13.01.2022.

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%. Притом, Народна банка Србије постепено, од октобра 2021. године, смањује степен експанзивности монетарне политике повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на реверзним репо аукцијама којима на недељу дана повлачи вишкове ликвидности из банкарског система, као и процента вишкова динарске ликвидности банака које повлачи путем ових аукција. На тај начин, Народна банка Србије користи флексибилност свог монетарног оквира који јој омогућава да и без промена основних каматних стопа прилагоди монетарне услове. Просечна пондерисана каматна стопа на последњој репо аукцији одржаној овог месеца износила је 0,59%, што представља њено укупно повећање за 48 базних поена од почетка процеса пооштравања монетарних услова (када је ова стопа износила 0,11%). На одлуку о њеном постепеном повећању претходних месеци утицали су повећани трошковни притисци у међународном и домаћем окружењу и потреба да се утиче на инфлациона очекивања тржишних субјеката и ограниче секундарни ефекти на цене осталих производа и услуга.

Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у децембру 2021. износила је 7,9%. На њен раст, као и у већини земаља у свету, уз ефекте ниске базе из претходне године, у највећој мери утицали су више светске цене енергената и других примарних производа, застоји у снабдевању и знатно више цене транспорта на глобалном нивоу. Поред тога, на раст инфлације утицала је суша, која се одразила пре свега на цене непрерађене хране и цене сировина у производњи прехрамбених производа. Томе у прилог говори и податак да су три четвртине инфлације у 2021. биле опредељене факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама хране и енергената. С друге стране, базна инфлација (по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике више утичу, била је знатно нижа од укупне инфлације и претходних месеци у просеку је износила око 3% међугодишње. Очувању базне инфлације на ниском нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља снажно сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду.

Према оцени Извршног одбора, инфлација ће се и током првог тромесечја ове године кретати око нивоа забележеног крајем прошле године или благо изнад њега, на шта ће се одразити ефекти енергетске кризе у свету и по том основу више цене увозних производа, али би од другог тромесечја требало да инфлација успори и креће се ка централној вредности циља, коју би могла да достигне крајем 2022. Према оцени Извршног одбора, успоравању инфлације допринеће исцрпљивање ефекта привремених фактора (првенствено виших цена енергената и пољопривредних производа), као и очекивање да се застој у глобалним ланцима снабдевања постепено реши. У кратком року ублажавању даљег раста цена требало би да допринесу и мере Владе Србије у погледу привременог ограничавања цена основних животних намирница и електричне енергије за привреду.

У случају да се ипак материјализују неки од ризика који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, Народна банка Србије је спремна да у најкраћем року реагује свим расположивим инструментима.

Приликом доношења одлуке о монетарним условима, Извршни одбор је имао у виду и да повољни финансијски услови који доприносе привредном расту могу бити одржани и с нешто мањим степеном експанзивности монетарне политике. Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, Србија је у 2021. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 7,5%, што је изнад очекивања Народне банке Србије и доприноси повољнијој основи за раст у овој години. Таква кретања резултат су раста активности у услужним секторима и грађевинарству, али и индустрији, упркос и даље присутним изазовима у погледу застоја у глобалним ланцима снабдевања. Негативан допринос расту потекао је једино од пољопривредне производње, која је услед суше забележила пад од 5%. У средњем року очекујемо привредни раст од 4,0% до 5,0%, чему ће допринети наставак инвестиционог циклуса и реализација великих инфраструктурних пројеката, као и раст личне потрошње, подржан повољним трендовима на тржишту рада. Позитиван допринос расту очекује се и од извоза, на који се са стране понуде одражавају инвестиције у разменљиве секторе из претходног периода, а са стране тражње повољнији изгледи раста наших најважнијих трговинских партнера. У прилог расту извозне понуде говори и податак да је прилив страних директних инвестиција у Србију у 2021. износио 3,9 милијарди евра, чиме је премашен досадашњи рекорд из 2019. године, при чему је прилив и даље био претежно усмерен у извозне секторе.

Међународно окружење и даље карактерише повећана неизвесност у погледу утицаја тока пандемије и појаве нових сојева вируса на брзину глобалног привредног раста, светске цене примарних производа, а тиме и на инфлацију. Ипак, охрабрује то што се глобални привредни раст наставља упркос повећаним трошковним притисцима и погоршању епидемиолошке ситуације у појединим земљама, као и да су економије широм света показале висок степен прилагођавања измењеним условима пословања услед пандемије. Када су у питању економска кретања у зони евра, која је наш најважнији економски партнер, након изазова који потичу од знатно више цене природног гаса и застоја у ланцима снабдевања, очекује се убрзање индустријске производње, пре свега у Немачкој, што би требало позитивно да се одрази на наш извоз и активност прерађивачке индустрије.

Опрезност у вођењу монетарне политике Народне банке Србије налажу и кретања на међународном робном и финансијском тржишту. Након изузетно снажног раста у прошлој години, светске цене нафте и других примарних производа више су него пре избијања пандемије, али би у наредном периоду, према оценама водећих међународних финансијских институција, требало да се стабилизују, а затим и постепено смање. Дешавања на међународном финансијском тржишту, а тиме и токове капитала према земљама у успону, укључујући Србију, и даље ће у највећој мери опредељивати одлуке водећих централних банака – Система федералних резерви и Европске централне банке. Ове централне банке још увек нису повећале основне каматне стопе, али су донеле одлуку да у наредном периоду смањују обим додатне ликвидности коју убризгавају у финансијски систем у оквиру својих програма квантитативног попуштања.

Народна банка Србије ће, као и до сада, наставити пажљиво да прати кретања у домаћем и међународном окружењу. Извршни одбор је нагласио да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. фебруара 2022.

Кабинет гувернера