ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

10.12.2018.

Srbija u Briselu otvorila poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika

Republika Srbija je danas, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, otvorila dva dodatna poglavlja u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, i to poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika i poglavlje 18 – Statistika. Time je Srbija otvorila 16 poglavlja, od ukupno 35, od kojih su dva privremeno zatvorena.

U poglavlju 17 – Ekonomska i monetarna politika, Narodna banka Srbije ima rukovodeću ulogu. Kao prvonadležna institucija koordinisala je rad Pregovaračke grupe 17 (koju čine predstavnici 12 institucija) u procesu analize i upoređivanja relevantnog domaćeg pravnog okvira sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno ocene njihove usklađenosti (skrining) i izrade detaljnih planova za usklađivanje, u okviru pregovaračke pozicije Republike Srbije.

Pregovori u okviru poglavlja 17 odnose se na usaglašavanje domaćeg zakonodavstva u oblasti ekonomske i monetarne politike s pravnim tekovinama Evropske unije.

Otvaranje poglavlja 17 treba shvatiti kao pripremu Srbije da efikasno učestvuje u ekonomskom dijalogu sa Evropskom unijom koordinacijom nacionalnih ekonomskih politika, zajedničkim planiranjem integracija privreda, podsticanjem privrednog rasta, obezbeđivanjem radnih mesta i unapređenjem konkurentnosti domaće privrede.

Generalno gledano, u oblasti ekonomske politike, pravna tekovina Evropske unije zahteva od država članica da koordinišu svoje ekonomske politike, kao i da poštuju pravila koja se odnose na stabilnost javnih finansija i procedure prekomernog deficita. Od države se očekuje da učestvuje u sistemu nadzora ekonomskih i fiskalnih politika, što obuhvata praćenje određenih pokazatelja i trendova, te izradu odgovarajućih programa, kao što je na primer Program ekonomskih reformi, koji Srbija izrađuje od 2014. godine. Cilj je da se država, kao funkcionalna tržišna privreda, osposobi za integraciju na tržište Evropske unije i da bude u stanju da izdrži kompetitivne pritiske na njemu, uz stabilne javne finansije i održiv privredni rast.

Posebno su izdvojene pravne tekovine Evropske unije iz oblasti monetarne politike i odnose se na nezavisnost centralne banke (personalnu, funkcionalnu, institucionalnu i finansijsku), zabranu centralnim bankama da direktno finansiraju javni sektor (tzv. monetarno finansiranje) i zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama. Ovi zahtevi treba da obezbede efikasnost centralne banke u ostvarivanju osnovnog cilja – stabilnosti cena. Takođe, od novih država članica očekuje se da teže ispunjenju kriterijuma za usvajanje evra, a dok ne pristupe zoni evra (status države članice s privremenih izuzećem – derogacijom), od njih se očekuje da svoju politiku deviznog kursa tretiraju kao stvar od zajedničkog interesa Evropske unije.

Domaće zakonodavstvo iz oblasti ekonomske i monetarne politike je i u ovom trenutku u najvećoj mogućoj meri usklađeno s pravnim tekovinama Evropske unije. Radi potpune usklađenosti, Srbija je u pregovaračkoj poziciji predvidela određene izmene i dopune ključnih zakona iz ove oblasti – Zakona o Narodnoj banci Srbije i Zakona o budžetskom sistemu, najkasnije do kraja 2021. godine. Izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije izvršiće se potpuno usklađivanje sa Statutom Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, pri čemu je predviđeno da se jedan deo odredaba primenjuje nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, a drugi deo posle pristupanja zoni evra – nakon što Narodna banka Srbije postane deo Evrosistema (odredbe o nadležnosti u sprovođenju monetarne politike Evropske unije i drugo). Izmenama Zakona o budžetskom sistemu obezbediće se potpuno usklađivanje s pravnim tekovinama Evropske unije, posebno s direktivom Saveta 85/2011/EU, čime bi zemlja vodila fiskalnu politiku u skladu s pravilima i načelima koja se primenjuju u Evropskoj uniji, izveštavala o stanju budžetskog deficita i javnog duga, te učestvovala u koordinaciji ekonomskih politika.

Korist od otvaranja poglavlja 17 za Srbiju leži u tome što će Srbija pomoću modernog zakonodavstva po standardima Evropske unije u oblasti ekonomske i monetarne politike nastaviti da održava makroekonomsku stabilnost i unapređuje konkurentnost i rast domaće privrede, koja počiva na tržišnim principima i slobodnoj konkurenciji. To se obezbeđuje održavanjem stabilnosti cena, stabilnosti javnih finansija, strukturnim ekonomskim reformama i unapređenjem domaćeg poslovnog okruženja.

Narodna banka Srbije i dalje će nastojati da uz pomoć stručnog i posvećenog kadra aktivno doprinosi napretku u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, ne samo u ovom poglavlju već i u svim poglavljima u kojima aktivno učestvuje.

Kabinet guvernera