Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Funkcija finansijske stabilnosti ima za cilj da ograniči sistemski rizik u finansijskom sistemu. Reč je o riziku koji pogađa valjano funkcionisanje finansijskog sistema kao celine, a ne samo pojedinačne finansijske institucije. Sistemski rizik se najčešće definiše kao rizik od poremećaja u pružanju finansijskih usluga (1) koji je izazvan problemom u celom finansijskom sistemu ili njegovoj komponenti i (2) koji ima potencijal da ostavi ozbiljne negativne posledice na realni sektor. Prvi element navedene definicije podrazumeva da je određeni deo finansijskih usluga trenutno nedostupan, ili da je trošak korišćenja tih usluga naglo porastao, bez obzira da li poremećaj ima svoj izvor u samom finansijskom sistemu ili je spoljnjeg karaktera. Drugi element podrazumeva negativne efekte na realni sektor koji se manifestuju u smanjenju privredne aktivnosti. Potrebno je da postoje oba elementa da bi mogli da kažemo da neki rizik ima sistemski karakter.
Sistemski rizik ima dve dimenzije – prva proizilazi iz povezanosti finansijskih institucija koje su iz tog razloga osetljive na širenje rizika koji pogađa druge članove sistema (Cross sectional dimension), dok se druga odnosi na inherentnu cikličnost finansijskog sistema – vremenska dimenzija (Time dimension). Navedena cikličnost podrazumeva u uzlaznoj fazi rast tolerancije prema riziku od strane finansijskih institucija, zaduživanja, likvidnosti, cena hartija od vrednosti i nekretnina, pri čemu je moguće preuveličavanje vrednosti imovine tih institucija, dok u silaznoj fazi trend uzima obrnuti smer, kada dolazi do jačanja neizvesnosti na tržištu, pada cena finansijske imovine, razduživanja, naglog smanjenja likvidnosti što dovodi do finansijske krize.
Makroprudencijalni instrumenti predstavljaju regulatorne mere koje preduzima nadležni organ u cilju ograničenja i kontrole sistemskog rizika finansijskog sistema. Navedene instrumente možemo podeliti prema dimenziji sistemskog rizika koju pogađaju. Tako se u cilju ograničenja rizika cikličnosti mogu primeniti mere poput viših zahteva za kapitalom u uzlaznoj fazi ciklusa, ograničenje distribucije profita, javno upozorenje o rastu rizika u sistemu, LTV i DTI racio, različite vrste bankarskog poreza itd. Sa druge strane u pogledu kontrole rizika povezanosti mogu se utvrditi posebni zahtevi za kapitalom za sistemski bitne finansijske institucije, zabrana vršenja nekih poslovnih aktivnosti koje ne predstavljaju osnovnu delatnost, nalog za podelu institucije kako bi se smanjio njen sistemski značaj, posebni pokazatelj zaduženosti za sistemski bitne finansijske institucije itd.
Izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 44/2010) toj banci je poverena uloga očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema (član 3). Da bi ostvarila ovaj cilj, zakonodavac je kao jednu od novih zakonskih funkcija Narodne banke Srbije uveo i utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti i mera radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, što eksplicitno znači ovlašćenje Narodne banke Srbije da upotrebi makroprudencijalne instrumenate. Preduzimanje tih instrumenata zakonom je poverena najvišem izvršnom organu Narodne banke Srbije - Izvršnom odboru (član 14. stav 1. tačka 11).
Sistemski bitne finansijske institucije su finansijske institucije čija likvidacija ili stečaj (bankrotstvo) može dovesti u opasnost funkcionisanje dela ili celog finansijskog sistema. Rizici koji pogađaju ove institucije prerastaju u sistemski rizik finansijskog sistema. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere u pogledu posebnog tretmana ovih institucija u odnosu na druge institucije s obzirom na njihov značaj za finansijsku stabilnost.
U međunarodnim dokumentima i literaturi su opšteprihvaćena tri kriterijuma za utvrđivanje ovih institucija i to: 1) veličina, 2) nemogućnost supstitucije i 3) povezanost. Međutim, ovim kriterijumima se mogu dodati brojni drugi kriterijumi kao što su složenost, stepen finansijske zavisnosti i dr. Navedeni kriterijumi i način utvrđivanja njihove ispunjenosti su osnov metodologije za utvrđivanje sistemski bitnih finansijskih institucija.
Odbor za finansijsku stabilnost (FSB) je utvrdio metodologiju za utvrđivanje sistemski bitnih finansijskih instiutcije na globalnom nivou i napravio listu konkretnih globalno sistemski bitnih finansijskih institucija. Međutim, analogno je potrebno utvrditi sistemski bitne finansijske institucije na nacionalnom nivou.
Rešavanje pitanja sistemski bitnih finansijskih institucija podrazumeva četiri posebna segmenta: