09.11.2021.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%, при чему ће се наставити пооштравање монетарних услова путем репо стопе и повлачењем већег износа вишкова ликвидности из банкарског сектора.
Доносећи такве одлуке, Извршни одбор је имао у виду да постојећи монетарни оквир омогућава Народној банци Србије да у условима повећаних инфлаторних притисака у међународном и домаћем окружењу смањи степен експанзивности монетарне политике и без промене основних каматних стопа. У том правцу Народна банка Србије постепено делује у протекла два месеца. Након што је од почетка октобра престала да организује аукције репо куповине хартија од вредности, путем којих је у претходном периоду банкама обезбеђивана динарска ликвидност по веома повољним условима, Народна банка Србије је током истог месеца започела и циклус повећања просечне пондерисане стопе на аукцијама репо продаје хартија од вредности. Ова стопа повећана је у октобру за 16 базних поена, с претходних 0,11% (колико је, до тада, у просеку износила од почетка године), на 0,27%, колико је износила на последње две реверзне репо аукције (којима Народна банка Србије на рок од недељу дана повлачи вишкове динарске ликвидности из банкарског система).
Пооштравајући de facto монетарне услове, без измене референтне каматне стопе и коридора каматних стопа, Извршни одбор је констатовао да је у условима јачих трошковних притиска од претходно очекиваних важно утицати на инфлациона очекивања.
Скок светских цена енергената и других примарних производа, застоји у снабдевању и знатно више цене транспорта на глобалном нивоу, уз ефекте ниске базе из претходне године, довели су до виших трошковних притисака на светском и домаћем тржишту. Поред тога, у трећем тромесечју, због суше је изостао сезонски уобичајен пад цена поврћа на домаћем тржишту, што је у највећој мери утицало на то да међугодишња инфлација (5,7% у септембру) буде виша од очекивања Народне банке Србије. Ипак, Извршни одбор је нагласио да се, за разлику од већине других земаља у региону у режиму циљања инфлације, базна инфлација, на коју мере монетарне политике имају највећи утицај, у Србији и даље налази у доњој половини циљаног распона укупне инфлације (2,6% међугодишње у септембру), чему је у највећој мери допринела очувана стабилност девизног курса.
Као и већина других централних банака у свету, и Народна банка Србије очекује да ће фактори више укупне инфлације у највећој мери бити привременог карактера и да ће бити исцрпљени у наредној години. У складу с тим, Народна банка Србије очекује успоравање инфлације од другог тромесечја 2022. године, тако да би средином године требало да се врати у границе циља, а до краја године и у доњу половину циљаног распона. Међутим, уколико се испостави да су се материјализовали неки од ризика, који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, Народна банка Србије је спремна у најкраћем року да реагује свим расположивим инструментима.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да се позитивни ефекти претходно донетих обимних монетарних и фискалних мера на економску активност, укључујући и трећи пакет економских мера подршке привреди и грађанима, могу очекивати и у наредном периоду и да повољни финансијски услови могу бити одржани и с нешто мањим степеном експанзивности монетарне политике. Извршни одбор је посебно истакао значај снажне динамикe раста домаће економске активности, која је у сва три тромесечја ове године надмашила очекивања, тако да се, према процени Народне банке Србије, бруто домаћи производ сада налази изнад нивоа пре пандемије за преко 3%. Раст бруто домаћег производа, који је, према процени Републичког завода за статистику, износио 7,4% међугодишње у трећем тромесечју, резултат је очуваног потрошачког и инвестиционог поверења, као и производних капацитета и радних места, уз задржане повољне услове финансирања и убрзање реализације капиталних расхода државе. Имајући у виду да су привредна кретања од почетка године повољнија од очекиваних, Народна банка Србије је повећала пројекцију раста бруто домаћег производа за 2021. са 6,5% на распон од 6,5% до 7%. У средњем року, Народна банка Србије очекује раст бруто домаћег производа у распону од 4,0% до 5,0%, што ће допринети наставку конвергенције ка земљама Европске уније.
Међународно окружење и даље карактеришу бројни изазови, пре свега тензије на робним тржиштима, посебно енергената и других примарних производа, али и наставак логистичких проблема, неравнотежа на тржишту рада и застоја у снабдевању, који утичу на појачане инфлаторне притиске у готово свим земљама света. Застоји у глобалним ланцима снабдевања и несташице појединих инпута, пре свега у аутомобилској индустрији, посебно се одражавају на производни сектор зоне евра, нашег најважнијег економског партнера. Ипак, охрабрује чињеница да су за зону евра и земље у региону, које су такође наши важни трговински партнери, побољшани изгледи за привредни раст, што би требало позитивно да се одрази на наш извоз и економску активност. Иако се не очекује да Европска централна банка повећа каматне стопе у скорије време, убрзање раста зоне евра и виша инфлација од почетка ове године повећавају очекивања да би она у наредном периоду могла да смањи обим куповине финансијске активе. Систем федералних резерви донео је такву одлуку почетком новембра, тако да је и по том основу потребна опрезност у вођењу монетарне политике Народне банке Србије.
Народна банка Србије ће, као и до сада, наставити пажљиво да прати кретања у домаћем и међународном окружењу. Извршни одбор је нагласио да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 17. новембра.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. децембра.
Кабинет гувернера
