovale konvertibilnost domaćeg novca u strane valute (ali ne i u zlato), trebalo je da obezbedi čvrstu valutnu osnovu za brzu ekspanziju svetske trgovine s njenim povratnim efektima na porast svetske proizvodnje posle rata. Devizni kurs svake nacionalne valute na deviznom tržištu mogao je da oscilira najviše do +/–1% u odnosu na valutni paritet prema američkom dolaru.
Brokerske firme Posredničke finansijske institucije koje u trgovanju hartijama od vrednosti nastupaju u svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionari) ili u ime i za račun svojih klijenata (zastupnici).
Brokerski poslovi Poslovi koje obavlja brokerska kuća: trgovanje finansijskim instrumentima, delatnosti na primarnom tržištu, izrada analiza i pružanje savetodavnih usluga, naplata dividende i kamatnih kupona, zastupanje klijenata u skupštini akcionara, čuvanje hartija od vrednosti, vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga, pružanje usluga trgovanja na kredit, pozajmljivanje hartija i sl.
Brzina opticaja novca Brzina kojom se određena količina novca (gotov novac i depozitni novac) u određenom vremenskom intervalu angažuje u nacionalnoj privredi jedne zemlje, kako bi se izvršio nominalan obim transakcija. Brzina opticaja novca je indikator koji ukazuje koji obim novčane mase je potreban da bi se obavio određeni obim operacija plaćanja ili transakcija.