ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

24.05.2019.

Politika – u vezi s plaćanjima prema zemljama koje su klasifikovane kao ofšor zone

Pitanja: Koliko su novca preduzeća iz Srbije u 2018. godini iznele u ofšor zone. Potrebni su i podaci za ranije godine radi poređenja. U koje tačno zemlje i koliko novca u svaku zemlju? Preduzeća iz kojih delatnosti to najviše rade? Da li preduzeća imaju obavezu da nešto naznačuju prilikom slanja tog novca, da li je od profita ili po nekom drugom osnovu?

Odgovor: Narodna banka Srbije primenjuje međunarodnu klasifikaciju Evrostata, po kojoj se u ofšor zone svrstavaju sledeće zemlje: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hongkong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa.

Prema podacima Narodne banke Srbije o platnom prometu sa inostranstvom, rezidenti su u 2018. godini izvršili plaćanja prema zemljama koje je Evrostat klasifikovao kao ofšor zone u protivvrednosti od 930,1 mln evra (od čega su plaćanja za uvoz robe iznosila 820,3 mln evra). U 2017. godini izvršena plaćanja od strane rezidenata prema zemljama koje su klasifikovane kao ofšor zone iznosila su 727,5 mln evra. S obzirom na to da se poslednjih godina naša zemlja sve više integriše u međunarodne tokove kapitala, zapaža se povećanje obima plaćanja i naplata prema inostranstvu.

U odnosu na ranije godine, nije znatnije promenjena struktura plaćanja po zemljama ofšor zone, dok je rast plaćanja registrovan prema Hongkongu, na koji se odnosi i najveći deo plaćanja u 2018. godini (764,7 mln evra). Kao i u ranijim godinama, značajnija plaćanja su vršena prema Singapuru (67,4 mln evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (22,3 mln evra), Panami (10,2 mln evra), Lihtenštajnu (10,1 mln evra), Maršalskim Ostrvima (9,7 mln evra),  Dominikani  (8,7 mln evra), Libanu (6,2 mln evra), Belizeu (5,6 mln evra) i Sejšalima (3,4 mln evra). Prvih deset zemalja čine preko 97,7%  ukupnih plaćanja prema zemljama koje je Evrostat klasifikovao kao ofšor zone.

Najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (44%), usluge bežične i kablovske telekomunikacije (7%),  proizvodnju računara i periferne opreme (7%), trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (6%), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (5%) i proizvodnju električne opreme za motorna vozila (2%).

Posebno ističemo da Srbija ostvaruje značajan napredak na razvoju i produbljivanju ekonomske saradnje sa inostranstvom zahvaljujući snažnom rastu geografski i proizvodno rasprostranjenog izvoza i stranih direktnih investicija, što naš rast čini održivim i doprinosi daljem smanjenju spoljne neravnoteže.

Plaćanja prema inostranstvu rezidenti obavljaju preko poslovnih banaka, uz korišćenje međunarodnih platnih naloga, pri čemu su dužni da banci preko koje vrše plaćanje dostave dokument kojim potvrđuju opravdanost transakcije, u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu obavljanja  platnog prometa sa inostranstvom, koju je utvrdila Narodna banka Srbije.
Zakonom o deviznom poslovanju, koji predstavlja okvir za sve vrste tekućih i kapitalnih transakcija sa inostranstvom, predviđeno je da, u slučaju prekomernog odliva kapitala iz Srbije, kada postoji opasnost od ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, odnosno kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa – Vlada, na predlog Narodne banke Srbije, može doneti neophodne zaštitne mere po poslovima regulisanim ovim zakonom, pri čemu se te mere mogu primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.

Ovim zakonom propisano je i da lice koje je nerezident i koji posluje preko nerezidentnog računa, kao i rezident – ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko rezidentnog računa, prenos s tih računa u inostranstvo vrše pod uslovom da su prethodno izmirili poreske obaveze iz tog posla prema Srbiji, o čemu podnose potvrdu nadležnog poreskog organa o izmirenim poreskim obavezama.

Napominjemo da je od 1. januara 2019. godine Narodna banka Srbije nadležna za sprovođenje kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i da se u postupku kontrole  utvrđuje i da li su subjekti kontrole postupili u skladu sa odredbama propisa o deviznom poslovanju. U slučaju kada se utvrdi da je rezident ili nerezident poslovao suprotno deviznim propisima, Narodna banka Srbije podnosi prekršajne prijave nadležnom prekršajnom sudu, koji izriče novčane kazne za pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu, za preduzetnika i fizičko lice u iznosima koji su propisani navedenim zakonom.

Pored toga, Zakonom o deviznom poslovanju propisano je da će se za krivično delo kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina svako ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave.

Takođe, Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma predviđeno je i da banke i druge finansijske institucije imaju obavezu praćenja poslovanja svojih klijenata, kao i obavezu prijavljivanja Upravi za sprečavanje pranja novca lica ili transakcija za koje postoji sumnja da je reč o pranju novca i finansiranju terorizma, pri čemu se posebna pažnja obraća na tzv. ofšor pravna lica i transakcije koje se obavljaju s tim licima (npr. sumnjivi reeksportni poslovi za koje nema ekonomskog pokrića, fiktivni prekogranični transferi i sl.). Pri proceni rizika svojih klijenata i transakcija sa stranim državama, prema Odluci o smernicama za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za obveznike pod nadzorom Narodne banke Srbije, banke i druge finansijske institucije dužne su da procenjuju i nivo poreske transparentnosti i usklađenosti konkretne države. Pomenutom odlukom o smernicama izričito je predviđeno da se transakcije namenjene licima s prebivalištem ili sedištem u državi koja je ofšor država ili poreski raj i transakcije namenjene neprofitnim organizacijama koje imaju sedište u ofšor državi, odnosno državi koja je poreski raj, svrstavaju u visok rizik, tako da banke mogu da odbiju njihovo izvršenje, kao i da takvu transakciju prijave kao sumnjivu Upravi za sprečavanje pranja novca, koja preduzima dalje mere u vezi s tom transakcijom, koje uključuju i obaveštavanje nadležnih državnih organa (Poreske uprave, tužilaštva itd.).

Kabinet guvernera