30.12.2020.

Процене економских и спољнотрговинских кретања у 2020. години

Републички завод за статистику објавио је данас прелиминарне процене макроекономских кретања у 2020. години. Упркос до сада незабележеној економској кризи у свету која је изазвана пандемијом вируса Ковид-19, Србија је успела да 2020. годину заврши уз минималне економске последице, а све захваљујући очуваној макроекономској и финансијској стабилности и правовременом и свеобухватном пакету економских мера које су донеле Народна банка Србије и Влада републике Србије. Пакетом економских мера очувани су производни капацитети и спречен је пад пословног и потрошачког поверења, а повољна структура привреде и повећана секторска и географска диверсификација извоза остварена у претходним годинама допринела је отпорности српског извоза и укупне економије.

Инфлација је и седму годину заредом остала ниска и стабилна и у децембру је износила 1,2% на међугодишњем нивоу, док је просечна инфлација током 2020. године износила 1,6%.

Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа је у 2020. години износио -1,1%, што ће се извесно испоставити као један од најбољих резултата у Европи. Смањење БДП-а од 1,1% последица је у највећој мери пада активности у туризму, угоститељству, путничком саобраћају и услугама рекреације и културе, док је смањење грађевинске активности и укупних фиксних инвестиција на нивоу године минимално.

Укупна индустријска производња је, према процени РЗС-а, повећана за 0,2%, чиме је потврђена њена отпорност захваљујући снажној диверсификованости. С друге стране, након прошлогодишњег раста грађевинарства од 33,7%, у 2020. је забележен реални пад вредности изведених радова од 4,3%. Поред тога, пад активности остварен је и у делу услужних сектора, који су током пандемије били највише погођени. Тако је број ноћења туриста нижи за 37,5% у односу на прошлу годину, угоститељски промет за 26,8%, док саобраћај бележи смањење активности од 33,4%. С друге стране, промет у трговини на мало реалнo је већи за 5,0%.

Захваљујући правовременом и обимном економском пакету мера, очувано је тржиште рада, где је и у овако тешкој години забележен раст запосленост и зарада, док је незапосленост спуштена на једноцифрени ниво.

Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према прелиминарним проценама Републичког завода за статистику, робни извоз је показао изражену отпорност у условима пандемије и на нивоу године биће нижи за свега 3,5%, док ће увоз, упркос значајним медицинским набавкама током целе године бити нижи за 3,0%. На пад робног извоза је у највећој мери утицао пад извоза прерађивачке индустрије у условима успоравања глобалне тражње, док је с друге стране извоз пољопривредних производа након одличне сезоне остварио снажан раст. Пад увоза је пре свега вођен мањим увозом енергије и производа за репродукцију, док су капитални производи и роба широке потрошње наставили да бележе раст.

Кабинет гувернера