Uvaženi članovi Vlade, poštovani predstavnici diplomatskog kora, cenjene kolege ekonomisti, poštovani predstavnici privrede, dame i gospodo, dragi prijatelji,
 

„Posle bitke, svi su generali!” Počinjem ovom svima dobro poznatom starom izrekom, jer se može primeniti na prve mesece pandemije, kada su i neki od učesnika ovog skupa požurili sa ocenama da smo mogli da reagujemo drugačije. Uvek može drugačije, što nosi i drugačije rezultate, a rezultati su ti koji odluke potvrđuju ili osporavaju. Nije problem biti skeptik, važno je u šta sumnjamo, a rezultati u Srbiji vrlo brzo su potvrdili da su mere koje smo donosili u borbi protiv pandemije virusa korona bile i adekvatne i pravovremene.
 

Prezentacija Kopaonik biznis forum, maj 2021. godine
 

(slajd 2) U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već tokom trećeg tromesečja prošle godine nadmašila pretkrizni nivo – u industriji i trgovini na malo u avgustu, a kod robnog izvoza u septembru. Industrija se od maja oporavljala brže od naših očekivanja, uz rast od 0,4% u 2020. godini.

U Srbiji je sačuvano i tržište rada – s rastom zaposlenosti i rastom zarada, čime je u martu ove godine formalna zaposlenost bila veća za preko 72 hiljade ljudi.

Srbija je pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti dostigla pre mnogih svetskih ekonomija – već u prvom tromesečju ove godine, što je jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali. Takvom rastu, pored odličnih kretanja u građevinarstvu, doprineo je i dobar rast industrije i robnog izvoza. Sve su to potvrde da smo, sa svim što smo radili i uradili, sačuvali osnove za održiv rast i u narednom periodu.

(slajd 3) Da nismo odmah doneli brojne mere, a zatim nastavili da reagujemo dodatnim merama, pad ekonomske aktivnosti u 2020. godini iznosio bi najmanje 6%, dok bi oporavak i povratak bruto domaćeg proizvoda na pretkrizni nivo trajao i nekoliko godina. To bi značilo izgubljene milijarde evra, izgubljena radna mesta i narušavanje stabilnosti. Cena nereagovanja, složićete se, bila bi previsoka. S razlogom se ne ograničavam samo na ekonomske mere, jer je ovakav ishod rezultat koordiniranih mera svih politika, uključujući i zdravstvene. Šopenhauer je pre dva veka rekao da „zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.” Bez ljudi nema ni ekonomije. Srbija je primer zemlje koja, u cilju zaštite zdravlja ljudi, sprovodi uspešnu vakcinaciju i na tom planu potvrđuje solidarnost i svoje opredeljenje da razvija regionalnu saradnju. Ljudi su ti zbog kojih se politike osmišljavaju i sprovode, a ljudi ih takođe osmišljavaju. Ishod u Srbiji o kojem sam govorila u velikoj meri dugujemo politici predsednika Vučića, koji neće biti na Forumu, ali jeste prvi na listi onih koji su doprineli ovakvim rezultatima.
 

Poštovani učesnici Biznis foruma,
 

Pandemija virusa korona traje duže nego što smo mislili. Otpornija je nego što je bilo ko na početku pretpostavio. Vi ste, gospodine Vlahoviću, u pozivnom pismu naveli i da se „pod uticajem COVID-a menjaju i teorijski pristupi u vođenju ekonomske politike.” Rađaju se i nove zvučne krilatice poput „novog početka” ili „velikog resetovanja”. Međutim, ni pandemija nije promenila činjenicu da je stabilnost ključan preduslov za održivost rasta i za sve teme iz Vaše agende – od infrastrukture i investicija do digitalne ekonomije i kreativne industrije. Vi ste, gospodine Vlahoviću, postavili i pitanje da li nas je kriza COVID-19 naučila neke nove lekcije. Jedan od zaključaka oko kojeg sam videla da postoji konsenzus jeste taj da su zemlje u kojima su nosioci politika dobro radili u periodu pre krize bile spremnije da na krizu odgovore jače i brže.

Zbog toga ću danas govoriti na tri teme:

1. Kako smo dočekali krizu
2. Šta smo radili i uradili tokom krize
3. Šta je pred nama

Verujem da su prve dve teme neraskidiva celina s trećom – jer su iskustvo i rezultati jedina polazna tačka koja može da služi za donošenje zaključaka o tome kako će ko raditi u narednom periodu. I da ne zaboravimo – da su izostali paketi mera, startna pozicija za panele koje ćete imati bila bi znatno drugačija.

Kako smo dočekali krizu

(slajd 4) U ambijentu brzih ekonomskih ciklusa delovali smo i prociklično i kontraciklično – ulagali smo u ubrzanje rasta i razvoja, ali smo gradili i mehanizme odbrane i sigurnosti za brze i jake reakcije. Šta je rezultat? Srbija s niskom i stabilnom inflacijom, stabilnom valutom i zdravim javnim finansijama. Srbija s gotovo udvostručenim neto deviznim rezervama, koje su jedan od stubova odbrane od raznih šokova. Rezultat je i rast investicija, Srbija u kojoj se otvaraju nove fabrike, raste zaposlenost, gradi infrastruktura koja podiže kvalitet života ljudi i privlači investitore. Rezultat je to da smo u ovu i ovakvu krizu ušli mnogo spremniji i otporniji nego što je to bio slučaj 2008. godine.

Šta smo uradili tokom krize

(slajd 5) Iskoristili smo potencijal koji smo izgradili u prethodnom periodu i sačuvali smo i ljude i ekonomiju. Šta je bio naš zadatak?

• Da obezbedimo direktnu pomoć privredi kako bi izdržala prvi udar krize i očuvala proizvodne kapacitete i radna mesta;
• Da podstaknemo domaću tražnju jačanjem potrošačkog poverenja i povećanjem raspoloživog dohotka, čime se kompenzuje deo očekivanog smanjenja eksterne tražnje i stvaraju prihodi za nove investicije.

Gospodin Mali će govoriti detaljno o fiskalnim paketima, a ja ću o merama Narodne banke Srbije.

Od početka pandemije Narodna banka Srbije često je bila „prvo utočište” reakcija, jer smo brojnim monetarnim i regulatornim merama podržavali građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu.

Prvi smo reagovali smanjenjem referentne kamatne stope, koju smo smanjili ukupno četiri puta. Na globalnom nivou – samo u prve tri nedelje marta 49 centralnih banaka smanjilo je referentnu kamatnu stopu, čime su centralne banke napravile taj prvi potez na početku krize.

Zbog psihološki povećane tražnje građana za efektivnim stranim novcem u prvim danima krize, snabdevanje banaka stranom gotovinom bilo je jedna od kritičnih aktivnosti. U uslovima vanrednog stanja, kada su granice evropskih zemalja bile zatvorene i korespondentske banke nisu obezbeđivale efektivni strani novac, reagovala je Narodna banka Srbije. Činjenica da niko ništa nije osetio potvrđuje da smo zadatak uspešno sproveli.

(slajd 6) Bili smo među prvim regulatorima u regionu i Evropi koji su uveli moratorijum na otplatu obaveza po osnovu kredita i proizvoda sličnih kreditima, što se pokazalo kao efektivna mera za prevazilaženje potencijalnih privremenih problema s likvidnošću. Evropska bankarska agencija je prve smernice za moratorijum na otplatu kredita donela kasnije, početkom aprila. S obzirom na to da je krizom pogođena celina ekonomije, kroz dva moratorijuma omogućen je jednak tretman svim građanima i privrednicima da lakše prebrode krizu. Preko 90% njih u slučaju prvog, odnosno preko 80% dužnika u slučaju drugog moratorijuma iskoristilo je mogućnost zastoja u otplati obaveza na ukupno pet do šest meseci. Na to, krajem prošle godine doneli smo i ciljane mere za podršku onim dužnicima kojima je pandemija stvorila znatnije finansijske teškoće.

Brojnim i odmerenim monetarnim operacijama podržali smo sve segmente finansijskog tržišta i time smo obezbedili nesmetano funkcionisanje svih finansijskih tokova. U okviru garantne šeme podržali smo i još povoljnije uslove dinarskog kreditiranja mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Putem nekoliko mera omogućili smo još lakši pristup finansiranju građanima, posebno za rešavanje stambenog pitanja. Uspostavili smo preventivnu repo liniju sa Evropskom centralnom bankom, čime je obezbeđen dodatni kanal sigurnosti u uslovima izrazite neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uz sve to, naša komunikacija je bila jasna – na šokove koji imaju privremen karakter reagujemo privremenim merama, odnosno merama s jasno ograničenim trajanjem. Sa svim tim stabilnost na domaćem međubankarskom i deviznom tržištu, kao i na tržištu državnih obveznica, održana je i na vrhu krize, i u nastavku godine. Očuvana je likvidnost svih sektora, kao i nesmetan pristup finansijskim izvorima sredstava po još povoljnijim uslovima.
 

Poštovani učesnici Biznis foruma,
 

(slajd 7) U nastavku ću dati rezultate nekoliko analiza koje je Narodna banka Srbije radila u toku prošle i ove godine, a u svetlu pandemije. Počinjem sa analizom faktora koji utiču na kretanja na deviznom tržištu Srbije, koja pokazuje da je transmisija krize COVID-19 na devizni kurs vršena pre svega kroz njen uticaj na ekonomsku aktivnost i ponašanje građana, a ne kroz odliv kapitala iz zemlje usled povlačenja stranih investitora. Analiza dodatno pokazuje da je uticaj krize COVID-19 na ponašanje nerezidenata u Srbiji bio znatno manji nego na drugim uporedivim tržištima u usponu, što govori u prilog povećanoj otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove i na volatilnost u globalnim tokovima kapitala.

(slajd 8) „Postoje decenije u kojima se ništa ne dešava, a postoje nedelje u kojima se dešavaju decenije”, rekao je Lenjin. Najveće turbulencije na međunarodnom tržištu osetile su se tokom marta prošle godine, kada je indeks VIX, kolokvijalno poznat i kao „indeks straha”, dostigao nivo koji je bio gotovo pet puta iznad proseka zabeleženog u prethodnoj deceniji. Usledilo je prilagođavanje portfolija međunarodnih investitora, što je pogodilo tržišta državnih obveznica zemalja u razvoju. U Srbiji je aktivnost na tržištu dinarskih državnih hartija od vrednosti gotovo odmah normalizovana, a ključnu stabilizacionu ulogu imale su koordinacija monetarne i fiskalne politike prilikom definisanja ekonomskih politika i očuvanost poverenja u dobro vođenje zemlje.

(slajd 9) Rezultati regresija potvrđuju da smo sačuvali i punu efikasnost kamatnog kanala u Srbiji, što znači kompletan prenos promena od repo stope na stope BELIBOR, a zatim dalji kompletan prenos od stopa BELIBOR na kamatne stope na kredite poslovnih banaka. Pored toga, koeficijent uz EMBI na dug u dolarima, koji je u svim jednačinama statistički značajan, ukazuje na to da padu kamatnih stopa na kredite doprinosi i pad premije rizika zemlje. Ovde ću podsetiti na našu ekonometrijsku ocenu determinanti EMBI za Srbiju, koja pokazuje da kretanja premije rizika Srbije u dugom roku ne određuju samo globalni faktori već da su na pad premije znatno uticali i domaći faktori poput inflacije, fiskalnih pokazatelja, rešavanja pitanja problematičnih kredita, pokazatelja eksterne pozicije i privrednog rasta.

(slajd 10) Ovakve ocene se nadovezuju i na zaključak da su, zahvaljujući našim merama, finansijski uslovi privrede zadržali podsticajni karakter i u periodu krize. U kojoj meri su uslovi finansiranja privrede bili povoljni pre krize i u kojoj meri su ostali povoljni tokom krize, ocenili smo pomoću indeksa finansijskih uslova. Kretanja ovog indeksa u dužem periodu pokazuje da su sve komponente u kojima se oslikava ekonomska politika znatno doprinele povoljnim uslovima finansiranja. Mere monetarne politike Narodne banke Srbije dale su najveći doprinos takvim kretanjima. Zatim, povećanje kreditnog rejtinga Srbije, kao i smanjenje premije rizika zemlje, omogućilo je preduzećima da mogu da se finansiraju i na međunarodnom tržištu po povoljnim uslovima. Pored toga, prilivi stranih direktnih investicija šire lepezu izvora finansiranja preduzeća. Većina tih faktora i tokom 2020. nastavila je da deluje povoljno na uslove finansiranja privrede, a pre svega povoljni uslovi finansiranja na domaćem kreditnom tržištu, kao i očuvana kreditna aktivnost, zahvaljujući antikriznim merama Narodne banke Srbije i Vlade.

(slajd 11) Dalje, sačuvali smo eksternu poziciju Srbije i u uslovima pandemije. Povećane trgovinske barijere na početku pandemije otežavale su pristup mnogim stranim tržištima. Procena je da je obim svetske robne razmene prošle godine smanjen za 5,3%, a njena vrednost za 7%. U isto vreme, vrednost uvoza Evropske unije smanjena je za 11,6%, a izvoza za 9,4%. Podržani ekonomskim merama, uz povećanu rasprostranjenost proizvodnje, i po proizvodima, i po regionima, izvoznici Srbije su se relativno brzo prilagodili novonastalim okolnostima. U prilog tome govori i kretanje indeksa koncentracije izvoza, koji potvrđuju da su faktori na strani ponude sprečili da se pad eksterne tražnje u većoj meri prelije na niži izvoz Srbije. Posmatrano po zemljama, pokazatelj koncentracije izvoza od 2015. godine kontinuirano se smanjuje i u 2020. dostigao je vrednost koja upućuje na najveću geografsku rasprostranjenost izvoza do sada. To znači da je Srbija i u uslovima pandemije dodatno povećala stepen geografske rasprostranjenosti izvoza, što je doprinelo njegovoj većoj otpornosti na poremećaje u eksternoj tražnji. Slični su zaključci i ako se posmatra stepen koncentracije izvoza meren po proizvodima, koji je u 2020. bio niži u odnosu na 2019. godinu, što ukazuje na to da je i proizvodna rasprostranjenost izvoza dodatno povećana. Rezultat svega je da je robni izvoz Srbije već krajem leta dostigao pretkrizni nivo, a u četvrtom tromesečju bio je za 6,8% veći nego u istom periodu 2019. godine. I komparativne prednosti Srbije u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda i hrane, uz razvoj poljoprivrednih kapaciteta i natprosečnu poljoprivrednu sezonu, doprinele su otpornosti izvoza Srbije u uslovima pandemije. Zbog toga mi je žao što na spisku govornika nisam videla i Baneta Nedimovića.
 

Poštovani učesnici Biznis foruma,
 

(slajd 12)

Svi ovi zaključci potvrđeni su i rezultatima i kretanjima.

• Kreditna aktivnost ostala je ne samo stabilan izvor finansiranja privatnog sektora već je njena struktura, kako valutna, tako i po sektorima i namenama, bila dobro uravnotežena, što doprinosi ravnomernom oporavku potrošnje i investicija. Struktura rasta kredita ostala je povoljna i ove godine, jer su u okviru kredita privredi najveći rast od početka godine zabeležili investicioni krediti, a u okviru kredita stanovništvu – stambeni krediti.
• Značajan faktor koji je uticao na veću spremnost banaka da kreditiraju privatni sektor i u uslovima globalno povećane averzije prema riziku bila je i dodatno povećana dinarska i devizna likvidnost, zahvaljujući koordiniranim merama i aktivnostima Narodne banke Srbije i Vlade.
• Gotovo dvocifrenom rastu domaćih kredita nemonetarnom sektoru u 2020. godini pogodovali su i najpovoljniji uslovi zaduživanja u dinarima, zatim mere kojima se stimuliše održivo kreditiranje stanovništva, omogućen zastoj u otplati kredita, odobravanje kredita iz garantne šeme, kao i zadržane niske kamatne stope na tržištu novca u zoni evra.
• Približavanje kamatnih stopa na dinarske kredite privredi kamatnim stopama u evro znaku i njihovo kretanje na čak nižem nivou u pojedinim mesecima za rezultat ima veće korišćenje dinarskih kredita od strane privrede. Tome je nesporno doprinela i naša mera da se bankama obezbedi stimulans na dinarsko kreditiranje u okviru garantne šeme. I finansiranje emisijom dinarskih obveznica po povoljnim uslovima kompanijama omogućilo je fleksibilnost u upravljanju novčanim tokovima, što je posebno važno tokom kriznih epizoda.
• Sve zajedno obezbedilo je da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka dodatno smanji u odnosu na pretkrizni period.
• I pored obimnog paketa monetarnih i fiskalnih podsticaja, inflacija je, kao i u prethodnih sedam godina, i u 2020. očuvana na niskom nivou i u proseku je iznosila 1,6%. Očuvanju niske i stabilne inflacije u velikoj meri doprinela je i očuvana stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja, koja potvrđuje i kredibilitet monetarne politike.
• Na početku sam rekla da smo u periodu pre krize gradili mehanizme odbrane i sigurnosti za brze i jake reakcije, ali smo to radili i tokom krize. Bruto devizne rezerve na nivou od 14 milijardi evra na kraju aprila ove godine više su za preko 600 miliona evra nego na kraju 2019. godine.
• Sve zajedno – cenovna stabilnost, očuvana stabilnost kursa i obezbeđivanje dodatne likvidnosti bankama doprineli su i očuvanju poslovnog i potrošačkog poverenja, dok je moratorijum uticao na povećanje raspoloživog dohotka privrede i stanovništva.

(slajd 13) Zbog svega toga nije iznenađenje da je i tokom krize kreditni rejting Srbije sačuvan, a prema agenciji Moody’s i povećan. Rezultat postaje još značajniji kada tome dodam podatak da je u periodu od februara 2020. do aprila 2021. godine kreditni rejting smanjen za skoro 60 zemalja. Sve tri rejting agencije (Moody’s, Standard & Poor’s i Fitch) ocenjuju da je Srbija pandemiju dočekala u znatno boljoj makroekonomskoj situaciji i sa znatno manjim neravnotežama u odnosu na period pre deset godina.

Poboljšanja koja ističu odnose se postignutu i očuvanu nisku i stabilnu inflaciju, relativnu stabilnost deviznog kursa, adekvatan nivo deviznih rezervi i jaču fiskalnu poziciju. Naglašavaju i indeksima koncentracije potvrđenu veću sektorsku i geografsku rasprostranjenost investicija i izvoza, koja omogućava uravnoteženiji privredni rast. Navode i punu pokrivenost deficita tekućeg računa prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, za razliku od situacije pre svetske finansijske krize 2008, kada su portfolio investicije, kao najnestabilnija kategorija priliva, bile dominantan izvor finansiranja tadašnjeg dvostrukog deficita. Ocenjuju da je odgovorno vođenje ekonomske politike stvorilo prostor za donošenje obimnih monetarnih i fiskalnih mera kojima su ublaženi efekti pandemije i stvoreni uslovi za privredni rast. Zaključuju da je politička stabilnost, uz većinsku podršku politici predsednika Vučića, garant kontinuiteta dobrih ekonomskih politika, što je među ključnim faktorima koji Srbiju približavaju investicionom rejtingu.

Šta je pred nama

Iako i dalje traje borba s pandemijom, sa svim što je urađeno, sada je lakše da gledamo unapred, da planiramo i razmišljamo kako da građanima obezbedimo bolji životni standard i kako dodatno da unapredimo našu konkurentsku poziciju. Šta nam govore projekcije i kretanja različitih indeksa i kompozitnih pokazatelja?

(slajd 14) S obzirom na to da između indeksa finansijskih uslova privrede i kretanja bruto domaćeg proizvoda postoji značajan stepen korelacije, ovaj indeks može da se koristi i kao jedan od pokazatelja ekonomske aktivnosti. Dinamika njegovog kretanja tokom 2020. godine, koja ukazuje na zadržane izuzetno povoljne uslove finansiranja privrede, upućuje na to da i u narednom periodu po osnovu uslova finansiranja možemo očekivati dalji pozitivan doprinos ekonomskom oporavku.

(slajd 15) U 2021. godini očekujemo i dvocifrenu stopu rasta robnog izvoza Srbije, koji je prošle godine u praksi prošao test otpornosti. Tome će doprineti kako faktori na strani ponude – odnosno dalji rast investicija u izvozno orijentisane sektore, tako i oporavak eksterne tražnje, uz očekivani uspešan proces vakcinacije širom sveta. Uspešna vakcinacija trebalo bi da doprinese i stvaranju uslova za oporavak usluga, pre svega turističkih i transportnih. U Srbiji je u prvom tromesečju ove godine ostvaren suficit na tekućem računu platnog bilansa (od blizu 160 miliona evra), koji je rezultat popravljanja svih njegovih komponenata, najviše u delu robne razmene, uz međugodišnji rast izvoza od 16,6% i smanjenje uvoza od 0,2%.

(slajd 16) Dalje, pronaći optimalnu meru tokom pandemije između kratkoročne podrške zdravlju ljudi i ekonomiji, i obezbeđenja srednjoročne održivosti javnih finansija bio je jedan od većih izazova nosilaca politika u svim zemljama. Mi smo u Izveštaju o inflaciji iz februara dali kompozitni pokazatelj fiskalne održivosti za Srbiju i ocenili da dodatne mere koje su tada bile najavljene, a nakon toga i usvojene, ne narušavaju održivost javnih finansija. Naprotiv. Na osnovu dekompozicije faktora koji utiču na kretanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, ocenili smo da će ključnu ulogu u dinamici ovog pokazatelja imati dinamičan privredni rast i povoljni uslovi finansiranja, što će obezbediti da se učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ove godine kreće oko 60%, a u srednjem roku i njegov kontinuiran pad. Ponavljam – sačuvali smo perspektive rasta i razvoja.

(slajd 17) Naša projekcija bazne inflacije ukazuje na to da će i u narednom periodu inflacija ostati niska i stabilna, uz sledeće pretpostavke – relativno stabilan kurs, usidrena inflaciona očekivanja, umeren rast plata i nisku inflaciju u zoni evra. Ništa se samo ne održava, već su ljudi ti koji donose politike i mere koje će obezbediti ovakve uslove.

Istovremeno, na globalnom nivou vodi se diskusija o eventualnom zaoštravanju finansijskih uslova i daljim tokovima kapitala ka zemljama u usponu. Zatim, svetske cene primarnih proizvoda, koje su u porastu, vođene pre svega optimizmom u pogledu ubrzanja globalnog privrednog rasta, odražavaju se i na rast globalne inflacije. Ipak, za sada preovlađuju ocene da je taj rast inflacije privremen, a vodeće centralne banke nastavljaju da svojim monetarnim politikama stimulišu povoljne uslove finansiranja.

(slajd 18) Zbog svega toga, očuvanje dobrih perspektiva podrazumeva da su zadovoljene određene pretpostavke – a jedan od zajedničkih imenitelja za sve njih jeste stabilnost i poverenje, što znači nastavak dobrih politika! Nastavak dobrih politika, ali bez upadanja u zamku Hjumovog paradoksa, jer su unapređenja uvek moguća. To je jedan od ključnih odgovora na brojne neizvesnosti koje predstoje. Kao što sam rekla – ništa se samo ne održava, ljudi stvaraju i čuvaju stabilnost. Sa svim što je urađeno stvorene su osnove i za formalni ulazak Srbije u zonu investicionih kreditnih rejtinga, odnosno u grupu zemalja gde se po brojnim pokazateljima već nalazimo. Podsećam da je prilikom emisije dolarske desetogodišnje evroobveznice u novembru 2020. godine, uz istovremenu realizaciju deviznog hedžinga, naša zemlja postigla cenu finansiranja od 1,066% – najnižu koju je Republika Srbija ikada ostvarila na međunarodnom finansijskom tržištu. Najveći deo sredstava obezbeđenih tom transakcijom iskorišćen je za prevremenu otplatu značajnog dela preostalog duga po osnovu skupih dolarskih evroobveznica emitovanih 2011. godine po visokoj stopi prinosa od 7,50%. Na taj način Srbija je i tokom krize nastavila praksu odgovornog ponašanja da ranije ugovorene skupe dolarske dugove zameni jeftinijim.

Prema oceni rejting agencija, za prelazak u zonu investicionog kreditnog rejtinga trebaju nam kontinuitet politika, dalji rast izvoza i deviznih rezervi, nastavak priliva stranih direktnih investicija i održive javne finansije. Sve je „na liniji” naših srednjoročnih projekcija, zbog čega ocenjujemo da će investicioni rejting Srbija imati u relativno kratkom periodu.

Pred Srbijom je i rad na „Zelenoj agendi”. Za Narodnu banku Srbije mogu da obećam da nećemo dozvoliti da aktivnosti centralne banke budu osnov za greenwashing, kojim se sredstva namenjena ekološkim projektima koriste za druge namene. S obzirom na to da je ovaj forum zamišljen da bude „dvosmerna ulica”, pozivam sve prisutne da damo svoj doprinos i ličnim primerom, jer svest o tome ne treba da imaju samo nosioci ekonomskih politika, već svako pojedinačno može i mora da da svoj doprinos.

Govorićete i o digitalnoj ekonomiji i kreativnoj industriji. Sigurna sam da će Ana u svom obraćanju govoriti koliko je Srbija i na tom planu odmakla, jer je zadatak institucija da život ljudi i poslovanje privrede učine lakšim kako bi vreme, kao najdragoceniji resurs, mogli da koriste na najkvalitetniji način. Više od dve i po godine korisnici platnih usluga u Srbiji mogu brzo, sigurno i lako, u bilo koje vreme, s bilo kog mesta, da izvrše instant plaćanja. Primaoci isto tako brzo dobijaju sredstva. To je moguće zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji IPS NBS sistema, u kojem je od oktobra 2018. godine izvršeno oko 47 miliona transakcija, ukupne vrednosti oko 445 milijardi dinara. Za nas je to jedini pravi pokazatelj da su instant plaćanja postala podrazumevajući kvalitet servisa kod korisnika platnih usluga u Srbiji. Svi smo se brzo navikli i na mogućnost da uz standardizovan NBS IPS QR kod i aplikaciju za mobilno bankarstvo za svega nekoliko sekundi platimo mesečne račune najvećih pružalaca usluga. Danas su dostupna i instant plaćanja na fizičkim i na internet prodajnim mestima trgovaca, a nekoliko internet trgovaca omogućilo je instant plaćanje u svojim veb-prodavnicama. Korisnici finansijskih usluga u Srbiji, među prvima u Evropi, mogu da zaključuju i finansijske ugovore na daljinu. To mogu da rade uz punu transparentnost, sigurnost i zaštitu njihovih prava. Otvaranje platnog računa, podnošenje zahteva za platnu karticu i za kredit mogući su bez odlaska u banku, što se pokazalo kao izuzetno praktično tokom pandemije, kada je bilo važno da se istovremeno pružaju finansijske usluge i da se čuva zdravlje. Šta govore podaci? Prošle godine zaključeno je za oko 62% više ugovora na daljinu nego u 2019. godini, a raste i broj ugovora koji su zaključeni uz korišćenje video-identifikacije korisnika. Pred nama je period još većeg korišćenja ovih mogućnosti. Ipak, i na ovom mestu želim da ponovim da inovacije čine život lakšim, ali da tehnologije moraju da služe ljudima, a ne ljudi njima. One su instrumenti za postizanje ciljeva, a ne cilj po sebi. Sama tehnologija ne može da reši ekonomske izazove: ne može da odredi prioritete, ne može da donosi odluke o potrošnji, o investicijama. To mogu samo ljudi. Zbog toga znanje i ljudski kapital ostaju jedan od ključnih pokretača razvoja i promena u 21. veku.
 

Poštovani učesnici Biznis foruma,
 

Niti smatram da bilo ko može da proglasi pobedu nad koronom, niti da je borba za još već rast i kvalitetniji život završena. Naprotiv. Nema konačnih pobeda, ni u životu, ni i u ekonomiji. Ne mislim ni da je pandemija promenila reformski momenat. Zbog toga ću i danas, u sali „Ivo Andrić”, citirati koga drugog do njega: „Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.” Smatram da nam ne manjka ni napretka, ni zadataka. Naša je obaveza i zadatak da budućim generacijama ostavimo jaču zemlju i da čuvamo osnove rasta uprkos pandemiji, jer treba živeti i kada pandemija prođe. Nastavljamo borbu za svako radno mesto, za lakši život i poslovanje, za bolju budućnost naše dece. I zbog svega toga sam sigurna da će u Srbiji svi uraditi sve, a najpre predsednik Vučić, da rast ove godine nadmaši sve naše procene! U ime Narodne banke Srbije mogu da obećam da ćemo raditi kao i do sada – čuvajući stabilnost, monetarnu i finansijsku!

Hvala svima. Želim vam uspešan 28. Kopaonik biznis forum.