14.09.2021.
Имајући у виду кретање инфлације од почетка године и бројне коментаре у јавности који се односе на инфлацију, Народна банка Србије жели да још једном јасно и недвосмислено укаже на факторе који опредељују инфлацију, као и на наша очекивања по питању инфлације у наредном периоду.
На почетку је важно рећи оно што је свима јасно, што се и у делу медија коректно преноси, али је важно поновити – повећање инфлације од почетка ове године карактеристично је за већину земаља, изазвано је глобалним факторима, при чему је инфлација у Србији нижа него у већини земаља региона са истим режимом монетарне политике.
Део стручне јавности олако прелази преко чињеница које од почетка ове године суштински опредељују кретање цена широм света. Поновићемо укратко оно што и иначе истичемо:
„И кад се има то све у виду, шта се може закључити? Да ли је раст инфлације очекиван? Јесте. Да ли је раст инфлације најављен? Јесте. Да ли је тренутно мањи него у већини других земаља у развоју? Јесте. Да ли је глобални феномен? Јесте, и то такав на који мале и отворене економије својим мерама не могу да утичу. И поновићу оно што стално истичемо: оваква кретања по питању инфлације имаћемо још неко време – до краја ове и у првим месецима наредне године. Како се то у економији каже, виша инфлација ће бити присутна док се не исцрпу ефекти ниске базе и привремених поремећаја на глобалном тржишту; или једноставнијим речником – док се ствари на глобалном нивоу не врате у нормалу. А у тој нормали имали смо просечну инфлацију од 2% у претходних осам година”, наглашава гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
„Међутим, у делу медија, конкретно у дневном листу Данас, имамо прилику да видимо да се износе ставови базирани делом на информацијама, али делом и на оценама које намерно или ненамерно пропуштају да сагледају целину. Наиме, у тексту Инфлација највећа још од 2013, прецизно се наводе подаци о августовској инфлацији, али и производи који су августовској инфлацији највише допринели – пре свега, непрерађена храна (поврће и месо) и енергенти. Такође, у самом тексту јасно се наводи да је реч о глобалном проблему, који је последица наглог опоравка тражње, мера за ублажавање економских последица пандемије донетих од стране носилаца економске политике, али и одређених проблема који се већ дуже времена јављају у глобалним ланцима снабдевања”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.
„Oно што је приметно, то је сам избор 2013. године као референтне године за поређење по питању инфлације, што указује на наставак прећуткивања висине инфлације у годинама пре 2013, изражене макроекономске, финансијске и фискалне нестабилности у том периоду, као и неуспеха тадашњих носилаца економске политике да своје знање, које у јавности радо истичу, преточе у опипљиве резултате за становништво и привреду Србије. А стопа инфлације је ишла чак и близу нивоа од 15%! Конкретно, у јуну 2008. године она је износила 14,9%, а у априлу 2011. 14,7%. И то нису само појединачне ситуације. У годинама за време претходне глобалне економске кризе, просечна годишња инфлација, мерена на исти начин и применом исте методологије која се и данас користи, износила је 9%. Конкретно, просечна међугодишња инфлација износила је 12,5% у 2008, 8,1% у 2009, 6,1% у 2010, 11,2% у 2011. и 7,3% у 2012. години”, прецизира гувернер Јоргованка Табаковић.
„Подсетићу и на то да је штетно деловање, али и нечињење праћено бројним изговорима тадашњих носилаца економске политике, за последицу имало акумулирање тако великих проблема у банкарском сектору Србије, који су довели до пропасти четири банке и последично до огромних трошкова за пореске обвезнике Републике Србије. Поред пропасти четири банке, проблеми тада нису заобишли ни остатак банкарског сектора, који је у том периоду бележио најслабије показатеље и није могао да подржи реални сектор, уз ниво проблематичних кредита који је у дужем временском периоду износио преко 20%, а који смо до данас заједничким радом с Владом Републике Србије успели да смањимо на свега 3,5%”, додаје гувернер Јоргованка Табаковић.
„Вештим избором периода посматрања, по потреби, у делу стручне јавности умањују се резултати и по другим питањима – пре свега, по питању убрзања привредног раста након што смо постигли макроекономску, финансијску и фискалну стабилност, а затим је и очували. Људи који су, нажалост, пропустили прилику да у пракси докажу своје знање када су имали прилику, примера ради, у анализама привредног раста неретко узимају период од 2012. до 2016. године, када је на стопе привредног раста у великој мери утицала штета која је српској економији нанета у ранијем периоду, али и неопходна фискална консолидација, она која је морала бити спроведена знатно раније, онда када су је спроводиле и све друге земље средње и југоисточне Европе – од 2009. до 2012. године”, наглашава гувернер Јоргованка Табаковић.
На крају, када је реч о инфлацији, поред укупне стопе инфлације, неопходно је посматрати и базну инфлацију, јер је то део инфлације на који мере монетарне политике могу да утичу. Базна инфлација је у августу износила 1,8%, а на нивоу од око 2% креће се све време од почетка године. Такође, као не мање важно, не треба заборавити ни то да су друге земље, поред глобалне компоненте инфлације, суочене и са утицајем волатилности девизног курса на инфлацију. „Да девизни курс динара према евру није стабилан као што јесте, да Народна банка Србије не обавља посао тако како га обавља, бојим се да би се инфлација у Србији одавно нашла на нивоима од преко 5%, а да би пад пословног и потрошачког поверења до којег би дошло угрозио и економски опоравак, који је важан за пословање привреде и за даљи раст животног стандарда нашег становништва”, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
