29.12.2020.

Народна банка Србије је и у 2020. години била гарант монетарне и финансијске стабилности, одговоран регулатор и иноватор

И у 2020. години, коју су обележиле пандемија и криза која је погодила цео свет, Народна банка Србије је очувала ценовну и финансијску стабилност, којој је битно доприносила и очувана релативна стабилност девизног курса.

„И у ванредним околностима, Народна банка Србије је испунила своје законом дефинисане циљеве. Инфлацију смо очували на ниском нивоу, чувајући тиме и реалну вредност зарада. Динар је остао релативно стабилан према евру, што привреди и грађанима даје неопходну извесност за пословање и планирање. Динарска штедња је наставила двоцифрен раст и достигла највеће износе до сада. Проблематични кредити су додатно смањени, на најнижи ниво. Упркос пандемији наставили смо и са иновацијама како би се грађанима и привреди омогућиле још квалитетније финансијске услуге.

Доносили смо велики број мера готово сваког месеца, којима смо обезбедили ефикасно функционисање тржишта новца, подршку ликвидности свим секторима, повољније услове финансирања, очување кредитне активности и подршку домаћем реалном сектору. Делујући правовремено, у пуној мери смо подржавали председника и Владу Србије у борби за ублажавање економских ефеката пандемије вируса корона, како би се сачувала радна места и производни капацитети.

Кључне мере Народне банке Србије за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса корона и подршку привреди Србије

Мера Циљ
Смањена је референтна каматна стопа за 1,25 п.п., на 1,0%, што је њен нови најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Омогућавање повољнијих услова финансирања у домаћој валути и подстицај динарској кредитној активности, чиме се доприноси и бржем економском опоравку.
Сужен је коридор основних каматних стопа Народне банке Србије, са ± 1,25 п.п. на ± 1 п.п., а затим на ± 0,9 п.п. у односу на референтну каматну стопу. Додатно повећање ефикасности монетарне политике путем канала каматних стопа.
Повећане су динарска и девизна ликвидност банака, путем директних репо операција, своп аукција и билатералне куповине динарских државних обвезница од банака. Ефикасно функционисање банкарског система и још повољнији услови кредитирања привреде и становништва.
Динарске корпоративне обвезнице издате од стране домаћих привредних друштава укључене су у монетарне операције. Банке могу да продају корпоративне обвезнице Народне банке Србије на секундарном тржишту, а могу и да их користе као средство финансијског обезбеђења за добијање динарске ликвидности од Народне банке Србије. Додатна подршка опоравку домаћих предузећа пружањем алтернативног извора финансирања који растерећује периодичне новчане токове и иницијални подстицај развоју домаћег тржишта капитала.
Прописан је мораторијум у отплати обавеза по основу кредита и финансијског лизинга, за све дужнике који то желе, најпре на 90, а затим и на додатних 60 дана. Продужен је рок отплате стамбених кредита за најдуже пет година и осталих кредита одобрених становништву до осам година. Олакшање у подношењу терета кризе нашим грађанима и привреди, повећање њиховог расположивог дохотка и тиме смањење негативног ефекта пандемије на домаћу тражњу и економску активност.
Смањено је обавезно учешће за куповину првог стана са 20% на 10%. Смањен је минимални степен изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима банака. Омогућавање лакшег приступа стамбеним кредитима, чиме се подржава раст грађевинске индустрије.
Уведене су стимулативне мере у оквиру гарантне шеме Владе Републике Србије – банке које клијентима одобравају динарске кредите из гарантне шеме по нижим каматним стопама од максималне (која износи једномесечни BELIBOR + 2,5 п.п.), и то за најмање 50 б.п., имају вишу стопу ремунерације на износ издвојене обавезне резерве у динарима за 50 б.п., и то на износ одобрених кредита под повољнијим условима. Још повољнији услови динарског кредитирања микропредузећа, малих и средњих предузећа и предузетника, а тиме и раст степена динаризације и додатно јачање финансијске стабилности.
Успостављена је превентивна репо линија са Европском централном банком, путем које би се, у случају потребе, домаћем финансијском систему могла обезбедити додатна ликвидност у еврима. Обезбеђење још једног вида сигурности у условима изразите неизвесности на међународном финансијсом тржишту.
Донете су нове мере за олакшану отплату кредита дужницима погођеним пандемијом вируса корона (у форми репрограма или рефинансирања постојећих обавеза с грејс периодом од шест месеци). Олакшано измиривање обавеза дужника који се суочавају с тешкоћама услед пандемије вируса корона и одговорно управљање кредитним ризиком банака и давалаца финансијског лизинга у тренутним околностима.

Такође, испуњавајући законом прописане циљеве и гледајући унапред, нашим мерама стварали смо предуслове за очување укупне стабилности и у наредном периоду”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић, говорећи о резултатима рада Народне банке Србије у 2020. години.

Инфлацију смо очували на ниском и стабилном нивоу, а сачувано је и поверење у Народну банку Србије да ће инфлацију очувати на ниском нивоу и у наредном периоду.

Инфлација у Србији је и у 2020. години, у условима пандемије вируса корона, остала чврсто под контролом Народне банке Србије и у просеку је, закључно с новембром, износила 1,6%. Тиме је задржан континуитет пожељне ниске инфлације, која је у Србији у протеклих седам година у просеку износила испод 2% на међугодишњем нивоу. Важан фактор ниске и стабилне инфлације била je и остала обезбеђена релативна стабилност девизног курса, као и пуна координација економских политика. И усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, која потврђују да је у Србији враћен кредибилитет монетарној политици, доприноси очувању инфлације на ниском нивоу. У својим извештајима рејтинг агенције наглашавају да је управо зарађен кредибилитет монетарне политике један од важних фактора задржавања кредитног рејтинга Србије само на корак од инвестиционог, упркос негативним ефектима пандемије.

Према пројекцијама Народне банке Србије, и у наредне две године инфлација ће остати ниска, чиме Народна банка Србије наставља битно да доприноси извесности пословања и планирања.

„Држањем инфлације чврсто под контролом омогућени су повољни услови финансирања привреде, државе и становништва, и очувана је реална вредност доходака свих грађана Србије. Данас, као и последњих осам година, Народној банци Србије се верује да ће инфлацију одржати под контролом и у наредном периоду”, оцењује гувернер Јоргованка Табаковић.

Oчували смо релативну стабилност динара према евру, упркос глобалној кризи изазваној пандемијом вируса корона.

Динар је и у 2020. години задржао вредност према евру, упркос високој неизвесности на глобалном финансијском тржишту и трендовима у глобалној економији. Тај резултат дугује се благовременим и пажљиво одмереним мерама Народне банке Србије, укључујући и девизне интервенције, и то у условима када је грађанима и предузећима то најпотребније – у условима глобалне кризе изазване пандемијом вируса корона. Очувана релативна стабилност курса динара према евру остала је један од важних стубова извесности пословања и планирања за привреднике и грађане, и важна подршка за испољавање пуног ефекта других мера за спречавање негативних последица пандемије по домаћу економију.

Као и током претходних година, и током 2020. године Народна банка Србије је наставила да у периодима појачаних притисака ка јачању динара купује девизе, увећавајући тиме девизне резерве, које су један од стубова финансијске сигурности земље.

Девизне резерве очуване су на високом нивоу.

Девизне резерве Србије су и током 2020. године очуване на виском и стабилном нивоу (преко 13 милијарди евра), упркос светској економској кризи. Захваљујући активностима Народне банке Србије, девизне резерве су достигле историјски рекордни ниво, чиме је додатно ојачана отпорност домаћег финансијског система на потресе из међународног окружења.

Приликом управљања девизним резервама руководимо се принципом диверсификације, па је у прошлој и овој години учешће злата у девизним резервама, као једног од сигурних уточишта у изузетно неизвесним тржишним условима, повећано на преко 13%, чиме је удвостручено у односу на крај 2018. године.

Настављен је раст динарске штедње на нове рекордне нивое.

Динарска штедња је повећана за преко 16% током 2020. године, на нови рекордни ниво – преко 92 милијарде динара. То показује да је поверење грађана у динар и домаћи банкарски систем очувано и у години обележеној глобалном неизвесношћу. Динарска штедња се од 2013. године у просеку годишње повећава за око 25%, те је преко пет пута већа него 2012. године.

Правовременим одговором на кризу изазвану пандемијом сачувана је монетарна и финансијска стабилност и подржан привредни раст.

На самом почетку ширења пандемије вируса корона у нашој земљи, деловали смо проактивно и успели смо у општеприсутној неизвесности да умиримо финансијско тржиште, привреду и грађане. Реаговали смо као једна од првих централних банака у свету – ефикасно, благовремено и адекватно и спречили смо већи пад пословног и потрошачког поверења током првих месеци пандемије.

Од избијања пандемије, референтну каматну стопу смањили смо за 1,25 процентних поена, на 1%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Мерама смо постигли жељене ефекте – снижења референтне каматне стопе обезбедила су да, упркос пандемији, извори финансирања за привреду, становништво и државу буду на најнижим нивоима – у просеку за око 0,8 процентних поена ниже него на крају 2019. године. Најповољнији услови финансирања привреде и грађана, уз ефекте мораторијума и одобравања кредита микропредузећима, малим и средњим предузећима и предузетницима из гарантне шеме, омогућили су наставак двоцифреног раста кредитне активности и привреди и становништву, а тиме и бржи опоравак наше привреде од последица пандемије. Подржали смо динарско кредитирање привреде и тако што смо кредите у динарима које банке одобравају у оквиру гарантне шеме Републике Србије учинили још повољнијим од иницијалних услова. Ако се има у виду да се око 60% кредита одобрених из гарантне шеме односи на динарске кредите и да у Србији први пут имамо готово изједначене каматне стопе на динарске кредите и кредите у еврима, комбинацијом мера испунили смо циљ. У таквим условима, и динаризација укупних кредита достигла је рекордни ниво.

„Иако је домаћи банкарски сектор глобалну кризу дочекао у условима структурних вишкова ликвидности, различитим инструментима монетарне политике банкама је по повољним условима обезбеђена додатна динарска и девизна ликвидност на потребне рочности. Циљ је ефикасно функционисање банкарског система и још повољнији услови кредитирања привреде и становништва. Подржавали смо и несметано функционисање тржишта државних хартија од вредности и очување повољних услова финансирања на том тржишту.

Динарске корпоративне обвезнице укључили смо у листу хартија од вредности које банке могу користити у монетарним операцијама с Народном банком Србије, с циљем да се на још један начин подржи домаћа економија у савладавању последица кризе и пружи иницијални подстицај развоју овог сегмента тржишта капитала”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.

Амбијент макроекономске стабилности и повољних изгледа за раст доприноси повољној перцепцији инвеститора и наставку прилива капитала у Србију.

Захваљујући очуваној стабилности – ценовној, финансијској и укупној макроекономској стабилности – омогућили смо да перцепција Србије као инвестиционе дестинације остане повољна. То потврђује и емисија еврообвезнице на међународном финансијском тржишту по најповољнијим условима до сада (1,066% у еврима на рок од десет година), као и наставак прилива страних директних инвестиција и у условима пандемије. Поред тога, прилив инвестиција из иностранства остао је диверсификован и, као и ранијих година, у највећој мери усмерен у извозно оријентисане секторе, обезбеђујући пуну покривеност дефицита текућег рачуна.

Успешно су завршени четврто и пето (последње) разматрање економског програма Србије с Међународним монетарним фондом, који се спроводи уз подршку Инструмента за координацију политике. Констатовано је да Народна банка Србије с Међународним монетарним фондом нема реформских циљева и незавршених задатака, јер је у Србији инфлација под контролом дуги низ година и постигнути су значајни резултати у јачању финансијске стабилности.

Предузели смо низ регулаторних активности у банкарском сектору усмерених на подршку привреди и грађанима Србије.

У марту 2020. године, Народна банка Србије је, као једна од првих централних банака у Европи, усвојила прописе којима је омогућен први застој у отплати обавеза (мораторијум) за дужнике банака и давалаца финансијског лизинга, који је трајао 90 дана. Како се ванредна здравствена ситуација наставила, у јулу је прописан додатни мораторијум. Такође, Народна банка Србије је препоручила друштвима за осигурање да омогуће својим корисницима одложено плаћање доспелих рата премије осигурања на начин којим неће умањити њихова права из закључених уговора.

Обезбедили смо регулаторне претпоставке за мање учешће за одобравање стамбених кредита купцима првог стана – на 10% (с претходних 20%). Дат је подстицај банкама да дужницима понуде рефинансирање или промену датума доспећа последње рате потрошачких, готовинских и осталих кредита (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) одобрених до 18. марта 2020. године, и то на две године дуже од тренутно важећег режима рокова отплате ових кредита.

Крајем августа донели смо три пакета мера које становништву треба да омогуће лакши приступ изворима финансирања, посебно стамбеним кредитима, а тиме и подрже грађевинску индустрију:

  1. Банке су подстакнуте да одобравају стамбене кредите не чекајући завршетак стамбеног објекта у целости или у највећој мери;
  2. Уведена је могућност продужетка рока отплате стамбених кредита на највише пет година;
  3. Привремено су олакшане процедуре за приступ становништва краткорочним динарским кредитима до одређеног износа.

У децембру 2020. године, Народна банка Србије је прописала обавезу за банке и даваоце финансијског лизинга да одобре олакшицу у отплати обавеза дужницима који због околности изазваних пандемијом не могу да измирују своје обавезе. Олакшице се односе на репрограм и рефинансирање кредита уз одобравање грејс периода од шест месеци и одговарајућег продужења рока отплате, тако да месечне обавезе дужника не буду веће од оних из плана отплате пре одобравања олакшица.

Олакшице које је прописала Народна банка Србије, као и све друге мере, омогућиле су очување високог квалитета кредитних портфолија банака, при чему је учешће проблематичних кредита сведено на историјски минимум и на крају новембра 2020. године износи 3,48%.

Све мере су доношене пажљиво и са ограниченим роком трајања, чиме је задржана висока капитализованост банкарског сектора (показатељ адекватности капитала износи 22,3%), oчувана ликвидност банака и очувана стабилност финансијског система.

Наставили смо да подижемо општи ниво заштите корисника финансијских услуга, и то спроводећи поступке по појединачним притужбама корисника, али и поступке колективне заштите права корисника (поступке за утврђивање непоштене пословне праксе и неправичних уговорних одредаба, те посредне и непосредне контроле банака).

Иновацијама смо доприносили да наша земља иде у корак с најсавременијим светским трендовима, истовремено чувајући здравље наших грађана.

У децембру 2020. године, усвојен је Закон о дигиталној имовини, у чијој изради је Народна банка Србије активно учествовала. Овим законом се први пут у нашој земљи на свеобухватан начин уређује пословање с виртуелним валутама и дигиталним токенима, као и њихово издавање, а у складу с међународним стандардима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма.

Народна банка Србије је ове године омогућила и утврђивање и проверу идентитета предузетника и заступника правних лица коришћењем видео-везе у реалном времену (видео-идентификација). Тиме је омогућено да и правна лица и предузетници пословни однос с финансијском институцијом под надзором Народне банке Србије у целости успоставе онлајн, без потребе одласка у пословне просторије финансијске институције, што посебно добија на значају у условима пандемије. Видео-идентификација физичких лица већ је омогућена у марту 2019. године.

У сарадњи с банкама, омогућили смо инстант плаћања на физичким продајним местима у фебруару 2020. године, а од јуна 2020. године и на интернет продајним местима. У овом моменту корисници могу да изврше инстант плаћање на преко 2.000 наплатних места. У систему за инстант плаћања Народне банке Србије, у току 2020. године реализовано је око 25.000.000 трансакција, што је око три и по пута више него у 2019. години.

Од избијања кризе изазване пандемијом вируса корона, Народна банка Србије је предузела бројне активности у делу платних услуга како би нашим грађанима, у условима примене здравствених мера, олакшала обављање свакодневних плаћања и располагање новцем с њихових рачуна.

Предузели смо све активности ради дигитализације менице, тј. увођења е-менице у правни и пословни промет у Србији током 2021. године, и то путем Централног регистра е-меница, који би био формиран у Народној банци Србије. Регистар ће функционисати на начин који ће обезбедити додатну правну сигурност и олакшано пословање за све ученике у процесу, чиме ће се пружити додатна подршка дигитализацији пословног окружења у нашој земљи и савременом пословању и привредних субјеката, и наших грађана.

„Сачували смо нашу економију, инфлација је ниска, курс динара је очуван на стабилном нивоу, а услови финансирања су били још повољнији него претходне године. Пакетима монетарних и фискалних мера, које смо донели у најкраћем року заједно с Владом Републике Србије, спречили смо већи пад пословног и потрошачког поверења током првих месеци пандемије. Очувани су производни капацитети и радна места, што је омогућило брз опоравак привреде који је започет у мају. Када се посматра укупан бруто домаћи производ, већ у трећем тромесечју завршено је две трећине опоравка, а најважнији показатељи, попут индустријске производње, робног извоза и промета у трговини на мало, током трећег тромесечја достигли су преткризни ниво.

Као резултат координисаних мера Народне банке Србије и Владе, Србија ће ове године забележити најповољнији резултат у Европи по питању стопе раста бруто домаћег производа.

Циљеве не мењамо и настављамо да делујемо у истом смеру – чувањем стабилности у корист наших грађана и привреде.

Остајемо поуздан партнер нашој држави у борби за раст инвестиција, даљи раст животног стандарда наших грађана, извесне и подстицајне услове пословања за нашу привреду и укупан напредак наше економије. Очекујемо да задржана средњорочна економска перспектива наше земље и мере Владе и Народне банке Србије допринесу опоравку домаће тражње, што ће, уз даљу нормализацију екстерне тражње, утицати на више него потпун опоравак наше привреде у следећој години, уз стопу раста бруто домаћег производа од око 6%”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера