Макропруденцијални оквир

Глобална финансијска криза усмерила је фокус тржишних учесника и јавности на значај стабилности финансијског система и на трошкове који могу настати ако се та стабилност наруши. На националним нивоима, као и на међународном нивоу, то је подстакло убрзани развој макропруденцијалне политике. Институције и регулаторна тела надлежна за јачање стабилности финансијског система све чешће доносе и примењују мере како би се смањили системски ризици и очувала и ојачала стабилност тог система. Мере које за циљ имају спречавање настанка финансијских ризика у систему, или њихово ублажавање, чиме се доприноси очувању и јачању стабилности финансијског система као целине, јесу мере макропруденцијалне политике.

Основни циљеви макропруденцијалне политике остварују се преко прелазних циљева макропруденцијалне политике, а то су:

1. ублажавање и спречавање прекомерног кредитног раста и финансијске зависности;
2. спречавање настанка или увећања значајне рочне неусклађености између извора средстава и пласмана финансијских институција;
3. спречавање настанка или ограничавање концентрације изложености финансијских институција специфичним секторима или појединим облицима активе;
4. ограничавање системских последица неадекватних подстицаја у смислу фаворизовања појединих финансијских институција, како би се смањио морални хазард;
5. јачање отпорности финансијске инфраструктуре.

Израда Макропруденцијалног оквира само је један од одговора носилаца макрорпуденцијалне политике на потребу да се ова нова област ближе уреди, али и да се приближи широкој јавности.