ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

21.04.2019.

Dnevnik – u vezi s falsifikovanim novčanicama

Pitanja: Praznici su vreme kada se više putuje, pa i menjači imaju više posla. To je i šansa za puštanje u promet falsifikovanih novčanica. Šta o tome kažu podaci za 2018. i ima li ih već za 2019? Da li ste primetili da je više falsifikata tokom praznika? Na šta da obrate pažnju građani, a na šta menjačnice? Da li nam falsifikati češće dolaze iz razvijenih zemalja ili iz okruženja? Mnogo ljudi iz regiona će doći ovde. Da li se dešavalo da se pojavljuju falsifikovane novčanice leja, forinte ili kune. Primaju li ove valute menjačnice u pograničnim delovima Srbije? Sitni apoeni od 10 i 20 evra koji dolaze iz Španije zanimljivi su falsifikatorima. Ima li ih kod nas? Koje novčanice evra su povučene iz opticaja ili su nove, pa u prometu na to treba obratiti pažnju jer nisu još poznate? Osim evra, da li se u Srbiji pojavljuju i falsifikati drugih jakih valuta, poput američkog dolara i švajcarskog franka?
 
Odgovori: U 2018. godini, u postupku ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan otkriveno je 3.854 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca. Nominalno to iznosi 4.197.970,00 dinara. Kada se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca u 2018. i gotov novac u opticaju, vidimo da je na milion komada originalnih novčanica u opticaju otkriveno 10,5 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca, a nominalno posmatrano, na milijardu dinara u opticaju otkriveno je 18.276 dinara falsifikovanog novca. U periodu januar–decembar 2018. godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati otkriveno je 1.225 komada falsifikovanih novčanica efektivnog stranog novca. Od ukupnog broja 89,5% čine falsifikati evra, 8,9% su falsifikati američkog dolara i 1,6% ostale valute (švajcarskog franka – tri komada, nemačke marke – pet komada, britanske funte – šest komada, australijskog dolara – tri komada, konvertibilne bosanske marke – dva komada i kineskog juana – jedan komad).
 
U prvom tromesečju 2019. godine, u postupku ekspertize novca primljenog pod sumnjom da je falsifikovan otkriveno je 939 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca. Nominalno to iznosi 1.234.300,00 dinara. Kada se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca u prvom tromesečju 2019. i gotov novac u opticaju, vidimo da je na milion komada originalnih novčanica u opticaju otkriveno 2,6 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca, tj. na milijardu dinara u opticaju otkriveno je 5.688 dinara falsifikovanog novca.
U periodu januar–mart 2019. godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati otkriveno je 218 komada falsifikovanih novčanica efektivnog stranog novca. Od ukupnog broja 77,1% čine falsifikati evra, 9,6% su falsifikati američkog dolara i 13,3% ostale valute (nemačke marke – 27 komada, britanske funte – jedan komad i konvertibilne bosanske marke – jedan komad).
 
U Narodnoj banci Srbije falsifikati novca evidentiraju se po datumu prijema sumnjivog novca i po datumu izveštaja o ekspertizi tog novca. Ekspertizi novca u Narodnoj banci Srbije prethodi predaja sumnjivog novca ovlašćenom menjaču, banci ili policiji (ili policija zapleni takav novac), zatim banke i policija predaju sumnjiv novac Narodnoj banci Srbije. Iz navedenog se vidi da se ne može precizno utvrditi da li se falsifikati u povećanom broju puštaju u opticaj tokom praznika. Međutim, izvesno je da osobe koje rasturaju lažni novac biraju mesto i vreme za svoju aktivnost tako da je uobičajeno da se falsifikati puštaju u opticaj kada osoba koja prima novac ima malo vremena za kontrolu novca (velike gužve na sportskim priredbama, praznične kupovine, auto-pijace, stočne pijace, vašari) ili su nepovoljni svetlosni uslovi (diskoteke, noćni klubovi, plaćanje vožnje taksistima i sl.). Svakako da i povećan promet robe i novca tokom praznika stvara povoljne uslove za puštanje falsifikata u opticaj.
 
Za prepoznavanje falsifikata prvenstveno je važno obratiti pažnju na kvalitet papira, karakterističan zvuk pri njegovom savijanju i gužvanju, čvrstinu i elastičnost – žilavost. Kod falsifikovanih novčanica papir je bez zaštitnih elemenata, nedostaje čvrstina i elastičnost. Treba obratiti pažnju na opšti izgled novčanice, da su štampani delovi jasni, da nisu mutni i zamrljani, što je posledica tehnike izrade falsifikata – falsifikovane dinarske novčanice izrađene su ili na ink-džet štampačima ili na laserskim štampačima. Najveći deo falsifikovanih novčanica efektivnog stranog novca izrađen je u ravnoj ofset štampi. Manji broj tih falsifikata izrađen je na ink-džet štampačima ili na laserskim štampačima.
 
Falsifikovane novčanice domaće valute građani najčešće mogu prepoznati na osnovu sledećih karakteristika: novčanica deluje delimično zamućeno, štampani detalji nisu jasni, što se najlakše može uočiti na glavnom motivu na licu novčanice (portretu), a zatim i na drugim detaljima. Kod originala svi detalji imaju izraženu oštrinu, zbog čega cela slika štampanog dela izgleda izuzetno jasno. Falsifikovana novčanica je u najvećem broju slučajeva glatka na dodir, bez imitacije duboke (reljefne) štampe, koja se kod originala može jasno osetiti blagim prelaskom jagodicama prstiju preko glavnog motiva (portreta), teksta NARODNA BANKA SRBIJE u ćiriličkoj i latiničkoj verziji (uz levu i desnu ivicu na licu novčanice) i dr. Usmeravanjem falsifikovane novčanice u pravcu izvora svetlosti, vodeni žig (koji se kod originala nalazi u belom pravougaoniku) često nije imitiran, a u slučajevima njegove imitacije ne prikazuje se povoljan izgled portreta u štampanom delu (bez jasnih i preciznih kontura, zamućeni detalji, deformacije pojedinih karakteristika), što se može jasno uočiti u poređenju s tim detaljem na originalnoj novčanici. Zaštitna nit kod falsifikata često je imitirana lepljenjem isprekidane svetlosive folije ili sivom bojom čiji se prekidi i imitacija jasno uočavaju usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti. Kod originala zaštitna nit se ovakvom proverom uočava kontinuirano celom dužinom s mikrotekstom dinar, ćirilicom i latinicom naizmenično, celom dužinom niti. Kinegram (hologram) je kod falsifikata najčešće imitiran termičkim lepljenjem sive folije sa utisnutom nominalnom oznakom koja se u velikom broju slučajeva može uočiti pri prvom kontaktu sa ovakvom novčanicom. Kod originala, na ovom elementu zaštite, pored diskretnog izgleda nominalne oznake i još jednog detalja koji se razlikuje kod različitih apoena, promenom položaja novčanice uočava se efekat duginih boja, visoka preciznost mikroteksta nominalne oznake, kao i veoma precizne konture ovog detalja. Novčanicu nikada ne treba proveravati ispitivanjem samo jednog njenog dela, jer se u praksi pojavljuju i falsifikati u kojima je jedan deo novčanice originalan a drugi falsifikovan. Ako bi se u ovom slučaju proveravao samo jedan deo novčanice, moglo bi se pogrešno zaključiti da je novčanica originalna. U stvari, ona to i jeste u tom delu, ali istovremeno postoji drugi deo koji je falsifikovan i pripojen (zalepljen) originalnom delu novčanice, tako da se u celini gledano radi o falsifikatu. Radi lakšeg prepoznavanja navedenih i drugih karakteristika na falsifikovanoj novčanici, na sajtu Narodne banke Srbije dostupan je prikaz elemenata zaštite kod originalnih novčanica (cela apoenska struktura) s jasnim snimcima njihovih karakteristika. Tu su prikazani svi opticajni apoeni dinara i navedeni su zaštitni elementi na osnovu kojih građani mogu razlikovati originalne (autentične) i falsifikovane novčanice. Naravno, falsifikatori imitiraju zaštitne elemente novčanica (obično samo neke od njih), ali razlika između originalnih i imitiranih zaštitnih elemenata lako je uočljiva. Kvalitet falsifikata određuje se brojčano od 1 do 5, pri čemu su najlošiji falsifikati vrednovani ocenom 1. Falsifikati dinarskih novčanica, osim u retkim slučajevima kada njihov kvalitet odgovara oceni 3, najčešće odgovaraju oceni 1 i 2, što znači da su lošeg kvaliteta, to jest da njihov opšti izgled i zaštitni elementi bitno odstupaju od opšteg izgleda originalnih novčanica i njihovih zaštitnih elemenata. Najčešća tehnika izrade dinarskih falsifikata je foto-kopiranje. Nema primeraka falsifikata kod kojih je korišćena štampa, nema primene optički varijabilne boje itd. Postavlja se onda pitanje kako, i pored tako lošeg kvaliteta dinarskih falsifikata, oni ipak budu primljeni kao opticajan novac u velikom broju slučajeva. Odgovor leži u činjenici da građani poklanjaju malu pažnju izgledu dinarskih novčanica i zaštitnim elementima i tako budu prevareni. Često se dešava da osobe koje rasturaju falsifikovani novac to rade u lošim svetlosnim uslovima (diskoteke, noćni klubovi itd.), kao i u situacijama kada osoba koja prima novac nema dovoljno vremena da proveri novčanice (pijace, vašari, auto-pijace itd.). S obzirom na to da je falsifikovanje novca krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, svaki građanin koji sumnja da je primio falsifikovanu novčanicu (dinara ili stranog novca) dužan je da o tome obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ukoliko takvu novčanicu građanin pusti u dalji opticaj, najčešće radi izbegavanja materijalnog gubitka, on i sam čini krivično delo falsifikovanja novca (kažnjivo je i rasturanje lažnog novca). Građanima se preporučuje da prilikom prijema novca provere njegov opšti izgled, kvalitet papira i pojedine zaštitne elemente i na taj način izbegnu prijem falsifikovanog novca. Najlakše je uporediti zaštitne elemente novčanice koja se prima sa zaštitnim elementima novčanice za koju se zna da je originalna (novčanica dobijena u banci). Ovlašćeni menjači su važećim propisima obavezani da poseduju i koriste aparate kojima se može proveriti autentičnost novčanica.
 
Falsifikati domaćeg novca najčešće se izrađuju u Srbiji, dok se falsifikati stranog novca najčešće izrađuju u inostranstvu pa se kasnije puštaju u opticaj u Srbiji. Međutim, zabeleženo je i nekoliko slučajeva proizvodnje lažnog stranog novca u Srbiji (evro, američki dolar). Kao zemlje u kojima se često izrađuje lažni novac često se pominju Italija i Bugarska.
 
U Republici Srbiji najčešće se otkrivaju falsifikati dinara, evra i američkog dolara. Ređe se otkrivaju falsifikati nemačke marke, britanske funte, švajcarskog franka, australijskog dolara i konvertibilne bosanske marke. Veoma retko se pojavljuju i falsifikati ruske rublje i mađarske forinte, a zabeležen je i jedan slučaj falsifikata kineskog juana. U skladu sa Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, banke i ovlašćeni menjači mogu kupovati i prodavati valute koje ste nabrojali – rumunske leje, mađarske forinte ili hrvatske kune. Međutim, oni to nisu obavezni da čine, već je to stvar poslovne politike banke i menjača koji ima ugovor o obavljanju menjačkih poslova s jednom bankom ili više njih. Na sajtu Narodne banke Srbije na stranici Minimalni i maksimalni iznosi po menjačkim poslovima banaka  izborom banke možete videti kojim valutama i po kom kursu trguje izabrana banka (Pregled podataka o minimalnom iznosu dinara koji banke plaćaju pri otkupu efektive, odnosno maksimalnom iznosu dinara koji banke naplaćuju pri prodaji efektive).
 
U periodu januar–decembar 2018. godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati, kod nas je otkriveno 22 komada falsifikovanih novčanica od 20 evra i četiri komada u apoenu od 10 evra, a u periodu januar–mart 2019. godine otkriveno je osam komada falsifikovanih novčanica od 20 evra i tri komada u apoenu od 10 evra. Najčešći falsifikati evra u evrozoni su 20 i 50 evra, a u Srbiji 50, 100 i 200 evra.
 
Nova serija novčanica evra u ovom trenutku ima apoene od 5, 10, 20 i 50 evra. Novčanice od 100 i 200 evra biće puštene u opticaj krajem maja ove godine i time će biti kompletirana nova serija novčanica evra. U opticaju su paralelno obe serije novčanica evra. Novčanica od 500 evra nove serije neće biti štampana, a prethodna serija tog apoena postepeno će se povlačiti iz opticaja, s tim da ostaje zakonito sredstvo plaćanja, kao i ostali apoeni prve serije, bez vremenskog ograničenja.

Kabinet guvernera