10.06.2021.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, kao i da će rasti njihov raspoloživ dohodak. Tome će doprineti i primena trećeg paketa mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3% bruto domaćeg proizvoda ove godine.
Izvršni odbor je istakao snažan rast bruto domaćeg proizvoda od početka godine i to što je on iznad očekivanja, ali i preliminarnih procena – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom tromesečju iznosio je 1,7% međugodišnje, što je više od preliminarne procene od 1,2%. Snažnom rastu najviše su doprineli građevinarstvo i industrija, posmatrano s proizvodne strane, odnosno fiksne investicije i neto izvoz, posmatrano s rashodne strane. Izuzetno visoke međugodišnje stope rasta industrijske proizvodnje (33,9%), izvoza (73,2%) i uvoza (63,6%) robe i pokazatelja uslužnih sektora u aprilu delom odražavaju nisku bazu iz aprila 2020. godine, kada su ekonomski efekti pandemije u Srbiji i svetu bili najveći, ali su i rezultat nastavka pozitivnih tendencija od početka godine, s obzirom na to da ovi pokazatelji rastu i u odnosu na prethodni mesec. Izvršni odbor očekuje da će se rast ekonomske aktivnosti nastaviti i u narednom periodu i da će u velikoj meri biti rezultat koordiniranih mera monetarne i fiskalne politike kojima je očuvano investiciono i potrošačko poverenje i obezbeđen rast investicija u fiksne fondove i potrošnje. Ubrzanom oporavku doprinosi i napredak u procesu imunizacije stanovništva i njegov uticaj na ponovno aktiviranje mnogih delatnosti u okviru uslužnog sektora. Izvesno je da će se eksterna tražnja oporaviti, uz dalji rast izvoza, koji će nastaviti da bude geografski i proizvodno rasprostranjen. Sve to će, uz planirano povećanje kapitalnih izdataka države usmereno ka realizaciji infrastrukturnih projekata, obezbediti da rast bruto domaćeg proizvoda na nivou godine dostigne 6%, uz mogućnost da stopa rasta bude i veća.
Izostanak sezonski uobičajenog rasta cena povrća početkom godine nadoknađen je u aprilu, što je, uz efekat niske baze kod cena naftnih derivata, uticalo na to da međugodišnja inflacija u aprilu iznosi 2,8%. Izvršni odbor očekuje nešto višu stopu inflacije i u maju, pri čemu će njen rast biti privremen i pre svega posledica niske baze iz prethodne godine, prvenstveno kod naftnih derivata, što je slučaj i u većini drugih zemalja zbog prošlogodišnjeg snažnog pada svetske cene nafte usled pandemije. U isto vreme, niska bazna inflacija od 1,8% ukazuje na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje, a njeno stabilno kretanje oko trenutnog nivoa Izvršni odbor očekuje i u narednom periodu. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostaće obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, što potvrđuje kredibilitet monetarne politike.
Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije. Iako su izgledi za rast svetske privrede bolji nego što se očekivalo, oporavak će i dalje biti neujednačen po zemljama i u velikoj meri će zavisiti od procesa vakcinacije i podrške ekonomskih politika. Očekivano ubrzanje rasta zone evra i viša inflacija od početka ove godine za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji obim mera kojima stimuliše povoljne uslove finansiranja, jer se faktori više inflacije ocenjuju privremenim. Takođe, Sistem federalnih rezervi još uvek ne povećava svoje kamatne stope, iako je brzina privrednog oporavka, podstaknuta izrazito ekspanzivnom fiskalnom politikom, dovela do rasta dugoročnih inflacionih očekivanja i kamatnih stopa. Bolji izgledi za rast svetske privrede i najave vodećih centralnih banaka da će njihove kamatne stope ostati niske i u narednom periodu u izvesnoj meri su ublažili neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, pa su uslovi finansiranja za zemlje u usponu i dalje povoljni. Neizvesnost je i dalje prisutna na svetskom robnom tržištu, pre svega na tržištu nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane, ali se ipak ne očekuje dalji znatniji rast cena ovih proizvoda.
Izvršni odbor ističe da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. jula 2021.
Kabinet guvernera
