11.12.2020.
Претходних дана у јавности, што је уобичајено за период године када Влада Републике Србије доноси буџет за наредну годину, између осталог, водила се и дискусија о нивоу и вишегодишњој динамици зарада у приватном и јавном сектору.
С тим у вези, истичемо неколико чињеница које сматрамо важним за тумачење података о зарадама и доношење исправних аналитичких закључака.
– Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар–септембар 2020. године просечна нето зарада у приватном сектору износила је 55.729 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору износила 67.345 динара.
– Када је реч о поређењу тог податка с подацима у ранијим годинама, треба имати у виду да је почетком 2018. године Републички завод за статистику почео да примењује нову методологију, према којој је уведено праћење зарада према месецу за који су обрачунате, а не, као до тада, према месецу у коме су исплаћене. Променом методологије превазиђен је проблем волатилности податка о месечним зарадама (пре свега у децембру и јануару), који је до тада постојао, а поред тога, уведен је обрачун просечне зараде на основу еквивалента пуног радног времена, што је стандард који се користи у међународним оквирима. Побољшан је и обухват запослених лица која улазе у обрачун просечне зараде, тако што су у обрачун просечне зараде укључена и лица запослена по основу уговора о привременим и повременим пословима, као и лица запослена у снагама безбедности Републике Србије. На крају, обрачун просечне зараде почео је да се врши према месту становања, а не, као до тада, према седишту послодавца, чиме је добијена прецизнија слика о зарадама по општинама у Републици Србији. Поменута методолошка унапређења омогућена су новим извором података, с обзиром на то да се од тада користe подаци Пореске управе, уместо података прикупљених путем месечног истраживања РАД-1, које се до тада користило.
– Свака промена методологије у било којој статистичкој области носи са собом и изазове у погледу упоредивости претходно објављених података. Прерачун података уназад некада захтева доста времена, а некада га није могуће спровести због непостојања извора података. У таквим ситуацијама, задатак стручних служби свих институција које се баве економском политиком јесте да употребом статистичких техника и процедура обезбеде што адекватније и у највећој могућој мери упоредиве временске серије историјских података. Упоредивост података је неопходна како би доносиоци одлука имали испред себе адекватну оцену тренутног стања економије и изгледа за наредни период. С друге стране, све статистичке институције у свету у својим базама података означавају моменат настанка методолошких промена како би крајњи корисници података имали све неопходне информације.
- Из претходно поменутих разлога, Републички завод за статистику у јавно доступној бази података о зарадама јасно и прецизно означава да подаци пре 2018. године нису директно упоредиви због постојања „прекида у временској серији”, односно „структурног лома у серији”, што је синоним за исти проблем. Аналитичари и економисти који се баве овом проблематиком морали би бити свесни постојања овог проблема и чињенице да би израчунавање стопа раста на основу података који нису упоредиви могло да доведе до погрешних закључака.
– Уколико желимо да упоредимо тренутни ниво просечних зарада у Србији са зарадама у ранијим годинама, пре промене методологије, неопходно је да применом статистичких техника и процедура што приближније оценимо ниво зарада који би био објављен у претходним годинама да је примењивана нова методологија. Конкретно, у случају просечних зарада, упоредиве серије података пре промене методологије добијене су коришћењем објављеног нивоа зарада према новој методологији, уз коришћење претходно објављене међугодишње динамике зарада. На тај начин су индиректно добијени упоредиви подаци о зарадама за све претходне године. Прерачунати подаци показују да је овако оцењена просечна нето зарада у приватном сектору у 2014. години износила 38.998 динара, док је просечна нето зарада у јавном сектору износила 52.463 динара.
– Када те податке упоредимо с нивоом просечне нето зараде у периоду јануар–септембар 2020. године, видимо да је просечна зарада у приватном сектору повећана за 42,9%, а просечна зарада у јавном сектору за 28,4%, чиме је смањена разлика у нивоу зарада у приватном и јавном сектору. Конкретно, 2014. године просечна зарада у приватном сектору чинила је 74,3% зарада у јавном сектору, док је у периоду јануар–септембар 2020. године то учешће износило 82,8%. Поред тога, када је реч о разлици у нивоу зарада у јавном и приватном сектору, треба имати у виду да, због саме природе посла, проценат високообразованих људи у јавном сектору износи око 46%, док је тај проценат у приватном сектору двоструко нижи и износи око 22%, што утиче и на виши ниво просечне зараде у јавном сектору.
Све наведено указује на то да су приказани подаци о расту зарада у јавном и приватном сектору у посматраном периоду свеобухватно објашњени и анализирани, те да су изведени закључци аналитички адекватни. На овај начин реално се приказује динамика зарада у наведеном периоду и трансформација наше економије ка привреди која расте на одрживим основама.
Кабинет гувернера
