11.03.2022.
Дигитализација, ажурирање система: испоручивање дигиталне дивиденде
11. март 2022, 10.00 часова
Даме и господо, уважене колеге,
Добро дошли у Народну банку Србије! Ми смо данас домаћини, а организатори догађаја су наши партнери из Европске банке за обнову и развој. Поздрављам овом приликом господина Коланђелија, којег сам видела и на Копаоник бизнис форуму, као и господу Сенфија и Плеканова, који представљају Европску банку за обнову и развој. То што Европска банка за обнову и развој израђује и објављује извештај о транзицији 28 година говори о томе да је извештај прошао тест времена и укус публике.
Сваке године у фокусу извештаја налази се област која доприноси бржој, а одрживој економској транзицији. У последњем извештају то је дигитализација.
Ја ћу нарочиту пажњу обратити на четврто поглавље извештаја – Финтек и банке у транзицији, које се односи на дигитализацију финансијских система и ефекте које примена нових технологија има на финансијски систем на какав смо навикли. Стара је вест да је у последњих неколико година дошло до великих глобалних промена у сектору финансијских услуга. Банкама, које су традиционални учесници на овом тржишту, убрзано се придружују нове институције из технолошког сектора, које нуде иновативне производе. Говоримо о финтековима, али и међународним технолошким гигантима пре свега из сфере друштвених мрежа – такозваним бигтек компанијама.
Како банке реагују на њихову појаву? Те нове учеснике на тржишту банке могу третирати као конкуренцију или макар као подстрек да и саме убрзано раде на иновацијама и развоју напредних услуга. Могу и прихватити ове компаније као партнере, уз максимално коришћење ефеката те сарадње на развој друштва. У савременом добу, које захтева брзо прилагођавање потребама клијената, свако ствара нише у којима ће имати конкурентску предност. И све док је друштво као целина на добитку од промена које не угрожавају стабилност, а штеде време и новац, оне ће бити један од фактора развоја. А то нам свима јесте циљ.
И у тој области централне банке нису пасивни посматрачи који се прилагођавају новим околностима, већ су неретко оне те које креирају нове околности, пружајући регулаторну и инфраструктурну основу развоју финансијског сектора. Тачно је да свако може да се нада чудима, али је тачно и да се одговорни носиоци политика не могу ослањати на чуда, већ искључиво на рад, знање, координацију политика и проактивност. И управо се у тешким временима покаже како је ко радио и колико је био успешан.
Србији за то није био потребан подстицај, јер је дигитализација готово деценију један од наших стратешких циљева. Народна банка Србије је данас гарант стабилности у пуном смислу значења стабилности. Истовремено, ми смо и опрезан регулатор који налази равнотежу између сигурног и развојног. Народна банка Србије је једна од централних банака која је међу првима препознала значај процеса дигитализације финансијских услуга и због тога смо спремно, и инфраструктурно и регулаторно, дочекали изазове које је донела пандемија.
Увели смо најсавременији платни систем за инстант плаћања, али се ту нисмо зауставили. Наставили смо његов развој увођењем великог броја додатних сервиса – попут инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима коришћењем апликације за мобилно банкарство или плаћање рачуна скенирањем QR кода, које верујем да сви радо користе. Ту је и услуга преноса новца само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца новца, коју смо назвали једноставно „Prenesi”. Због већ развијених и расположивих електронских сервиса, пандемија је у Србији само додатно убрзала трансформацију финансијског система, усмеравајући кориснике да готово у потпуности обављају комуникацију с финансијским институцијама путем дигиталних начина комуникације. Корисници финансијских услуга у Србији, међу првима у Европи, могу да закључују и финансијске уговоре на даљину – помоћу видео-идентификације. Шта о целом процесу говоре подаци?
Ви сте у извештају навели и да велики број земаља у којима Европска банка за обнову и развој послује планира да уведе лабораторије за тестирање иновативних идеја, а ми смо је у Србији одавно увели и користимо је интензивно. Тестирамо и могућност примене различитих иновативних технологија за потребе својих пословних процеса, попут блокчејн технологија и вештачке интелигенције. Колико је то могуће, уредили смо и виртуелне валуте као врсту дигиталне имовине.
На све то, неопходно је и да сарађујемо и да будемо отвореног ума. Као што је недавно рекао Аугустин Карстенс, генерални директор Банке за међународна поравнања: „Душа новца није ни у великим технолошким корпорацијама, ни у технологији дистрибуиране базе података, душа новца је у поверењу.” Ја имам обичај да кажем да су људи, знање и поверење кључни темељи на којима почивају државе и све институције, а банкарство посебно. И то се ни за јоту не мења у дигиталном добу. Централне банке су те које морају да створе поверење, а ја могу да вам обећам да ћемо се трудити да га заслужимо и у годинама пред нама, као што смо га заслужили током протеклих десет година. Захваљујем вам на пажњи, али и на том поверењу.
Даме и господо, уважене колеге,
Моја порука је да од нових технологија у најмању руку не треба бежати, али треба бити разумно опрезан и предузимати мере ради управљања сајбер и другим ризицима, чему ми у Народној банци Србије посебно придајемо значај. Наш задатак је да наставимо да стварамо услове достојне човека у XXI веку, јер ништа не почиње без људи и не завршава се без институција.
Желим вам успешну презентацију и пуно здравља!
Кабинет гувернера
