19.08.2022.

BBC на српском – одговор на питања у вези са ценом кромпира

1. Шта је пресудно утицало на поскупљење кромпира, о чему је гувернерка говорила?

На поскупљење практично свих врста свежег поврћа, укључујући и кромпир, утицало је неколико фактора:

• Пре свега суша са којом смо суочени другу годину заредом - по први пут имамо ситуацију да две године заредом имамо сушу. Суша се негативно одржава на приносе кукуруза, сунцокрета и соје пре свега, али и на производњу поврћа, што најчешће не добија довољно пажње у анализама утицаја временских прилика на пољопривредну производњу. Управо из тих разлога, припремили смо осврт број 4 у августовском Извештају о инфлацији. Достављамо линк у наставку: https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/publikacije/ioi/izvestaji/ioi_08_2022.pdf
• Затим, а о чему је и гувернер говорила, на актуелну стопу раста цена поврћа утицала је и ниска база (односно изразито ниске цене) из периода пандемије. Разлог је нагли пад потрошње након избијања пандемије и увођење рестриктивних здравствених мера. И то се нарочито односи на пад потрошње појединих врста услуга које су током пандемије биле значајно ограничене. У такву врсту услуга спадају пре свега услуге туризма, угоститељске услуге и услуге забаве и рекреације, које са собом носе и повећану потрошњу хране и пића. Те врсте услуга су уједно биле и привредне гране због којих смо у 2020. години имали смањење реалног БДП-а од 0,9% и услуге које су захтевале и највећу помоћ државе.
• Затим смо средином прошле године имали нагли излазак из пандемије, односно укидање рестриктивних здравствених мера, које је са собом донело и нагли раст тражње, а нарочито нагли раст тражње управо за тим истим услугама које су биле укинуте или значајно ограничене за време најтежег периода пандемије.
• На раст цена практично свих разменљивих производа, укључујући и све врсте хране, утицали су и раст цена нафте и деривата нафте, као и проблеми у ланцима снабдевања који су повећали трошкове домаћег и међународног транспорта.
• На крају, али не мање важно, на раст цена свих врста хране (укључујући и поврће) утицао је и раст трошкова пољопривредне производње. Према подацима Републичког завода за статистику, који између осталог прати и ову врсту цена, трошкови пољопривредне производње за годину дана повећани су за око 34%, док су у односу на период од пре две године, трошкови пољопривредне производње повећани за око 55%. Конкретно, само у последњих годину дана цена семена повећана је за 32%, цена ђубрива за 177%, цена средстава за заштиту биља за 26%, а поскупеле су и машине везане за пољопривредну производњу, као и услуге одржавања машина и опреме које се користе у пољопривреди. Последњи расположиви подаци о овим ценама су за други квартал 2022. године.  У наставку достављамо линк ка наведеном саопштењу Републичког завода за статистику: https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=8798&a=03&s=0302
• Напомињемо да су све ово фактори које и Народна банка Србије и свака друга централна банка, мора да има у виду приликом анализирања текућих и пројектовања будућих економских кретања. Без залажења у овакве детаље, у периодима криза није могуће остварити адекватан увид у реална економска кретања.

2. Колико су свадбе и славља у Србији утицали на поскупљење кромпира тачно?

Након оштрог пада у првој години пандемије, нагли раст тражње за угоститељским услугама, у целини посматрано, јесте у претходном периоду био један од кључних фактора раста цена и прерађене и непрерађене хране. Притом, подаци показују да није реч само о компензацији пропуштене потрошње ове врсте услуга за време пандемије, већ о такозваној наткомпензацији, односно суперкомпензацији пропуштене потрошње.

Конкретно, реални (количински) пад промета у угоститељству је у 2020. години износио 25,9%. У 2021. години, након попуштања већег дела рестриктивних здравствених мера, уместо очекиваног опоравка промета у угоститељству и количинског раста промета од рецимо 30% или 40% што би било очекивано, забележен је реални (количински) раст промета од 71,7%. Додатно, раст промета у угоститељству Србији настављен је по изузетно високим стопама и у 2022. години. У периоду јануар – мај 2022. године, у поређењу са периодом јануар - мај 2021. године, реални (количински) промет у угоститељству повећан је за 64,8%.

3. Колико је утицала суша?

Утицај суше на цене поврћа види се пре свега када се погледају подаци о кретању цена поврћа током године, а пре свега током летњих месеци. Конкретно, током летњих месеци, услед повећане понуде, уобичајено је (када нема суше, када је пољопривредна сезона релативно нормална) да се цене поврћа од јула до септембра смање за око 15%. У сушним годинама, долази до изостанка тог сезонски уобичајеног пада и до додатног раста цена поврћа. То се догодило и прошле године и то очекујемо да се догоди и ове године. Прошле године су током летњих месеци (од јула до септембра) цене поврћа повећане за додатних 4%, а ове године очекујемо да њихов раст износи око 6%. 

Од укупне овогодишње инфлације, 1 процентни поен односи се на раст цена поврћа. Раст цена поврћа је толико допринео и прошлогодишњој инфлацији.

4. Који су то други фактори који утичу на поскупљење?

Као што смо навели у одговору на питање број 1, други фактори који још утичу на раст цена поврћа су и раст цена нафте и деривата нафте који поскупљују транспорт, проблеми у ланцима снабдевања који такође повећавају трошкове целог процеса, као и раст трошкова пољопривредне производње (свих врста пољопривредних производа, па тако и поврћа).

5. Колико је кромпир коштао пре пандемије, када су свадбе и славља константно одржавани?

Пре пандемије просечна малопродајна цена кромпира у Србији у зависности од године и периода у току године кретала се најчешће у распону од 60 до 90 динара. Након избијања пандемије цена кромпира је почела да пада и до лета 2020. године пала је прво на ниво од око 50 динара, а затим и испод нивоа од 50 динара. Најнижа забележена цена била је у априлу и мају 2021. на нивоу од тек нешто изнад 40 динара. Последњих месеци, услед деловања свих претходно наведених фактора, просечна малопродајна цена кромпира у Србији креће се на нивоу од 90 до 100 динара. При чему наглашавамо да су ово малопродајне цене, односно цене које крајњи купац плаћа у малопродајним објектима свих врста.

Један од кључних фактора је раст тражње, али и раст трошкова произвођача пољопривредних производа. Раст трошкова видимо и када погледамо колико је износио раст, не малопродајних, већ произвођачких цена кромпира, што је такође податак који Републички завод за статистику објављује и о којем је и гувернер говорила. За само годину дана, произвођачка цена кромпира повећана је за 152,6%. Овај податак односи се на ниво ових цена у јуну ове године, у поређењу са јуном претходне године. И напомињемо да су ово произвођачке цене, односно практично цене по којима одређени производ „прелази из руку произвођача у руке трговинских ланаца односно малопродаваца“. У наставку достављамо линк ка наведеном саопштењу Републичког завода за статистику: https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Html/G20221224.html

Кабинет гувернера