ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

15.12.2019.

Politika - Pitanja u vezi s kriptovalutama

Pitanja : Za list Politiku potrebni su mi odgovori na sledeća pitanja i to o kriptovalutama. Ovi finansijski instrumenti u sve većoj su upotrebi ne samo u svetu, već i u susednim zemljama. U Hrvatskoj se automobili mogu kupiti na taj način, pa pretpostavljam da će to uskoro stići i kod nas.  NBS pitam za pitanja iz njene nadležnosti, pretposavljam da je nešto kod vas, jer ipak se radi o nekim finansijskim instrumentima. Da li neki propisi regulišu tu oblast, ako ne da li se radi na regulaciji i kada propisi mogu biti doneti. Ako možete da objasnite šta je suština te tehnologije, način trgovanja, koji su rizici, kakva je pravna sigurnost. Sve što mislite da treba reći, objasniti na tu temu…

Odgovor : Pre svega želimo da istaknemo da je u Republici Srbiji dinar zakonom utvrđen kao novčana jedinica i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. S tim u vezi i bez obzira na eventualni budući status virtuelnih valuta i njihovu buduću zakonsku definiciju, zakonsko sredstvo plaćanja biće dinar, i nagoveštaji da će virtuelnim valutama moći da se kupuju npr. automobili, u ovom trenutku nemaju realnu osnovu. (Čak i kada je reč o vesti koju su preneli naši mediji, da je u Hrvatskoj omogućena kupovina automobila kriptovalutama, ukazali bismo da je prema tim (prenetim) navodima istaknuto da prodavac automobila koji je dao takvu mogućnost u svakom slučaju na kraju dobija na svom platnom računu novčani iznos u kunama. Dakle i u tom slučaju je reč o kupovini koja se na kraju realizuje zakonskim sredstvom plaćanja u Hrvatskoj, a kupcima je jedan prodavac samo dao mogućnost, ili ih uputio na to, da preko određene platforme, sa svog kriptonovčanika, zamene određenu kriptovalutu za kune i da tako dobijeni iznos u kunama bude uplaćen na račun tog prodavca automobila. Iz prenete vesti se može videti da je reč samo o jednom prodavcu, dakle nije reč o značajnijoj pojavi na tržištu, da se plaćanje na kraju izvršava prenosom novčanog iznosa u zakonskom sredstvu plaćanja, a nije poznato da su se povodom ovog slučaja oglasili i regulatorni organi Hrvatske).       

Narodnoj banci Srbije, kao centralnoj banci čiji je osnovni cilj postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, na prvom mestu je ostvarenje ovog cilja, kao i delovanje u interesu svih građana Republike Srbije. U tom smislu, stav Narodne banke Srbije po pitanju virtuelnih valuta nije se menjao i ne razlikuje se od stava centralnih banaka drugih uređenih zemalja. Virtuelne valute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstava plaćanja, a s obzirom na ogromne skokove i padove vrednosti ne mogu se ni u kom slučaju smatrati ni čuvarima vrednosti, zbog čega se i koriste najviše u špekulativne svrhe i konačno, nisu obračunske jedinice. Pored toga virtuelne valute ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost. Takođe virtuelne valute ne mogu, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, biti predmet menjačkih poslova koji su u skladu sa ovim zakonom definisani kao poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu. Takođe, Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu utvrđeno je da banke i ovlašćeni menjači mogu da kupuju i prodaju efektivni strani novac samo u valutama koje su navedene u toj odluci. U skladu s tim, virtuelne valute ne mogu biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.

Dakle, Narodna banka Srbije virtuelne valute ne smatra niti valutama, niti sredstvom plaćanja. One se mogu pre posmatrati kao vid špekulativne imovine, koja se koristi prvenstveno za trgovinu i ostvarenje brze zarade, ali nažalost i za pranje novca i druga krivična dela zbog čega je u svetu sve češća praksa regulisanja ove oblasti i to iz tog ugla. Zbog činjenice da se virtuelne valute mogu koristiti za pranje novca i druga krivična dela, sva lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga,  prepoznata su kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja novca, te su dužna da preduzimaju sve radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma predviđene tim zakonom, kao što su identifikacija klijenata uvidom u lični dokument s fotografijom, vođenje evidencija, izrada odgovarajućih unutrašnjih akata, dostavljanje informacija, podataka i dokumentacije Upravi za sprečavanje pranja novca i sl. Nadzor nad primenom tog zakona nad licima koja se bave pružanjem usluga u vezi s virtuelnim valutama vrši Narodna banka Srbije. Dakle, lica koja posluju s virtuelnim valutama odnosno posreduju u njihovoj kupoprodaji u Republici Srbiji (a koja trenutno posluju na našem tržištu) u ovom trenutku subjekt su nadzora Narodne banke Srbije, u delu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Treba imati u vidu da u Zakonu o Narodnoj banci Srbije nije propisano da Narodna banka Srbije izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim valutama, kao što su kupovina, prodaja ili zamena virtuelnih valuta, niti vrši registraciju lica koja obavljaju takve aktivnosti, već je tim zakonom propisano da Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dozvole za upravljanje tim fondovima, dozvole za pružanje platnih usluga platnim institucijama, dozvole za izdavanje elektronskog novca institucijama elektronskog novca, kao i dozvole za rad platnog sistema operatorima platnog sistema, vrši nadzor nad obavljanjem tih delatnosti, a obavlja i druge poslove, u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuju te oblasti.

Prethodno navedeno ne znači da se ne sprovode dodatne detaljne analize i konsultacije u pogledu budućih koraka. S tim u vezi, jedan od predloga Narodne banke Srbije je da se prilikom naredne izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma eksplicitno definiše i pojam „virtuelne valute“ koji bi podrazumevao digitalne zapise vrednosti koje nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koji nisu nužno vezani za zakonsko sredstvo plaćanja i nemaju pravni status novca ili valute, ali ih fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i mogu se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. Većina razvijenih zemalja na sličan način u ovom trenutku radi na definiciji ovog pojma.

Pored navedenog, u vezi sa definicijom virtuelnih valuta (s aspekta propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma), Komisija za hartije od vrednosti je takođe započela postupak javnih konsultacija na temu izdavanja, trgovine i potrebe za dodatnom regulacijom kriptovaluta i digitalnih tokena u našoj zemlji, a u okviru prvih aktivnosti na pripremi nacrta zakona kojim bi se regulisala kripto-imovinska prava (http://www.sec.gov.rs/index.php/sr). Narodna banka Srbije je važan deo tog procesa. 

Podsećamo da je Narodna banka Srbije u prethodnom periodu u više navrata upozoravala javnost na to da npr. bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji i da ne postoje mehanizmi zakonske zaštite korisnika usluga lica koja posreduju ili vrše kupovinu, prodaju ili zamenu virtuelnih valuta, tako da svako ko se upušta u bilo koje aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji proističu iz tih aktivnosti. Ponovo ističemo da virtuelne valute i njihova trgovina, odnosno zamena za zakonsko sredstvo plaćanja ili valute drugih država još uvek ne predstavlja značajniju pojavu na našem tržištu, niti u ovom trenutku predstavlja sistemski rizik po stabilnost finansijskog sistema u našoj zemlji.
Ranija saopštenja Narodne banke Srbije možete pronaći na sledećim linkovima na internet prezentaciji Narodne banke Srbije:  https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=7605&konverzija=no , i https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=9604&konverzija=no .

Takođe, pored Narodne banke Srbije i Komisija za hartije od vrednosti je u prethodnom periodu objavljivala upozorenje ulagačima u kripto-imovinska prava (kriptovalute i digitalne tokene), u kojim je ukazivala na rizike koji mogu biti vezani za ulaganje u kripto-imovinska prava i savetovala (potencijalne) investitore da budu oprezni prilikom ulaganja kapitala u kripto-imovinska prava. Više o upozorenju Komisije za hartije od vrednosti možete videti na njenoj internet prezentaciji: http://www.sec.gov.rs/index.php/sr/edukacija/edukacija-investitora/tekstovi/557-upozorenje-ulagačima-u-kripto-imovinska-prava-kriptovalute-i-digitalne-tokene

Kabinet guvernera