ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

30.12.2014.

Bez osnova prognoza o znatnom rastu inflacije

Iako je inflacija, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, niska i stabilna, a njen nivo uporediv s nivoom inflacije u drugim evropskim zemljama, u medijima se pojavljuju vesti o „predstojećim talasima poskupljenja“. Narodna banka Srbije podseća da se od oktobra 2013. međugodišnja inflacija uglavnom kreće oko 2%, pri čemu je u junu dostignut i njen 50-godišnji minimum. Međutim, bombastični novinski naslovi, zasnovani na najavama poskupljenja nekoliko proizvoda u pojedinim prodavnicama, šalju pogrešnu sliku i nepotrebno stvaraju paniku u javnosti.

Prema projekcijama Narodne banke Srbije, od drugog tromesečja 2015. doći će do umerenog rasta inflacije i njenog vraćanja u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ± 1,5%) sredinom godine, ali do sveopšteg, znatnog rasta cena svakako neće doći. Naravno, poskupljenja pojedinih proizvoda su u slobodnoj tržišnoj privredi, kakva je srpska, očekivana pojava i ona se dešavaju i u mnogo stabilnijim privredama od naše.

Kolika će biti ukupna inflacija zavisi od kretanja cena velikog broja proizvoda i usluga koji ulaze u indeks potrošačkih cena. Neke od njih u tekućem periodu padaju (npr. benzin), neke rastu (npr. kućna hemija), a neke stagniraju. Narodna banka Srbije svojim merama ne može da utiče na kretanje cena pojedinačnih proizvoda, ali može da obezbedi uslove u kojima je opšti rast cena u proseku skroman, kao što je bio slučaj u poslednjih 15 meseci.

Nije sporno da deprecijacija dinara, koja se najčešće navodi kao razlog poskupljenja, pri ostalim nepromenjenim uslovima utiče na rast cena uvoznih proizvoda, a time i na rast inflacije. Međutim, uslovi nisu nepromenjeni. Svetske cene nafte su u drugoj polovini 2014. godine prepolovljene, što je uslovilo pojeftinjenje naftnih derivata kod nas. Nešto skromniji pad zabeležile su i svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, što utiče na smanjenje troškova u proizvodnji hrane, a treba imati u vidu i da je inflacija u Evropskoj uniji, iz koje uvozimo dve trećine proizvoda, blizu nule. Istovremeno, Vlada je merama fiskalne konsolidacije dodatno pojačala dezinflatorne pritiske po osnovu niske agregatne tražnje i time dodatno suzila prostor za eventualna poskupljenja. U takvim uslovima slabljenje dinara iz prethodnog perioda zapravo ublažava dezinflatorne pritiske i doprinosi da se inflacija ne približi nuli ili čak ode u minus, sa svim negativnim uticajima na privrednu aktivnost, što se dogodilo u mnogim zemljama u okruženju.

Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija početkom 2015. godine biti izuzetno niska, a da će nakon toga doći do njenog umerenog rasta i vraćanja u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ± 1,5%), kao i da će na srednji rok ostati stabilna na tom nivou. Tome će, pored očekivanih korekcija regulisanih cena, pre svega struje, doprineti i postepeno iščezavanje dezinflatornih efekata po osnovu pada cena primarnih proizvoda. U svakom slučaju, uvereni smo da će se predviđanja o snažnom rastu inflacije i ovaj put pokazati netačnim, s čim se slažu i finansijski sektor i privreda, budući da su im inflaciona očekivanja stabilna i u granicama cilja gotovo godinu dana.

Kabinet guvernera