02.07.2021.
Након низа активности које су гувернер Јоргованка Табаковић и Народна банка Србије предузеле с циљем промовисања важности заштите животне средине, Народна банка Србије је данас, 2. јула 2021. године, на дан када слави 137 година од свог оснивања, званично обавештена да је постала члан угледне међународне групе централних банака и супервизора у оквиру Мреже за озелењавање финансијског система (NGFS – Network for Greening the Financial System).
Мрежа за озелењавање финансијског система једна је од водећих покрета финансијских институција усмерених ка „озелењавању” глобалног финансијског система. Тренутно има 95 чланова и 15 посматрача, међу којима су највеће централне банке света и међународне финансијске институције. У обавештењу ове групације упућеном Народној банци Србије наводи се да је Народна банка Србије показала да је искрено посвећена управљању климатским ризиком и да ће њено чланство позитивно допринети раду наведене групе. С друге стране, Народна банка Србије ће бити директан учесник у развоју најновијих решења на пољу усмеравања финансијског система ка еколошки прихватљивијем и одрживијем финансирању.
„Данашњи дан није могао бити бољи по Народну банку Србије! На дан када обележавамо 137. рођендан наше институције добили смо међународно признање за напоре које улажемо у нови аспект деловања, за активности за које се залажемо и којима стремимо. Развој економије и заштита животне средине морају ићи раме уз раме једно с другим. Никако не смеју бити конкурентни, већ треба да се међусобно допуњују! Народна банка Србије не жели да прати трендове, нити да дозволи или оправда неисправно коришћење финансијских средстава прикупљених за „зелене пројекте” (тзв. greenwashing). Својим активностима у домену надлежности централне банке настојимо да промовишемо здраву животну средину, а улагања у „зелене пројекте”, „зелене обвезнице” и подизање свести о заштити животне средине будући су носиоци привредног развоја свих европских земаља”, истакла је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Ширина чланства у Мрежи за озелењавање финансијског система покрива 85% глобалног бруто домаћег производа, као и преко 75% глобалне емисије штетних гасова. Чланство Мреже за озелењавање финансијског система чине све водеће централне банке развијених земаља и земаља у развоју, као и кључне супервизорске институције на глобалном нивоу (међу којима су Банка за међународна поравнања – BIS, Европска банка за обнову и развој – EBRD, Европска инвестициона банка – EIB, Међународни монетарни фонд – IMF, Светска банка – WB, Међународна финансијска корпорација – IFC и бројне развојне банке).
Сврха ове мреже јесте да помогне у јачању глобалног одговора неопходног за испуњење циљева успостављених Париским споразумом кроз адекватнију улогу финансијског система у управљању ризицима и мобилисању капитала за зелене и нискоугљеничне инвестиције, чиме се доприноси еколошки одрживом развоју.
„Идеју зелене економије требало би сагледати у светлу подизања свести сваког појединца, као и институција – зашто уништити, па онда градити, зашто сећи шуме, па пошумљавати? Наш је задатак да осмислимо и спроводимо зелени реализам, а не зелени фанатизам. Свака анализа утицаја на раст, доходак и животни стандард мора да сагледа утицај на човека, на његово здравље, радну способност, будуће нараштаје и оно што градимо за њих. Економија је ЕКО-СИСТЕМ, као и природа. Ту дисторзије увек наплате данак и ми то не желимо да дозволимо. Природни еко-систем дозвољава да буде исправљен у одређеној мери и да послужи као подршка економском развоју. Али без њега, без биљака које дишу, ни људи не могу да постоје. Зато је данас тема „Зеленог лабуда” једна од главних питања за дискусију на свим економским скуповима”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Свој јасан став о овој теми Народна банка Србије истакла је током овогодишњег РЕ-СЕТ самита. Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је тада: „Народна банка Србије већ дуже време пажљиво анализира оваква дешавања и прати промене у међународном окружењу. Као и на осталим пољима свога деловања, увек доносимо одлуке одмерено, након свеобухватних анализа. Једино тако смо сигурни да ће евентуална прилагођавања бити реализована на прави начин. Никада нам није циљ да донесемо било какву одлуку само да бисмо пратили глобалне трендове. Никада не бисмо дозволили да активности централне банке буду основ за greenwashing – једнако присутан тренд којим се средства намењена еколошким пројектима користе за друге намене. Тиме се обезвређују не само појединачни пројекти већ и читав концепт ’зелене’ економије. Развој домаће економије, који се све више заснива на производњи и изградњи капацитета и инфраструктуре – не сме да стане. Он треба да буде еколошки потпомогнут и оријентисан, никако угрожен. Развој земље и економског стандарда грађана симбиотски је повезан с растом еколошког и животног стандарда – с повећаном свешћу и деловањем у смеру ’озелењавања’ домаће економије.”
Народна банка Србије већ последњих неколико година део девизних резерви улаже у висококвалитетне, сигурне и ликвидне „зелене обвезнице”, чиме на најтранспарентнији начин подржава залагања за заштиту животне средине.
Кабинет гувернера
