08.10.2020.

Uporedni pregled i poređenje projekcija Narodne banke Srbije i pojedinih međunarodnih finansijskih institucija – objektivnost, namera ili nešto treće

Uzimajući u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja, kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, Narodna banka Srbije je revidirala centralnu projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2020. godinu sa –1,5% na –1,0%. Kada je reč o rizicima, Narodna banka Srbije procenjuje da su rizici projekcije za 2020. godinu asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od –1,0%, i pored neizvesnosti i rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.

S druge strane, u pogledu ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, suočeni smo sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija. Ukoliko je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću u pogledu toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine.

U svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama za Srbiju, Svetska banka izašla je s procenom da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0%, a Evropska banka za obnovu i razvoj s još negativnijom procenom da će Srbija ove godine zabeležiti realni pad bruto domaćeg proizvoda od 3,5%.

Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine da bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila.

Prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije u prvoj polovini godine smanjen je u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8%, što spada u prva tri rezultata u pogledu ekonomske aktivnosti u Evropi. Srpska ekonomija je u prvom tromesečju zabeležila rast od 5,1%, dok je pad u drugom tromesečju, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4%, što je višestruko manji pad u drugom tromesečju nego u većini drugih evropskih zemalja.

Ne ulazeći u tehniku izrade projekcija, koja se razlikuje kod svake institucije, jednostavnom aritmetičkom računicom dobija se da bi za pad bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3% ili preko 3% u 2020. bilo potrebno da međugodišnji pad bruto domaćeg proizvoda u drugoj polovini godine bude veći od 5%, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom tromesečju, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom. Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i s prometom u trgovini na malo i s pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije. U ovom trenutku, uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, Narodna banka Srbije procenjuje da će bruto domaći proizvod u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2%, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, s obzirom na dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada.

Kada se posmatra tromesečna dinamika bruto domaćeg proizvoda, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju biti veći nego u drugom tromesečju za preko 6% desezonirano, dok u četvrtom tromesečju treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3% desezonirano u odnosu na treće tromesečje. Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova „V”.

Koji su ključni faktori koji stoje u pozadini ovakvih ekonomskih rezultata Srbije i projekcije Narodne banke Srbije?

• Prvi faktor je činjenica da smo doneli obiman i sveobuhvatan paket monetarnih i fiskalnih mera i, jednako važno, činjenica da smo paket doneli u najkraćem roku, čime smo sprečili pad poslovnog i potrošačkog poverenja i time očuvali radna mesta i proizvodne kapacitete. Paket ekonomskih mera iznosi oko 12,5% bruto domaćeg proizvoda, pri čemu ta cifra ne uključuje efekte moratorijuma na kredite. Pored zastoja u otplati obaveza građana i privrede, Narodna banka Srbije je jedna od centralnih banaka u Evropi koja je najbrže reagovala i drugim merama, a pre svega smanjenjem referentne kamatne stope za ukupno 100 baznih poena i pravovremenim obezbeđivanjem dovoljne dinarske i devizne likvidnosti, čime je očuvana puna stabilnost bankarskog sistema.
• Drugi faktor je podjednako važan i odnosi se na postignutu i očuvanu stabilnost, koja se često ili zaboravlja ili se uzima zdravo za gotovo, a zahvaljujući čemu je Srbija novu krizu dočekala znatno spremnije nego prethodnu. Srbija je i tokom same pandemije uspela da očuva punu cenovnu, ukupnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, u čijoj je osnovi stabilnost deviznog kursa. U prilog tome govori i činjenica da smo i tokom pandemije imali solidan priliv stranih direktnih investicija.

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da pažljivo prati i domaća i međunarodna makroekonomska i finansijska kretanja, kao i da objektivno sagledava i konzervativno projektuje ključne makroekonomske pokazatelje. Svojom monetarnom politikom Narodna banka Srbije će preduzimati sve mere s ciljem očuvanja povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rasta njihovog raspoloživog dohotka. To će, uz postepeni oporavak eksterne tražnje, doprineti tome da Srbija naredne godine ostvari stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6%, čime će Srbija ne samo dostići nego i vrlo brzo prestići pretkrizni nivo ukupne ekonomske aktivnosti.

Kabinet guvernera