27.10.2020.

Раст штедње упркос пандемији – динарска штедња и даље исплативија од девизне

Да грађани имају све више поверења у стабилан домаћи финансијски систем и стабилност домаће валуте, сведочи и чињеница да и динарска и девизна штедња настављају да расту и достижу своје највише нивое, и то у години коју карактерише појачана неизвесност и светска економска криза изазвана пандемијом COVID-19.

Према последњим подацима, динарска штедња износи готово 90,0 милијарди динара, што је преко пет пута више него на крају 2012. године, од када бележи интензиван раст. У последњих осам година (од 2013) динарска штедња је у просеку годишње повећавана за око 9,0 милијарди динара, што је шест пута већи износ него у периоду 2002–2012. (око 1,5 милијарди динара).

То довољно говори да дугорочна монетарна и финансијска стабилност, које девету годину заредом обезбеђује Народна банка Србије, дају сигурност грађанима да штеде у домаћој валути, без бојазни да ће бити умањена реална вредност њихових улога, односно зараде коју остваре по основу динарске штедње.

Динарска штедња је прошле године повећана за 18,5 милијарди динара (око 30%), а у овoj години за 10,0 милијарди динара (готово 13%). Треба истаћи и то да је у протеклој години дана (од октобра прошле године) штедња у домаћој валути повећана за око 20%. Од 2013. године, динарска штедња просечно годишње порасте за 25%, што значи да се штедња у домаћој валути повећава убрзано, за четвртину у просеку сваке године у последњих осам година.

Иако умереније, расте и девизна штедња становништва. Према последњим подацима, она је достигла 11,2 милијарде евра и, након повећања за 0,8 милијарди евра у 2019. години, у овој години повећана је за 0,4 милијарде евра (3,7%).

Актуелна криза поново нас је подсетила на то колико је важно штедети у континуитету. Сада, можда више него икада раније, долази до изражаја значај штедње у домаћој валути. Сваке године уочи Светског дана штедње (31. октобар) прави је тренутак да се укаже на важност штедње и за појединца, и за економију у целини.

Србија је током светске кризе изазване корона вирусом успела да очува макроекономску и финансијску стабилност захваљујући свеобухватном пакету монетарних и фискалних мера, али и чињеници да је кризу дочекала спремно, у доброј макроекономској позицији изграђеној претходних година. Одговорно вођење економске политике у протеклих осам година резултирало је ниском и стабилном инфлацијом седму годину заредом (у просеку око 2%), релативно стабилним курсом динара према евру, девизним резервама на високом нивоу (13,0 милијарди евра у септембру), знатним смањењем учешћа проблематичних кредита (3,4% у септембру) и уређеним јавним финансијама. На тај начин створен је простор за доношење обимног пакета мера за превазилажење негативних последица проузрокованих пандемијом.

Благовремено доношење мера утицало је на то да поверење грађана у домаћи финансијски систем буде очувано, о чему сведочи и чињеница да и динарска и девизна штедња, упркос економској кризи и неизвесности изазваној пандемијом вируса корона, настављају да расту, достижући константно нове највише нивое.

Као и претходних година уочи Светског дана штедње, и ове године Народна банка Србије припремила је анализу исплативости штедње, која је још једном потврдила да је динарска штедња исплативија од штедње у девизама – и у кратком и у дугом року.

То је резултат:

  • очуване монетарне (инфлација и девизни курс) и финансијске стабилности;
  • релативно виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима;
  • повољнијег пореског третмана динарске штедње – камата на динарску штедњу се не опорезује, док се камата на девизну штедњу опорезује по стопи од 15%;
  • мера донетих у периоду пандемије које су допринеле наставку очувања макроекономске стабилности.

Штедиша који је пре годину дана положио на штедњу 100.000 динара добио би око 2.200 динара (или близу 20 евра) више него штедиша који је у истом периоду орочио на годину дана 850 евра, односно противвредност износа од 100.000 динара (Табела 1).

Анализа је потврдила већу исплативост динарске од девизне штедње, не само за годишње орочавање већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове. Током претходних осам година, код орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у готово 90% посматраних тромесечних потпериода, док је у случају орочавања депозита на две године, динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Промовисањем динарске штедње и њене веће исплативости, Народна банка Србије наставља с досадашњом праксом подстицања процеса динаризације, тако да ће и у наредном периоду наставити да, у сарадњи с Владом Републике Србије, предузима мере и активности усмерене ка остварењу тог циља.

Кабинет гувернера