02.06.2021.
Republika Srbija poslednjih godina među globalnim investitorima već uživa status zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga. O tome svedoče i kamatne stope koje ostvarujemo prilikom emisija obveznica na međunarodnom tržištu (evroobveznica), i premija rizika, koja se nalazi ispod nivoa pojedinih zemalja koje i zvanično imaju rejting investicionog ranga (poput Rumunije). Dakle, investiciona javnost Srbiju već svrstava u pomenuti red zemalja koje karakteriše visoka sigurnost ulaganja i nizak nivo rizika investicija. Srbija je to zaslužila svojom uspešnom ekonomskom transformacijom.
To su prepoznale i vodeće rejting agencije, koje su tokom prethodnih godina kontinuirano povećavale kreditni rejting Srbije, tako da se sada naša zemlja nalazi na korak do dobijanja investicionog rejtinga. Izvesno je da bismo, da nije bilo svetske krize izazvane pandemijom virusa korona, već bili na tom nivou, s obzirom na to da su i izgledi za povećanje rejtinga bili pozitivni. Stabilnost koju održavamo u svim ekonomskim segmentima (monetarna, finansijska, fiskalna, spoljnotrgovinska i dr.), a koja ni tokom krize nije dovedena u pitanje, prepoznale su rejting agencije, koje zbog krize još uvek ne donose odluke o povećanju rejtinga zemalja. Ali uvereni smo da će ono brzo uslediti u narednom periodu, posebno ako se uzmu u obzir brzina i kvalitet oporavka domaće ekonomije i uporedi s drugim zemljama.
Investicioni rejting jedne zemlje govori međunarodnoj investicionoj javnosti da ulaganje u tu zemlju nosi nizak rizik i da ta zemlja ima snažan kapacitet da redovno izmiruje svoje obaveze.
Prinosi na državne obveznice i kamatne stope na kredite zemalja investicionog rejtinga obično su niži od onih koji se odnose na zemlje neinvesticionog rejtinga, upravo zbog malog rizika od neizmirenja obaveza, odnosno bankrota (difolta), što je karakteristika zemalja sa investicionim rangom. Na taj način, dodeljivanje investicionog rejtinga Srbiji značilo bi veći priliv investicija u zemlju i niže troškove zaduživanja u narednom periodu, uz sve pozitivne efekte po privredni rast, zaposlenost i životni standard građana. To bi značilo i svojevrsnu potvrdu adekvatno vođene ekonomske politike u prethodnom i aktuelnom periodu, s obzirom na to da rejting agencije svoje procene budućih kretanja osnovnih makroekonomskih pokazatelja i kreditnog rizika zemlje baziraju delom i na rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu.
Srbija već nekoliko godina beleži odlične rezultate na svim ključnim poljima koja se uzimaju u obzir prilikom ocene kreditnog rejtinga, odnosno procene kreditnog rizika jedne zemlje – niska i stabilna inflacija, stabilan finansijski sistem, fiskalna održivost i uređene javne finansije, adekvatan nivo i struktura javnog duga, visok priliv stranih direktnih investicija, potpuna pokrivenost deficita tekućeg računa prilivom po osnovu stranih direktnih investicija, adekvatan nivo deviznih rezervi zemlje, što sve, uz već godinama održavanu opštu makroekonomsku i političku stabilnost, kreira ambijent u kome je naša zemlja s pravom na korak do investicionog rejtinga. Otpornost domaće ekonomije na eksterne šokove znatno je povećana zahvaljujući koordinisanom dejstvu monetarne i fiskalne politike, što je dovelo do znatnog smanjenja rizika u domaćem sistemu – naročito kreditnog i deviznog, čemu je u velikoj meri doprinela relativna stabilnost deviznog kursa i celokupnog finansijskog sistema, koja čak ni u prethodnoj, vrlo izazovnoj godini nije bila ugrožena.
Ipak, sve to nije bilo ostvareno preko noći, već je rezultat dugoročnog i predanog rada. Uspostavljanje i očuvanje makroekonomske stabilnosti Srbije u prethodnih devet godina, koje je podrazumevalo smanjenje i otklanjanje internih i eksternih neravnoteža, istovremeno je doprinelo izgradnji kredibiliteta kreatora ekonomskih politika u očima i investitora i vodećih rejting agencija, što je potvrđeno sa čak sedam povećanja kreditnog rejtinga Republike Srbije u poslednjih pet godina – agencije S&P i Moody’s povećale su rejting po dva puta, dok je agencija Fitch to učinila tri puta.
Prema trenutnim ocenama dve od tri najveće rejting agencije (S&P i Fitch), kreditni rejting Republike Srbije nalazi se na nivou „BB+”, odnosno samo jedan nivo ispod investicionog ranga (sa stabilnim izgledima), dok se prema oceni agencije Moody’s naš kreditni rejting nalazi na nivou „Ba2”, odnosno dva nivoa ispod investicionog ranga.
S obzirom na to da su ocene rejting agencija nepristrasne i nezavisno određene, one predstavljaju značajan faktor prilikom donošenja investicionih odluka međunarodnih investitora, zbog čega imaju niz ekonomskih efekata na lokalne ekonomske subjekte. Naime, unapređenja rejtinga Srbije u prethodnim godinama rezultirala su znatnim povećanjem atraktivnosti Srbije iz perspektive stranih investitora, na polju portfolio i direktnih investicija, o čemu svedoče snažan priliv stranih direktnih investicija, ali i uspešne emisije kako dinarskih obveznica na domaćem, tako i evroobveznica na međunarodnom tržištu. U takvim uslovima zabeleženo je primetno smanjenje premije rizika Srbije, što je značilo rekordno povoljne uslove finansiranja naše zemlje, privrede i građana.
Uspešna reakcija kreatora ekonomskih politika naše zemlje na krizu izazvanu pandemijom virusa korona, koja se ogleda u činjenici da je povratak ekonomske aktivnosti na pretkrizni nivo ostvaren već u prvom tromesečju ove godine, važan je faktor zbog kojeg je kreditni rejting Srbije, uprkos kriznim okolnostima, tokom 2020. i 2021. godine očuvan (u slučaju agencije Moody’s i povećan).
Pomenuti primer otpornosti naše ekonomije, ali i očekivani kontinuitet ekonomskih politika govore u prilog tome da je vrlo realno očekivati povećanje kreditnog rejtinga u narednom periodu, prvi put na nivo investicionog ranga.
Pri tome, ponavljam, tržišni učesnici Srbiju već svrstavaju u zemlje investicionog ranga, što se može videti po cenama po kojima kupuju srpske evroobveznice na sekundarnom tržištu.
Prema poslednjim podacima (31. maj), stopa prinosa na dvanaestogodišnje evroobveznice u evrima Srbije iznosi 1,97%, dok je stopa prinosa na uporedive evroobveznice Rumunije 2,10% – niža kamatna stopa u slučaju Srbije znači višu cenu naših hartija u poređenju s rumunskim hartijama, pri čemu treba imati u vidu da se radi o državi članici Evropske unije sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga.
Iz svega navedenog jasno je da tržišni učesnici ovakvim aktivnostima pokazuju da našu zemlju već svrstavaju u grupu zemalja s niskim rizikom ulaganja i čija se održivost makroekonomske stabilnosti u dugom roku ne dovodi u pitanje. Potvrđivanjem investicionog ranga od strane vodećih rejting agencija naša zemlja bi na raspolaganju imala još povoljnije finansijske uslove, što bi značilo dodatno niže kamatne stope za državu i banke, od čega bi direktnu korist imali i preduzeća i građani.
Ili jednostavno rečeno – investicioni rejting države uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije.
Kabinet guvernera
