22.04.2021.
Dobar dan svima!
Poštovani organizatori,
Zahvaljujem se na pozivu da svojim obraćanjem otvorim današnju Reset konferenciju.
Zadovoljstvo mi je što danas mogu da govorim o novim izazovima. Onima koji stoje ne samo pred centralnim bankama i drugim nosiocima svetske ekonomske politike već pred svima nama kao građanima ove planete.
Kriza, koja je, nažalost, i dalje aktuelna, podsetila nas je koliko smo važni jedni drugima. Podsetila nas je koliko je važno zdravlje ljudi, ali i ekonomija. Bilo je ključno da krizu dočekamo jaki – i zdravstveno i ekonomski, kako bismo je lakše prebrodili. Preventiva je bila i uvek će biti važna. Ključno je i to što nismo čekali da ekonomski udar nastane. Delovali smo preventivno, ciljano i odmereno – ne žaleći resurse, ali i ne trošeći ih uzalud. Na ekonomiju smo delovali, i delujemo i dalje, sa svih frontova. Tako postižemo sinergetski efekat – očuvanje života i zdravlja ljudi i brži oporavak domaće privrede.
Ponosni smo jer možemo da kažemo da već u ovim trenucima naša ekonomija dostiže nivo od pre pandemije. Mnoge pojedinačne oblasti to su već ostvarile tokom 2020, ali ekonomija u celini trebalo bi da pretkrizni nivo dostigne u ovom tromesečju. U nimalo lakim uslovima očuvali smo stabilnost deviznog kursa i svih ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta. Bankama i privredi blagovremeno smo obezbedili neophodnu likvidnost i najpovoljnije finansijske uslove do sada. Devizne rezerve smo očuvali na visokom nivou i dodatno osnažili njihovu strukturu. Sve s ciljem bržeg oporavka domaće ekonomije, jednim od najbržih u Evropi i svetu.
Svesni smo da pred nama stoje novi izazovi. Uporedo sa oporavkom svetske privrede, sve su glasnije globalne poruke o potrebi da zaštitimo životnu sredinu. Međutim, svest o tome ne treba da imaju samo nosioci ekonomskih politika već svi građani, svi oni koji u većoj ili manjoj meri doprinose njenom zagađenju.
Da li ekologija treba da bude jedan od prioriteta ove zemlje? Svakako da! Da li to znači da treba zatvoriti fabrike ili da ne treba otvarati nove? Usporiti, odnosno onemogućiti zdrav ekonomski razvoj naše zemlje? Nikako! Zato je važno da omogućimo da se razvoj nesmetano odvija, ali na ekološki zdraviji način – a u tome moramo svi da učestvujemo i da pođemo od nas samih.
Rastući problemi na polju održivosti životne sredine, s kojima se sve više suočavamo, postali su vidljivi svuda oko nas. Ovo su izazovi za ceo svet, a posebno za buduće generacije. Zato ne iznenađuje to što su ekološki izazovi u prethodnim godinama u fokusu svetskih lidera. Sve veću pažnju ovom problemu posvećuju i kreatori ekonomskih politika.
Poslednjih godina sve su glasniji pozivi, prvo iz Evrope, onda SAD, a sada veoma glasno i iz azijskih zemalja – ne samo na podizanje svesti već na akciju u „ozelenjavanju” planete. Sa ekonomsko-finansijskog aspekta to podrazumeva nagradu za projekte koji imaju za svoj cilj smanjenje korišćenja ugljen-dioksida, a pojačano korišćenje alternativnih izvora energije. Konkretno, traži se efikasan način kojim će, sa aspekta finansijskog tržišta, biti kažnjavano korišćenje štetnih gasova u proizvodnji i preradi.
Transformacija na „zelenu” ekonomiju ima brojne, u naučnim krugovima potvrđene, prednosti. Očekuje se da ona bude ključni motor održivog rasta svetske privrede u srednjem i dugom roku.
U skladu s prostorom na kojem deluju, finansijska tržišta su iznedrila nove, „zelene” instrumente (poput „zelenih” obveznica). Ti instrumenti imaju za cilj da se novčana sredstva na finansijskim tržištima intenzivnije usmeravaju prema održivim projektima – onima koji čuvaju životnu sredinu. Rast popularnosti „zelenih” obveznica beleži se ne samo zbog njihovog značaja za mobilizaciju novčanih sredstava za ekološki prihvatljive industrije. One su sve traženije i zbog brojnih prednosti koje nose i za emitente i za investitore, s pozitivnim krajnjim efektima za opštu populaciju. Široko je poznat primer Nemačke, koja je odlučila da emituje „blizanačke” zelene obveznice, sa istim karakteristikama koje imaju uobičajene obveznice. Čak su se obavezali da će, radi održanja jednakosti cena, obavljati tzv. svič (switch) operacije – zamene jedne za drugu obveznicu.
Nije izostala ni reakcija centralnih banaka širom sveta. Pojedine centralne monetarne institucije već su izvršile (a mnoge planiraju) prilagođavanje svojih strategija i ciljeva. Tako je Banka Engleske nedavno donela odluku da, pored ciljanja niske i stabilne inflacije, u ciljeve uvrsti i pružanje podrške ekološki održivom rastu. Klimatske ciljeve je u aktuelni proces revizije monetarne strategije uključila i Evropska centralna banka.
Pored individualnih primera, napredak se beleži i na jačanju koordinacije delovanja na globalnom nivou. Na pariskom samitu „Jedna planeta”, u decembru 2017. godine, nekoliko centralnih banaka osnovalo je „Mrežu centralnih banaka i supervizora za ozelenjavanje finansijskog sistema (Network for Greening the Financial System)”. Za nešto više od tri godine ovoj mreži je pristupilo preko 80 centralnih banaka širom sveta, što ukazuje na to da su klimatski izazovi došli na visoko mesto među prioritetima centralnih banaka.
Banka za međunarodna poravnanja u septembru 2019. godine pokrenula je otvoreni fond za ulaganja centralnih banaka u „zelene” obveznice. Cilj je bio da se pomogne centralnim bankama da u upravljanje deviznim rezervama uključe ciljeve ekološke održivosti.
Trendovi su jasni i nedvosmisleni. Sve više učesnika globalno je uključeno u njih. Ipak, razboritost nam je potrebna i u ovom, kao i u svim ostalim slučajevima. Koliko je važno na vreme i adekvatno delovati u smeru „ozelenjavanja” domaće ekonomije, a u skladu s prisutnim globalnim inicijativama, toliko je bitno da ne budemo uvučeni u novi modni trend, u pogrešne tokove vođene popularnim idejama. Nije zlato sve što sija, rekao bi naš narod! Zato ne smemo da potpadnemo pod uticaj mode i trendova, da delujemo samo zato što to tako rade svi, po sistemu ugledanja. Moramo dobro da analiziramo sopstveni prostor i mogućnosti delovanja kako bi koristi nadjačale potencijalne negativne efekte.
Narodna banka Srbije već duže vreme pažljivo analizira ovakva dešavanja i prati promene u međunarodnom okruženju. Kao i na ostalim poljima svoga delovanja, uvek donosimo odluke odmereno, nakon sveobuhvatnih analiza. Jedino tako smo sigurni da će eventualna prilagođavanja biti realizovana na pravi način. Nikada nam nije cilj da donesemo bilo kakvu odluku samo da bismo pratili globalne trendove. Nikada ne bismo dozvolili da aktivnosti centralne banke budu osnov za greenwashing – jednako prisutan trend kojim se sredstva namenjena ekološkim projektima koriste za druge namene. Time se obezvređuju ne samo pojedinačni projekti već i čitav koncept „zelene” ekonomije.
Važnost zaštite životne sredine i klimatskih promena za našu zemlju potvrđena je nedavnim usvajanjem Zakona o klimatskim promenama. Njegovi efekti bi u srednjem roku mogli da dovedu do jačanja otpornosti Srbije na negativne posledice klimatskih promena, ali i do poboljšanja lokalne životne sredine, kvaliteta vazduha, a time i zdravlja naših građana.
Transformacija na ekonomiju zasnovanu na ekološki održivim osnovama od posebne je važnosti za zemlje u razvoju. Naročito za one čiji razvoj znatnije zavisi od sektora privrede koji su osetljiviji na klimatske promene (poput poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede).
Za kraj, dozvolite mi da ponovim svoje osnovne poruke.
Prvo, svesni smo značaja očuvanja životne sredine i potrebe da se svi akteri – od pojedinaca do institucija i donosilaca odluka – ponašaju odgovorno i delaju ekološki prihvatljivije.
Drugo, svaka aktivnost treba da bude pažljivo odmerena i precizno usmerena kako bi koristi nadvladale negativne efekte. Ne smemo slepo pratiti trendove, već argumentovano donositi i sprovoditi odluke radi zaštite životne sredine.
Konačno, razvoj domaće ekonomije, koji se sve više zasniva na proizvodnji i izgradnji kapaciteta i infrastrukture – ne sme da stane. On treba da bude ekološki potpomognut i orijentisan, nikako ugrožen. Razvoj zemlje i ekonomskog standarda građana simbiotski je povezan s rastom ekološkog i životnog standarda – s povećanom svešću i delovanjem u smeru „ozelenjavanja” domaće ekonomije.
Zato delujmo zajednički, svako u svom domenu, da zaštitimo sebe i druge!
Uz zahvalnost na pažnji, želim svima uspešnu konferenciju.
Kabinet guvernera
