20.07.2010.
Dozvolite mi da počnem ovaj govor navođenjem nekoliko novinskih naslova iz 2000. godine: „S čekom po kilo mesa“, „Vrednost marke na crno i dalje raste“, „Marka obuzdana kineskim parama“. Mislim da oni i više nego dovoljno govore o tome koje su bile glavne brige naroda u tom periodu. Monetarna politika za većinu ljudi znači samo dve stvari: inflaciju i devizni kurs, i obe su, koliko se ja sećam, u prošlosti bile razlog za brigu.
Na sreću, stvari se menjaju. Inflacija više ne predstavlja glavnu preokupaciju javnosti. Od kraja 2008. godine inflacija je ispod 10% – čvrsto usidrena oko ciljanih stopa Narodne banke Srbije. Reč inflacija gotovo da je iščezla iz novinskih naslova.
Ali reč kurs, nažalost, nije. Fluktuacije deviznog kursa i dalje su velika briga stanovništva i preduzeća. Cilj mog današnjeg obraćanja jeste da objasnim da su te fluktuacije neminovne za očuvanje stabilne i niske inflacije i da će se, kao takve, zadržati u doglednoj budućnosti. Njihov negativan uticaj na stanovništvo i privredu može se, međutim, ograničiti korišćenjem finansijskih derivata, te bih iskoristio ovu priliku da pozovem na veće korišćenje pomenutih instrumenata.
Fleksibilan devizni kurs donosi mnoštvo koristi privredi u celini. U današnje vreme, nivo kursa ne određuje Narodna banka Srbije, već ga određuje odnos ponude i tražnje na tržištu. Promene deviznog kursa apsorbuju šokove koji bi inače uticali na inflaciju ili na ekonomsku aktivnost. Stoga i ne iznenađuje činjenica da trenutno prolazimo kroz period najnižih fluktuacija inflacije zabeležen u Srbiji u skorijoj istoriji. Štaviše, devizni kurs je odigrao ključnu ulogu u ublažavanju efekata svetske ekonomske krize na našu privredu. Zahvaljujući deprecijaciji dinara, Srbija je tokom krize prošla mnogo bolje u pogledu ekonomske aktivnosti od većine zemalja istočne Evrope i Evropske unije. Drugim rečima, fleksibilni devizni kurs omogućio je veću poslovnu aktivnost i veću zaposlenost nego što bi to bio slučaj da kurs nije bio fleksibilan.
Građani i preduzeća, međutim, teško uočavaju te prednosti. Ono što oni vide jeste da promenljivost deviznog kursa utiče na njihove prihode, na njihov profit, ratu otplate stambenog kredita ili cene koje plaćaju pri kupovini dobara. Sasvim je normalno da su ljudi opterećeni tim stalnim izvorom brige.
Pa ipak, fleksibilni devizni kurs predstavlja manje od dva zla i moraćemo da naučimo da sa manje brige živimo sa njim. Zabrinutost se javlja onda kada prihodi i rashodi stanovništva i preduzeća nisu u istoj valuti. Na primer, uvoznik automobila mora da plati automobile u evrima, a od svojih kupaca dobija dinare. Izvoznik domaćih mesnih proizvoda naplaćuje robu u evrima, a većina njegovih troškova je u dinarima. Ili, recimo, građanin koji platu ili penziju prima u dinarima, a ratu stambenog kredita mora da plati u evrima. Ljudi će sa strepnjom gledati na kretanje deviznog kursa sve dok se ne uspostavi ravnoteža između valute njihovih prihoda i valute plaćanja.
Postoji nekoliko načina da se uspostavi ravnoteža između valuta prihoda i plaćanja – ili drugim rečima, nekoliko načina zaštite od deviznog rizika. Neka preduzeća ili fizička lica mogu da imaju tzv. prirodnu zaštitu. Na primer, izvoznik koji uvozi velike količine materijala iz inostranstva u suštini ne brine mnogo oko kursa. Isto kao ni fizičko lice koje ratu stambenog kredita plaća u evrima, a za te potrebe dobija devize od rođaka iz inostranstva.
Oni koji nemaju mogućnost prirodne zaštite isprobavaju druge načine zaštite od fluktuacija deviznog kursa. Najčešće, svoje cene izražavaju u evrima a robu naplaćuju u dinarima po deviznom kursu koji važi na dan plaćanja. Taj pristup je razumljiv, ali ne i dobrodošao sa stanovišta Narodne banke Srbije i makroekonomske politike. Takvo ponašanje čini našu privredu i njen finansijski sistem ranjivim.
Umesto toga, želimo da podstaknemo preduzeća da zaštitu od valutnog rizika potraže kod banaka koje nude instrumente zaštite od rizika. Ovi instrumenti omogućavaju fiksiranje budućih plaćanja u bilo kojoj valuti po unapred poznatom kursu. Na primer, ako bi danas zaključili običan terminski ugovor, mogli bi u decembru 2010. da kupite ili prodate evre po kursu od oko 108 dinara bez obzira na to koliki će kurs stvarno biti u decembru. Naravno, taj ugovor bi razočarao kupce evra ako bi kurs u decembru bio 104 dinara za evro, ili bi ih oduševio ako bi kurs bio 112 dinara za evro. U svakom slučaju, ono što vam terminski ugovor pruža jeste izvesnost. Ta izvesnost će vam omogućiti lakše pravljenje poslovnih planova i kalkulacija.
Terminski ugovori umnogome olakšavaju upravljanje tokovima gotovine i upravljanje likvidnošću. Istovremeno, cenu tih ugovora je lako izračunati: budući kurs zavisi od visine kursa na današnji dan korigovanog za razliku između kamatnih stopa na dve valute, npr. stope na međubankarske pozajmice u dinarima i stope na međubankarske pozajmice u stranoj valuti, na rok koji odgovara periodu terminskog ugovora.
Kombinovanjem ovih jednostavnih ugovora mogu se napraviti i složeniji instrumenti (tzv. derivati) kao što su valutni ili kamatni svopovi, ili pak opcije, koje je moguće prilagoditi potrebama konkretnog preduzetnika. Iako je strukturu tih proizvoda teže objasniti, banke treba da klijentima ponude dovoljno informacija i saveta o tome kako da koriste derivate kao efikasno sredstvo zaštite od rizika, a ne kao sredstvo špekulacije.
Veća upotreba instrumenata za zaštitu od deviznog rizika predstavlja, dakle, veliki izazov za poslovne banke. Premda se situacija poboljšava, samo 14 od 34 banke na svojim internet stranicima navodi da u svojoj ponudi ima derivate. Mnogi zaposleni u bankama često ni sami ne shvataju kako se ovi instrumenti mogu iskoristiti da bi se pomoglo klijentima. Takođe, udeo deviznih terminskih transakcija u međubankarskoj trgovini je i dalje veoma nizak – ispod 5%. To je sigurno manje od potreba naše privrede za tom vrstom zaštite. Zbog nedovoljne konkurencije u ponudi, dešava se da je cena i najjednostavnijih instrumenata zaštite od deviznog rizika, kao što su terminski ugovori, previsoka, što odvraća preduzeća od njihovog češćeg korišćenja.
Promovisanje instrumenata za zaštitu od deviznog rizika predstavlja izazov i za Narodnu banku Srbije. Naše je opredeljenje da obezbedimo veće korišćenje deviznih terminskih ugovora i derivativnih proizvoda kako na međubankarskom tržištu tako i u transakcijama preduzeća. Nedavno korišćene devizne svop transakcije primer su aktivnosti Narodne banke Srbije na tom planu. Takođe ćemo raditi s bankama na standardizaciji ponude terminskih ugovora klijentima. Cilj je da svaka banka nudi jedan standardizovan proizvod tako da klijenti mogu lako da uporede cene. Informativni centar Narodne banke Srbije će pružati informacije o tim proizvodima, postavićemo na naš vebsajt jednostavne kalkulatore terminskih cena i sprovesti niz drugih promotivnih i edukativnih aktivnosti, od kojih ćemo mnoge predstaviti već danas. Pored toga, aktivno ćemo podsticati zaposlene u bankama da izrade i ponude strategije zaštite od deviznog rizika koje će biti u skladu s potrebama njihovih klijenata.
Veća upotreba instrumenata za zaštitu od deviznog rizika doneće višestruke koristi. Kad najveći deo potreba preduzeća za devizama bude pokriven instrumentima za zaštitu od deviznog rizika, ona će moći da prave finansijske planove nezavisno od kretanja kursa dinara. Veća potražnja za instrumentima zaštite od strane preduzeća pooštriće konkurenciju između banaka i uticati na pad cena ovih instrumenata. Sa druge strane, veća upotreba terminskih instrumenata među bankama ublažiće oscilacije deviznog kursa na međubankarskom tržištu.
Ono što je najvažnije, i čemu Narodna banka Srbije teži, jeste uspostavljanje klime u kojoj preduzeća i stanovništvo više nisu toliko u strahu od fluktuacija deviznog kursa, klime u kojoj se cene izražavaju u dinarima a ne u evrima. Tačno je da je to dalekosežan cilj, ali širenje upotrebe instrumenata zaštite od deviznog rizika predstavlja prvi značajan korak na putu ka njegovom ostvarenju.
Kabinet guvernera
