ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

10.12.2019.

Otvaranje pregovaračkog poglavlja 4 – Slobodno kretanje kapitala

Republika Srbija je danas, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, otvorila poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala. U okviru ovog poglavlja u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji Narodna banka Srbije, kao drugonadležna institucija, ima važnu ulogu.

Odluka Evropske unije o otvaranju pregovaračkog poglavlja 4 rezultat je mera i zakonodavnih aktivnosti koje je Republika Srbija preduzela u prethodnom periodu, kao i sprovedenih reformi na institucionalnom nivou.

Najšire posmatrano, liberalizacija kretanja kapitala, tržišta nekretnina, kao i platnih usluga, svim učesnicima na finansijskom tržištu otvara veće mogućnosti izbora i snižava troškove, dok je usklađivanjem domaće regulative s relevantnim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obezbeđeno transparentno i bezbedno ulaganje novca i unapređen položaj Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

U oblasti koja se odnosi na kretanje kapitala i tekuća plaćanja znatno su izmenjeni domaći propisi, čime smo obezbedili konkretne koristi našim građanima i privredi. Liberalizacijom tekućih plaćanja i, u okviru kapitalnih poslova, direktnih investicija, dugoročnih portfolio ulaganja i dugoročnih kredita, kratkoročnih prekograničnih kreditnih poslova koje obavljaju banke, kao i kratkoročnog zaduživanja po komercijalnim kreditima i po finansijskim kreditima koji su namenjeni za finansiranje uvoza, izvođenje investicionih radova u inostranstvu i refinansiranje, kao i potpunom liberalizacijom kratkoročnih finansijskih kredita i kratkoročnih portfolio investicija prema zemljama Evropske unije – osavremenjeni su propisi, što je dodatno uticalo na pozitivne ekonomske rezultate zemlje.

U oblasti platnog sistema Republika Srbija, odnosno Narodna banka Srbije, postigla je verovatno i najveći napredak u okviru ovog poglavlja, s obzirom na to da se Zakon o platnim uslugama, kojim se uređuje ova materija, primenjuje još od 2015. Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama 2018. nastavljeno je dalje usaglašavanje pravnog okvira s propisima Evropske unije kojima se uređuju uporedivost naknada za platne usluge u vezi s platnim računom, promena platnog računa i pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. Uvođenjem brojnih novina ovaj zakon predstavlja dobar primer za to kako usklađivanje domaćeg zakonodavstva s propisima Evropske unije donosi direktne koristi građanima i privredi, što je jedan od prioriteta Narodne banke Srbije. Ovim zakonom naš pravni okvir uskladili smo s četiri veoma značajna propisa Evropske unije u oblasti platnog sistema, i to s propisima kojima se uređuju platne usluge, konačnost poravnanja u platnim sistemima, elektronski novac, pravo na platni račun sa osnovnim uslugama i uporedivost naknada. Povećana je konkurencija u domenu pružanja platnih usluga, tako da danas, pored banaka, na našem tržištu posluje 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca. Platne usluge su sada ne samo dostupnije građanima već im je i kvalitet poboljšan uvođenjem brojnih inovativnih servisa radi boljeg pozicioniranja na tržištu u uslovima velike konkurencije. Bitno smo unapredili i stepen zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga u predugovornoj fazi, kao i tokom trajanja ugovora i u svakoj fazi izvršenja platne transakcije bez obzira na vrstu instrumenta, a unapredili smo i mehanizam ostvarivanja te zaštite. Prelazak korisnika iz jedne banke u drugu znatno smo pojednostavili – dovoljno je da se korisnik obrati novoj banci, koja u njegovo ime obavlja kompletan postupak prenosa računa. Prvi put se korisnicima garantuje i pravo na platni račun sa osnovnim uslugama uz koji mogu koristiti i elektronsko bankarstvo i platne kartice. Standardizovali smo nazive platnih usluga uvođenjem jedinstvene terminologije, koje se banke moraju pridržavati kako bi korisnici mogli lako da uporede različite ponude banaka i izaberu najpovoljniju. Uvođenje elektronskog novca, podsticanje konkurencije, kao i drugi novi propisi i moderna infrastruktura Narodne banke Srbije, uticali su na to da banke ubrzano svoju ponudu proširuju još inovativnijim servisima zasnovanim na biometrijskim načinima identifikacije, veštačkoj inteligenciji i drugim najsavremenijim tehnologijama. Dajući primer drugima, Narodna banka Srbije je pustila u rad novi platni sistem najsavremenijeg tipa – sistem za instant plaćanja IPS NBS. Zahvaljujući ovom sistemu najnovije generacije u svetskim okvirima, čijim radom kao operator upravlja Narodna banka Srbije, naši građani i privreda mogu da vrše elektronska plaćanja neprekidno – 24 sata dnevno, svakog dana u godini, a novac se krajnjem korisniku prenosi gotovo trenutno. U prvoj nedelji decembra u proseku dnevno je izvršeno 48.250 instant plaćanja, prosečne vrednosti 522 miliona dinara. Pored toga, donošenjem Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je takođe deo oblasti platnog sistema, obezbeđeno je smanjenje troškova kartičnih transakcija, uz unapređenje upravljanja sistemskim rizikom platnog sistema u zemlji u skladu sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti.

I u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Republika Srbija je postigla značajan napredak u usklađivanju s pravnim tekovinama Evropske unije, budući da je donela novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kojim je domaće zakonodavstvo usklađeno s relevantnim preporukama FATF (Financial Action Task Force – međunarodnog tela koje usvaja globalne standarde u ovoj oblasti) i četvrtom Direktivom (EU) 2015/849. Narodna banka Srbije je posebno svojom regulatornom i supervizorskom aktivnošću podržala napredak u svojoj oblasti, donoseći nove smernice za primenu zakona i unapređujući propise u oblasti licenciranja, uz punu praktičnu realizaciju novih zakonskih rešenja. Takođe, Narodna banka Srbije aktivno sarađuje s regulatorima i supervizorima stranih država, doprinoseći sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u međunarodnim finansijskim tokovima. Posebno je značajno to što je Republika Srbija u vrlo kratkom roku u potpunosti sprovela Akcioni plan FATF iz februara 2018, a u mnogim oblastima otišla i korak dalje od onoga što je traženo ovim akcionim planom. Navedeno je potvrdio i FATF u svom javnom saopštenju objavljenom nakon plenarnog zasedanja u junu 2019. godine, čime je istaknut značajan napredak koji je Republika Srbija postigla u poboljšanju sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, potvrđujući na taj način da su mehanizmi u ovom domenu znatno ojačani. Ocenjeno je da je osigurana politička posvećenost na najvišem nivou, kao i da su obezbeđeni institucionalni kapaciteti za održivost reformi sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

U dosadašnjem procesu ispunjavanja kriterijuma za članstvo i usklađivanja s pravnom tekovinom Evropske unije, Narodna banka Srbije preduzela je važne korake ka potpunoj harmonizaciji domaćih propisa s relevantnim propisima Evropske unije, doprinoseći unapređenju privrednog ambijenta i razvoju usluga koje će biti kvalitetnije, raznovrsnije i dostupnije građanima. U prilog navedenom govori i činjenica da su, pored poglavlja 4 – Slobodno kretanje kapitala, koje je danas otvoreno, u proteklom periodu otvorena i dva poglavlja u kojima je Narodna banka Srbije prvonadležna, i to poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika na Međuvladinoj konferenciji u decembru 2018. i poglavlje 9 – Finansijske usluge na Međuvladinoj konferenciji u junu 2019. Pored toga, na Međuvladinoj konferenciji u decembru 2018. otvoreno je i poglavlje 18 – Statistika, u kojem Narodna banka Srbije, kao jedan od odgovornih proizvođača zvanične statistike, ima značajnu ulogu.

Navedenim zadacima i principima ostajemo posvećeni u daljem toku pregovora, imajući u vidu svoje strateško opredeljenje da kontinuirano unapređujemo domaći pravni okvir u skladu s međunarodnim standardima i propisima Evropske unije, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta i uvek u korist naših građana i privrede.

Kabinet guvernera