ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

08.02.2019.

Politika – U vezi sa zloupotrebom platnih kartica kod plaćanja na internetu

Pitanja: Za list Politiku potreban mi je odgovor na sledeće pitanje. Koleginici je u subotu stigla poruka da joj je s master kartice naplaćeno 125 dolara u prodavnici cipela u Holandiji. Pritom, ona je u Beogradu i kartica je kod nje. To joj se već jednom desilo. Karticu je blokirala. Setila se da je pre nekoliko meseci internetom platila neku uslugu na holandskoj internet stranici. I od tada joj se to dešava. Pitam Vas šta se dešava u toj situaciji? Koja je obaveza banke u ovakvim slučajevima? Šta treba banke da preduzimaju po pitanju bezbednosti na internetu? Šta treba da urade oni koji se nađu u toj situaciji?

Odgovor: U skladu s pravilima kartičnih sistema, platne stranice na kojima se kod plaćanja na internetu unose podaci o kartici moraju da budu u skladu s bezbednosnim standardima. Na taj način mogućnost neovlašćenog prikupljanja podataka o karticama svodi se na što je moguće manju meru. Međutim, i pored toga, mogućnost da podaci s kartice neovlašćeno dođu u posed nekog ko može da ih zloupotrebi nije potpuno isključena. Upravo da bi se zaštitile od zloupotreba na internetu, pre svega zloupotreba kod prekograničnih transakcija, banke uvode sisteme za dodatnu autentifikaciju korisnika kartice prilikom transakcija na internetu. To znači da kod plaćanja na internetu korisnik kartice dobija jednokratnu šifru (npr. SMS porukom), koju je neophodno da unese u sistem i time potvrdi da pravi korisnik kartice želi da izvrši plaćanje. Ako se ne unese ispravna šifra, transakcija će biti odbijena. U slučaju da trgovac (internet stranica na kojoj se plaća) ili kartica nemaju mogućnost dodatne autentifikacije, korisnik neće dobiti jednokratnu šifru i transakcija će se izvršiti bez dodatne provere korisnika. U tom slučaju, odgovornost za eventualnu zloupotrebu je na internet stranici koja nema mogućnost za dodatnu autentifikaciju.

Kada korisnik kartice posumnja u to da su podaci s njegove kartice zloupotrebljeni, može zahtevati od banke da blokira karticu. Nakon blokade kartice, nju nije moguće koristiti odnosno zloupotrebiti iako su podaci o kartici neovlašćeno dostupni nekom drugom.

Kod plaćanja na internetu, veoma je važno koristiti usluge poznatih internet stranica, koje su u skladu s bezbednosnim standardima. Kupovina na nepoznatim internet stranicama značajno povećava mogućnost da neko neovlašćeno dođe u posed podataka o kartici koji se mogu zloupotrebiti.

Napominjemo da je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, platilac (klijent banke) snosio gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa od 15.000 dinara, što će važiti za transakcije izvršene do 16. marta. Od 17. marta ove godine, novim zakonskim rešenjem, platilac će snositi gubitke do iznosa od 3.000 dinara, ako su te transakcije izvršene usled korišćenja:

  1. izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili
  2. platnog instrumenta koji je bio zloupotrebljen jer platilac nije uspeo da zaštiti njegove personalizovane sigurnosne elemente.

Platilac neće snositi gubitke nastale usled neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.

Dakle, u slučaju da su karticom izvršene transakcije koje korisnik nije odobrio, korisnik može uložiti banci prigovor u vezi s tim transakcijama. Ako banka ne odgovori korisniku na prigovor ili mu dostavi odgovor kojim nije zadovoljan, korisnik može podneti pritužbu Narodnoj banci Srbije. U ovom postupku Narodna banka Srbije donosi odluku u skladu s propisima kojima se uređuju platne usluge, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja. Ako utvrdi nepravilnosti, naložiće banci da te nepravilnosti otkloni.

Kabinet guvernera