Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
13.06.2022.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у мају на месечном нивоу износила 1,2%, што је нешто ниже од њеног остварења из претходног месеца. Када је реч о међугодишњој инфлацији, она је у мају износила 10,4%, што је у највећој мери у складу са очекивањима Народне банке Србије изнетим у мајском Извештају о инфлацији. На месечни раст инфлације, слично ценовним кретањима претходних месеци, највише су утицале цене прерађене хране, цене производа и услуга у оквиру базне инфлације и цене енергената.
Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у мају износио је 2,3%, што је нешто већи раст у односу на њихову динамику од почетка године. Убрзање је у највећој мери вођено снажним растом светских цена примарних пољопривредних производа, енергената, као и осталих индустријских сировина које имају значајно учешће у формирању малопродајних цена прерађене хране (папирна, картонска и пластична амбалажа, трошкови транспорта). Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у мају су биле више за 13,5%. С друге стране, цене непрерађене хране су први пут од почетка године у мају забележиле месечни пад, који је износио 0,6%, вођен сезонски уобичајеним појефтињењем свежег поврћа од 7,1%. На међугодишњем нивоу, цене непрерађене хране су успориле раст на 21,1%, у односу на 24,6% из априла.
Цене енергената су на месечном нивоу у мају повећане за 2,1%. Њихово кретање је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст у мају износио 3,7%.
Месечни раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и у мају, други месец заредом, износио је 1,0%, што би могло да укаже на нешто снажније преливање трошковних притисака у односу на прво тромесечје. Ипак, за разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у мају је износила 6,3%, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља. Поред тога, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница.
Према пројекцији Народне банке Србије из мајског Извештаја о инфлацији, с доласком нове пољопривредне сезоне (под претпоставком да се не понови прошлогодишња суша), инфлација би, након достизања максимума у јуну и/или јулу, у остатку ове године требало да има опадајућу путању. У границе инфлационог циља, који износи 3 ± 1,5%, инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције.
Кабинет гувернера
