12.04.2021.

Guverner Jorgovanka Tabaković za portal Biznis.rs o tome šta je Srbiju svrstalo među zemlje s najboljim rezultatima u projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda

• Šta je to što je Srbiju izdvojilo – pitanje je koje dobijamo mi, ali i tim Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju. Ima dosta razloga za to. Pre svega, pre krize smo uradili odličan posao. Tokom osam godina sproveli smo kompletnu ekonomsku transformaciju zemlje, što se vidi po niskoj i stabilnoj inflaciji – u proseku oko 2%, relativno stabilnom kursu dinara, koji je alfa i omega ukupne makroekonomske stabilnosti, uspešnoj fiskalnoj konsolidaciji, otvaranju fabrika, snažnom rastu zaposlenosti, snažnom rastu izvoza, stopama rasta od preko 4% (4,5% 2018. i 4,2% 2019. godine, uz snažan doprinos investicija – domaćih i stranih). Neću zaboraviti ni jak finansijski sektor koji smo tokom osam godina ojačali tako da može da bude prava i puna podrška realnom sektoru, jer samo zajedno mogu da traju. Jedan bez drugog ne mogu. Radeći tako, Srbiju smo pripremili da sa znatno jačim osnovama može da beleži dinamičan i održiv rast, kao i da se suočava s različitim vrstama potresa, a pandemija jeste potres bez presedana.
• Podjednako važan razlog jeste obiman i pravovremen paket mera, po čemu se Srbija takođe izdvaja u međunarodnom kontekstu. Zbog svega što smo uradili na planu jačanja naše ekonomije, mogli smo da donesmo obiman i sveobuhvatan paket ekonomskih mera, vredan blizu 13% bruto domaćeg proizvoda, i doneli smo ga u najkraćem roku. Obimnost i pravovremenost mera bile su ključne da se spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, čime je sprečeno prelivanje negativnih efekata pandemije na tržište rada i proizvodne kapacitete. Narodna banka Srbije je tokom krize bila i „prvo utočište” – brojnim merama koje smo donosili gotovo svakog meseca podržavali smo građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu u trenucima kada im je to bilo najpotrebnije. Time smo očuvali potrebnu likvidnost svih sektora, dobar pristup finansijskim izvorima sredstava, ali i stvorili još povoljnije finansijske uslove. Gde smo sada? U mnogim oblastima ekonomije, Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo – u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih. Prosečna neto zarada na nivou cele 2020. godine povećana je za 9,4% međugodišnje. Ukupna formalna zaposlenost u februaru ove godine veća je za 59 hiljada ljudi nego u februaru prošle godine, pri čemu je rast vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru za 58 hiljada ljudi.
• Treći razlog jeste i strateška diversifikacija investitora i tržišta, o kojoj sam često govorila. Ova kriza pogodila je sve ekonomije bez izuzetka i time smanjila i tražnju za proizvodima iz drugih zemalja. Mi smo sistemski radili da povećamo diversifikaciju naše industrijske proizvodnje, time i izvoza, i u pogledu proizvodnje i u pogledu tržišta na koja izvozimo. Upravo to nam je pomoglo da tokom pandemije manji deo naše industrije bude pogođen i da ostanemo na stranim tržištima. I tokom pandemijske godine rastao je naš izvoz u zemlje van zone evra, poput zemalja srednje Evrope, Kine, SAD... Strateška diversifikacija je važna i sa aspekta investicija. Najveći deo stranih direktnih investicija u Srbiju odlazi u industriju, ostale izvozno orijentisane sektore i izgradnju infrastrukture, što podstiče neophodnu diversifikaciju investicija po granama, ali i po grupama proizvoda. Najbolji primer jeste auto-industrija, gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih proizvoda poput mikročipova i elektromotora. Po tom osnovu izvoz auto-komponenata od 2012. godine povećali smo četiri puta – sa oko 500 miliona evra na 2 milijarde evra. Podižemo i najsavremenije naučno-tehnološke parkove za sada u četiri grada, u kojima će naši mladi ostajati. Danas imamo široku paletu svega – od kablova i delova za auto-industriju, preko šinskih vozila, do najsavremenijih naučno-tehnoloških parkova, sve na jednom mestu, i to je ono što stvara razliku. To za Srbiju znači dalji rast zaposlenosti, plata i dalji rast izvoza i ukupne privrede. To je neodvojivi deo odgovora na pitanje zašto i kako Srbija.
• Takođe, ono što je važno jeste to što smo u Srbiji i tokom pandemije nastavili da realizujemo infrastrukturne projekte i oni nisu bili ugroženi donetim programom mera. Naprotiv. Učešće kapitalnih investicija države u bruto domaćem proizvodu prošle godine povećano je na 5,4%, sa 4,9% iz 2019. godine. Inače, preporuka koja se daje zemljama u normalnim uslovima jeste da se povećavaju kapitalne investicije. U Srbiji smo tako radili i tokom pandemije, a i ove godine nastaviće se s rastom njihovog učešća od preko 6% bruto domaćeg proizvoda. I dok su nosioci politika dobijali preporuke od strane najviših predstavnika međunarodnih finansijskih institucija koje daju savete za ekonomske politike – „trošite, trošite, trošite, ali čuvajte račune”, mi smo u Srbiji nastavili da se ponašamo odgovorno. Da, obezbedili smo ogroman paket mera, ali smo znali da moramo da sačuvamo učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na nivou koji ne prelazi 60% bruto domaćeg proizvoda i tako smo i uradili.
• Znali smo da moramo da sačuvamo i bruto devizne rezerve, jer su one važan stub finansijske sigurnosti zemlje. Mi smo ih sačuvali i dodatno osnažili i u kriznoj 2020. godini (za 113,2 miliona evra), a njihov rast nastavljen je i u ovoj godini (za 783,9 miliona evra), tako da su na kraju marta dostigle 14,3 milijarde evra. To znači da smo nastavili da se ponašamo odgovorno, jer znamo da treba živeti i kada pandemija prođe. Čuvanjem proizvodnih kapaciteta i tržišta rada, uz priliv stranih direktnih investicija od 3,0 milijardi evra koji smo imali prošle godine (10,3 milijarde evra za poslednje tri godine), očuvali smo perspektivu privrednog rasta, za koji procenjujemo da će se ove godine kretati u rasponu od 5% do 6%.
• Pored toga, Srbija se izdvaja i po uspešnosti procesa vakcinacije, koja je rezultat strateških odluka i snažne želje da se sačuva zdravlje našeg naroda.
• Rezultati potvrđuju da nismo imali nerealne planove, ali jesmo imali visoke ciljeve – da ostanemo atraktivni za ulaganja, koja znače nova radna mesta i plate. Srbija je sve vreme radila na razvoju IT sektora, ali nije i nikada ne sme da potcenjuje poljoprivrednu proizvodnju. I to je vrsta diversifikacije koja govori o podsticanju naših specifičnosti – knjiškim jezikom rečeno, podsticanju komparativnih prednosti. Ako posmatramo rast u prethodnom periodu, u IKT sektoru ostvaren je odličan rezultat, uz rast izvoza IKT usluga koji je za osam godina gotovo učetvorostručen – sa ispod 400 miliona evra 2012. godine na preko 1,4 milijarde evra 2019. godine. IKT sektor je jedan od sektora u kojem je ostvaren rast izvoza čak i u 2020. godini, ali on nije jedini. Srbija je strateški razvijala i svoje poljoprivredne kapacitete. Šta je rezultat? Izvoz poljoprivrede koji je od 2012. skoro dupliran – sa oko 750 miliona evra na skoro 1,3 milijarde evra u 2020. godini. Poljoprivreda je upravo ona komponenta koja je napravila onu neophodnu razliku i pomogla rastu bruto domaćeg proizvoda, zadovoljavajući potrebe naših građana, a delom i stranih, putem izvoza koji je povećan i u kriznoj godini. Nova razvojna šansa, ali i način da razvijamo naša sela prepoznat je i u domaćem turizmu. Nismo čekali krizu da to prepoznamo. U godinama pre pandemije domaći turizam je ubrzano razvijan, između ostalog, i zahvaljujući programu vaučera koji je država pokrenula još pre nekoliko godina. Time razvijamo navike ljudi da deo odmora, ako ne i ceo, provedu u svojoj zemlji. Tokom letnjih meseci prošle godine upravo je domaći turizam nadomestio veliki deo izostanka stranih turista, a mi smo uživali u lepotama naše zemlje.

Sve je to deo odgovora na pitanje zašto i kako Srbija. I zbog svega toga Srbija je i u grupi zemalja kojima je kreditni rejting tokom pandemije zadržan ili povećan, što je zaista retkost. A rast, samo ako je na zdravim osnovama i ako se održava, donosi napredak. Kao i sa svakim stablom biljke tako je i sa sistemom.
 

Guverner Jorgovanka Tabaković