05.10.2020.

Razgovori s misijom Međunarodnog monetarnog fonda u okviru poslednjeg razmatranja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike

Zvanični razgovori delegacije Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas plenarnim sastankom, koji je održan u video-formatu, a nastavljeni su sastankom na temu monetarne politike i finansijskog sektora.

Na plenarnom sastanku, delegaciju Republike Srbije predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martejn. U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima. Na tom sastanku dogovoren je plan rada tokom petog, poslednjeg polugodišnjeg razmatranja ekonomskog programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politike, koje će trajati do 16. oktobra. Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, koji prate globalna dešavanja i imaju priliku da detaljnije nego mnoge druge međunarodne institucije sagledavaju kretanja, ponovili su da je Srbija ovu krizu dočekala u mnogo boljem stanju nego neke prethodne periode, što je bio važan preduslov za našu adekvatnu reakciju od samog početka krize. Ocenjeno je da je u Srbiji donet snažan, pravovremen i sveobuhvatan paket mera u borbi protiv pandemije, kao i da Srbija ima dobre izglede rasta.

Na sastanku koji je posvećen monetarnoj i finansijskoj politici prisustvovala je guverner Jorgovanka Tabaković sa svojim saradnicima. Sumirajući nove makroekonomske projekcije, koje uključuju i najnovija kretanja, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se od početka pandemije na međunarodnom nivou vodi debata oko toga da li će oporavak svetske ekonomije imati oblik latiničnog slova „V”, a da u slučaju Srbije nema dileme da će oporavak biti brz i da će imati najbolji mogući profil u uslovima koji su zadesili svet. I Međunarodni monetarni fond je ocenio da su mere nosilaca politika u Srbiji dobro osmišljene i da su na pravi način bile usmerene na podršku svim sektorima, čime je podržana domaća tražnja i sprečen pad poslovnog i potrošačkog poverenja. „U Srbiji su efekti prvog talasa pandemije, zaključno sa aprilom, bili u okvirima naših pretpostavki na osnovu kojih smo radili makroekonomske projekcije. Od maja je oporavak u svim mesecima bio brži od naših očekivanja. Promet u trgovini na malo još u junu vratio se na pretkrizni nivo, dok se industrijska proizvodnja na taj nivo vratila u avgustu, kada ga je i premašila. S obzirom na to da smo premašili pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i da su rezultati u poljoprivredi još bolji nego što smo mislili, sasvim je realno što sada očekujemo stopu rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od –1%, uz rizike naviše. Već sledeće godine očekujemo potpuni ekonomski oporavak i rast bruto domaćeg proizvoda od oko 6%”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

U pogledu mera monetarne, makro i mikro prudencijalne politike, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je Narodna banka Srbije nastavila s višegodišnjim pristupom, koji se sve više zagovara i na globalnom nivou – a to su intervencije na deviznom tržištu s ciljem očuvanja relativne stabilnosti kursa.

Pored toga, podsetila je predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda na sve mere koje su donete u periodu od prethodnog razmatranja našeg ekonomskog programa, uključujući drugi moratorijum i paket mera privremenog karaktera, kojima se građanima olakšava pristup finansiranju. Paketom mera podstiče se budući privredni rast i ublažavaju negativni efekti pandemije na stanovništvo i privredu, uz očuvanje finansijske stabilnosti. Deo mera ima za cilj da se stanovništvu omogući lakši pristup stambenim kreditima, a time i da se podrži građevinska industrija putem bržeg obrta sredstava. Smanjen je minimalni stepen izgrađenosti objekata čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka, pri čemu su jasno definisani kriterijumi koje i samo finansiranje, odnosno investitor i objekat u izgradnji moraju da ispune. Podržani su još povoljniji dinarski krediti iz garantne šeme, a efikasnost mera Narodne banke Srbije i efekti ukupne koordinacije politika u praksi su dokazani kroz još povoljnije i dostupne izvore finansiranja za sve tržišne učesnike, kao i kroz relativnu stabilnost prinosa na domaćem tržištu državnih hartija od vrednosti, u uslovima povećane volatilnosti na finansijskim tržištima.

Na kraju, zaključeno je da Narodna banka Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom nema reformskih ciljeva i nezavršenih zadataka, s obzirom na to da je u Srbiji obezbeđena višegodišnja stabilnost cena i finansijskog sektora, da je mnogo urađeno u oblasti jačanja finansijskog sektora, kao i da je ključno da se kontinuitet dobre politike nastavi.


Kabinet guvernera