29.12.2020.
I u 2020. godini, koju su obeležile pandemija i kriza koja je pogodila ceo svet, Narodna banka Srbije je očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, kojoj je bitno doprinosila i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.
„I u vanrednim okolnostima, Narodna banka Srbije je ispunila svoje zakonom definisane ciljeve. Inflaciju smo očuvali na niskom nivou, čuvajući time i realnu vrednost zarada. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje neophodnu izvesnost za poslovanje i planiranje. Dinarska štednja je nastavila dvocifren rast i dostigla najveće iznose do sada. Problematični krediti su dodatno smanjeni, na najniži nivo. Uprkos pandemiji nastavili smo i sa inovacijama kako bi se građanima i privredi omogućile još kvalitetnije finansijske usluge.
Donosili smo veliki broj mera gotovo svakog meseca, kojima smo obezbedili efikasno funkcionisanje tržišta novca, podršku likvidnosti svim sektorima, povoljnije uslove finansiranja, očuvanje kreditne aktivnosti i podršku domaćem realnom sektoru. Delujući pravovremeno, u punoj meri smo podržavali predsednika i Vladu Srbije u borbi za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije virusa korona, kako bi se sačuvala radna mesta i proizvodni kapaciteti.
Ključne mere Narodne banke Srbije za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa korona i podršku privredi Srbije
| Mera | Cilj |
|---|---|
| Smanjena je referentna kamatna stopa za 1,25 p.p., na 1,0%, što je njen novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. | Omogućavanje povoljnijih uslova finansiranja u domaćoj valuti i podsticaj dinarskoj kreditnoj aktivnosti, čime se doprinosi i bržem ekonomskom oporavku. |
| Sužen je koridor osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, sa ± 1,25 p.p. na ± 1 p.p., a zatim na ± 0,9 p.p. u odnosu na referentnu kamatnu stopu. | Dodatno povećanje efikasnosti monetarne politike putem kanala kamatnih stopa. |
| Povećane su dinarska i devizna likvidnost banaka, putem direktnih repo operacija, svop aukcija i bilateralne kupovine dinarskih državnih obveznica od banaka. | Efikasno funkcionisanje bankarskog sistema i još povoljniji uslovi kreditiranja privrede i stanovništva. |
| Dinarske korporativne obveznice izdate od strane domaćih privrednih društava uključene su u monetarne operacije. Banke mogu da prodaju korporativne obveznice Narodne banke Srbije na sekundarnom tržištu, a mogu i da ih koriste kao sredstvo finansijskog obezbeđenja za dobijanje dinarske likvidnosti od Narodne banke Srbije. | Dodatna podrška oporavku domaćih preduzeća pružanjem alternativnog izvora finansiranja koji rasterećuje periodične novčane tokove i inicijalni podsticaj razvoju domaćeg tržišta kapitala. |
| Propisan je moratorijum u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga, za sve dužnike koji to žele, najpre na 90, a zatim i na dodatnih 60 dana. Produžen je rok otplate stambenih kredita za najduže pet godina i ostalih kredita odobrenih stanovništvu do osam godina. | Olakšanje u podnošenju tereta krize našim građanima i privredi, povećanje njihovog raspoloživog dohotka i time smanjenje negativnog efekta pandemije na domaću tražnju i ekonomsku aktivnost. |
| Smanjeno je obavezno učešće za kupovinu prvog stana sa 20% na 10%. Smanjen je minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka. | Omogućavanje lakšeg pristupa stambenim kreditima, čime se podržava rast građevinske industrije. |
| Uvedene su stimulativne mere u okviru garantne šeme Vlade Republike Srbije – banke koje klijentima odobravaju dinarske kredite iz garantne šeme po nižim kamatnim stopama od maksimalne (koja iznosi jednomesečni BELIBOR + 2,5 p.p.), i to za najmanje 50 b.p., imaju višu stopu remuneracije na iznos izdvojene obavezne rezerve u dinarima za 50 b.p., i to na iznos odobrenih kredita pod povoljnijim uslovima. | Još povoljniji uslovi dinarskog kreditiranja mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a time i rast stepena dinarizacije i dodatno jačanje finansijske stabilnosti. |
| Uspostavljena je preventivna repo linija sa Evropskom centralnom bankom, putem koje bi se, u slučaju potrebe, domaćem finansijskom sistemu mogla obezbediti dodatna likvidnost u evrima. | Obezbeđenje još jednog vida sigurnosti u uslovima izrazite neizvesnosti na međunarodnom finansijsom tržištu. |
| Donete su nove mere za olakšanu otplatu kredita dužnicima pogođenim pandemijom virusa korona (u formi reprograma ili refinansiranja postojećih obaveza s grejs periodom od šest meseci). | Olakšano izmirivanje obaveza dužnika koji se suočavaju s teškoćama usled pandemije virusa korona i odgovorno upravljanje kreditnim rizikom banaka i davalaca finansijskog lizinga u trenutnim okolnostima. |
Takođe, ispunjavajući zakonom propisane ciljeve i gledajući unapred, našim merama stvarali smo preduslove za očuvanje ukupne stabilnosti i u narednom periodu”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković, govoreći o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2020. godini.
Inflaciju smo očuvali na niskom i stabilnom nivou, a sačuvano je i poverenje u Narodnu banku Srbije da će inflaciju očuvati na niskom nivou i u narednom periodu.
Inflacija u Srbiji je i u 2020. godini, u uslovima pandemije virusa korona, ostala čvrsto pod kontrolom Narodne banke Srbije i u proseku je, zaključno s novembrom, iznosila 1,6%. Time je zadržan kontinuitet poželjne niske inflacije, koja je u Srbiji u proteklih sedam godina u proseku iznosila ispod 2% na međugodišnjem nivou. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i puna koordinacija ekonomskih politika. I usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuju da je u Srbiji vraćen kredibilitet monetarnoj politici, doprinosi očuvanju inflacije na niskom nivou. U svojim izveštajima rejting agencije naglašavaju da je upravo zarađen kredibilitet monetarne politike jedan od važnih faktora zadržavanja kreditnog rejtinga Srbije samo na korak od investicionog, uprkos negativnim efektima pandemije.
Prema projekcijama Narodne banke Srbije, i u naredne dve godine inflacija će ostati niska, čime Narodna banka Srbije nastavlja bitno da doprinosi izvesnosti poslovanja i planiranja.
„Držanjem inflacije čvrsto pod kontrolom omogućeni su povoljni uslovi finansiranja privrede, države i stanovništva, i očuvana je realna vrednost dohodaka svih građana Srbije. Danas, kao i poslednjih osam godina, Narodnoj banci Srbije se veruje da će inflaciju održati pod kontrolom i u narednom periodu”, ocenjuje guverner Jorgovanka Tabaković.
Očuvali smo relativnu stabilnost dinara prema evru, uprkos globalnoj krizi izazvanoj pandemijom virusa korona.
Dinar je i u 2020. godini zadržao vrednost prema evru, uprkos visokoj neizvesnosti na globalnom finansijskom tržištu i trendovima u globalnoj ekonomiji. Taj rezultat duguje se blagovremenim i pažljivo odmerenim merama Narodne banke Srbije, uključujući i devizne intervencije, i to u uslovima kada je građanima i preduzećima to najpotrebnije – u uslovima globalne krize izazvane pandemijom virusa korona. Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru ostala je jedan od važnih stubova izvesnosti poslovanja i planiranja za privrednike i građane, i važna podrška za ispoljavanje punog efekta drugih mera za sprečavanje negativnih posledica pandemije po domaću ekonomiju.
Kao i tokom prethodnih godina, i tokom 2020. godine Narodna banka Srbije je nastavila da u periodima pojačanih pritisaka ka jačanju dinara kupuje devize, uvećavajući time devizne rezerve, koje su jedan od stubova finansijske sigurnosti zemlje.
Devizne rezerve očuvane su na visokom nivou.
Devizne rezerve Srbije su i tokom 2020. godine očuvane na viskom i stabilnom nivou (preko 13 milijardi evra), uprkos svetskoj ekonomskoj krizi. Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije, devizne rezerve su dostigle istorijski rekordni nivo, čime je dodatno ojačana otpornost domaćeg finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja.
Prilikom upravljanja deviznim rezervama rukovodimo se principom diversifikacije, pa je u prošloj i ovoj godini učešće zlata u deviznim rezervama, kao jednog od sigurnih utočišta u izuzetno neizvesnim tržišnim uslovima, povećano na preko 13%, čime je udvostručeno u odnosu na kraj 2018. godine.
Nastavljen je rast dinarske štednje na nove rekordne nivoe.
Dinarska štednja je povećana za preko 16% tokom 2020. godine, na novi rekordni nivo – preko 92 milijarde dinara. To pokazuje da je poverenje građana u dinar i domaći bankarski sistem očuvano i u godini obeleženoj globalnom neizvesnošću. Dinarska štednja se od 2013. godine u proseku godišnje povećava za oko 25%, te je preko pet puta veća nego 2012. godine.
Pravovremenim odgovorom na krizu izazvanu pandemijom sačuvana je monetarna i finansijska stabilnost i podržan privredni rast.
Na samom početku širenja pandemije virusa korona u našoj zemlji, delovali smo proaktivno i uspeli smo u opšteprisutnoj neizvesnosti da umirimo finansijsko tržište, privredu i građane. Reagovali smo kao jedna od prvih centralnih banaka u svetu – efikasno, blagovremeno i adekvatno i sprečili smo veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvih meseci pandemije.
Od izbijanja pandemije, referentnu kamatnu stopu smanjili smo za 1,25 procentnih poena, na 1%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Merama smo postigli željene efekte – sniženja referentne kamatne stope obezbedila su da, uprkos pandemiji, izvori finansiranja za privredu, stanovništvo i državu budu na najnižim nivoima – u proseku za oko 0,8 procentnih poena niže nego na kraju 2019. godine. Najpovoljniji uslovi finansiranja privrede i građana, uz efekte moratorijuma i odobravanja kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima iz garantne šeme, omogućili su nastavak dvocifrenog rasta kreditne aktivnosti i privredi i stanovništvu, a time i brži oporavak naše privrede od posledica pandemije. Podržali smo dinarsko kreditiranje privrede i tako što smo kredite u dinarima koje banke odobravaju u okviru garantne šeme Republike Srbije učinili još povoljnijim od inicijalnih uslova. Ako se ima u vidu da se oko 60% kredita odobrenih iz garantne šeme odnosi na dinarske kredite i da u Srbiji prvi put imamo gotovo izjednačene kamatne stope na dinarske kredite i kredite u evrima, kombinacijom mera ispunili smo cilj. U takvim uslovima, i dinarizacija ukupnih kredita dostigla je rekordni nivo.
„Iako je domaći bankarski sektor globalnu krizu dočekao u uslovima strukturnih viškova likvidnosti, različitim instrumentima monetarne politike bankama je po povoljnim uslovima obezbeđena dodatna dinarska i devizna likvidnost na potrebne ročnosti. Cilj je efikasno funkcionisanje bankarskog sistema i još povoljniji uslovi kreditiranja privrede i stanovništva. Podržavali smo i nesmetano funkcionisanje tržišta državnih hartija od vrednosti i očuvanje povoljnih uslova finansiranja na tom tržištu.
Dinarske korporativne obveznice uključili smo u listu hartija od vrednosti koje banke mogu koristiti u monetarnim operacijama s Narodnom bankom Srbije, s ciljem da se na još jedan način podrži domaća ekonomija u savladavanju posledica krize i pruži inicijalni podsticaj razvoju ovog segmenta tržišta kapitala”, ističe guverner Jorgovanka Tabaković.
Ambijent makroekonomske stabilnosti i povoljnih izgleda za rast doprinosi povoljnoj percepciji investitora i nastavku priliva kapitala u Srbiju.
Zahvaljujući očuvanoj stabilnosti – cenovnoj, finansijskoj i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti – omogućili smo da percepcija Srbije kao investicione destinacije ostane povoljna. To potvrđuje i emisija evroobveznice na međunarodnom finansijskom tržištu po najpovoljnijim uslovima do sada (1,066% u evrima na rok od deset godina), kao i nastavak priliva stranih direktnih investicija i u uslovima pandemije. Pored toga, priliv investicija iz inostranstva ostao je diversifikovan i, kao i ranijih godina, u najvećoj meri usmeren u izvozno orijentisane sektore, obezbeđujući punu pokrivenost deficita tekućeg računa.
Uspešno su završeni četvrto i peto (poslednje) razmatranje ekonomskog programa Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, koji se sprovodi uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike. Konstatovano je da Narodna banka Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom nema reformskih ciljeva i nezavršenih zadataka, jer je u Srbiji inflacija pod kontrolom dugi niz godina i postignuti su značajni rezultati u jačanju finansijske stabilnosti.
Preduzeli smo niz regulatornih aktivnosti u bankarskom sektoru usmerenih na podršku privredi i građanima Srbije.
U martu 2020. godine, Narodna banka Srbije je, kao jedna od prvih centralnih banaka u Evropi, usvojila propise kojima je omogućen prvi zastoj u otplati obaveza (moratorijum) za dužnike banaka i davalaca finansijskog lizinga, koji je trajao 90 dana. Kako se vanredna zdravstvena situacija nastavila, u julu je propisan dodatni moratorijum. Takođe, Narodna banka Srbije je preporučila društvima za osiguranje da omoguće svojim korisnicima odloženo plaćanje dospelih rata premije osiguranja na način kojim neće umanjiti njihova prava iz zaključenih ugovora.
Obezbedili smo regulatorne pretpostavke za manje učešće za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana – na 10% (s prethodnih 20%). Dat je podsticaj bankama da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (koji nije stambeni kredit ni minus po tekućem računu) odobrenih do 18. marta 2020. godine, i to na dve godine duže od trenutno važećeg režima rokova otplate ovih kredita.
Krajem avgusta doneli smo tri paketa mera koje stanovništvu treba da omoguće lakši pristup izvorima finansiranja, posebno stambenim kreditima, a time i podrže građevinsku industriju:
U decembru 2020. godine, Narodna banka Srbije je propisala obavezu za banke i davaoce finansijskog lizinga da odobre olakšicu u otplati obaveza dužnicima koji zbog okolnosti izazvanih pandemijom ne mogu da izmiruju svoje obaveze. Olakšice se odnose na reprogram i refinansiranje kredita uz odobravanje grejs perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate, tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.
Olakšice koje je propisala Narodna banka Srbije, kao i sve druge mere, omogućile su očuvanje visokog kvaliteta kreditnih portfolija banaka, pri čemu je učešće problematičnih kredita svedeno na istorijski minimum i na kraju novembra 2020. godine iznosi 3,48%.
Sve mere su donošene pažljivo i sa ograničenim rokom trajanja, čime je zadržana visoka kapitalizovanost bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 22,3%), očuvana likvidnost banaka i očuvana stabilnost finansijskog sistema.
Nastavili smo da podižemo opšti nivo zaštite korisnika finansijskih usluga, i to sprovodeći postupke po pojedinačnim pritužbama korisnika, ali i postupke kolektivne zaštite prava korisnika (postupke za utvrđivanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba, te posredne i neposredne kontrole banaka).
Inovacijama smo doprinosili da naša zemlja ide u korak s najsavremenijim svetskim trendovima, istovremeno čuvajući zdravlje naših građana.
U decembru 2020. godine, usvojen je Zakon o digitalnoj imovini, u čijoj izradi je Narodna banka Srbije aktivno učestvovala. Ovim zakonom se prvi put u našoj zemlji na sveobuhvatan način uređuje poslovanje s virtuelnim valutama i digitalnim tokenima, kao i njihovo izdavanje, a u skladu s međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Narodna banka Srbije je ove godine omogućila i utvrđivanje i proveru identiteta preduzetnika i zastupnika pravnih lica korišćenjem video-veze u realnom vremenu (video-identifikacija). Time je omogućeno da i pravna lica i preduzetnici poslovni odnos s finansijskom institucijom pod nadzorom Narodne banke Srbije u celosti uspostave onlajn, bez potrebe odlaska u poslovne prostorije finansijske institucije, što posebno dobija na značaju u uslovima pandemije. Video-identifikacija fizičkih lica već je omogućena u martu 2019. godine.
U saradnji s bankama, omogućili smo instant plaćanja na fizičkim prodajnim mestima u februaru 2020. godine, a od juna 2020. godine i na internet prodajnim mestima. U ovom momentu korisnici mogu da izvrše instant plaćanje na preko 2.000 naplatnih mesta. U sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije, u toku 2020. godine realizovano je oko 25.000.000 transakcija, što je oko tri i po puta više nego u 2019. godini.
Od izbijanja krize izazvane pandemijom virusa korona, Narodna banka Srbije je preduzela brojne aktivnosti u delu platnih usluga kako bi našim građanima, u uslovima primene zdravstvenih mera, olakšala obavljanje svakodnevnih plaćanja i raspolaganje novcem s njihovih računa.
Preduzeli smo sve aktivnosti radi digitalizacije menice, tj. uvođenja e-menice u pravni i poslovni promet u Srbiji tokom 2021. godine, i to putem Centralnog registra e-menica, koji bi bio formiran u Narodnoj banci Srbije. Registar će funkcionisati na način koji će obezbediti dodatnu pravnu sigurnost i olakšano poslovanje za sve učenike u procesu, čime će se pružiti dodatna podrška digitalizaciji poslovnog okruženja u našoj zemlji i savremenom poslovanju i privrednih subjekata, i naših građana.
„Sačuvali smo našu ekonomiju, inflacija je niska, kurs dinara je očuvan na stabilnom nivou, a uslovi finansiranja su bili još povoljniji nego prethodne godine. Paketima monetarnih i fiskalnih mera, koje smo doneli u najkraćem roku zajedno s Vladom Republike Srbije, sprečili smo veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvih meseci pandemije. Očuvani su proizvodni kapaciteti i radna mesta, što je omogućilo brz oporavak privrede koji je započet u maju. Kada se posmatra ukupan bruto domaći proizvod, već u trećem tromesečju završeno je dve trećine oporavka, a najvažniji pokazatelji, poput industrijske proizvodnje, robnog izvoza i prometa u trgovini na malo, tokom trećeg tromesečja dostigli su pretkrizni nivo.
Kao rezultat koordinisanih mera Narodne banke Srbije i Vlade, Srbija će ove godine zabeležiti najpovoljniji rezultat u Evropi po pitanju stope rasta bruto domaćeg proizvoda.
Ciljeve ne menjamo i nastavljamo da delujemo u istom smeru – čuvanjem stabilnosti u korist naših građana i privrede.
Ostajemo pouzdan partner našoj državi u borbi za rast investicija, dalji rast životnog standarda naših građana, izvesne i podsticajne uslove poslovanja za našu privredu i ukupan napredak naše ekonomije. Očekujemo da zadržana srednjoročna ekonomska perspektiva naše zemlje i mere Vlade i Narodne banke Srbije doprinesu oporavku domaće tražnje, što će, uz dalju normalizaciju eksterne tražnje, uticati na više nego potpun oporavak naše privrede u sledećoj godini, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6%”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kabinet guvernera
