05.04.2023.

Завршени разговори с мисијом Међународног монетарног фонда – српска привреда је показала отпорност у врло неповољним условима, макроекономски резултати у оквиру програма су одлични, програм структурних реформи добро напредује

У уторак, 4. априла, завршени су разговори мисије Међународног монетарног фонда с делегацијом Републике Србије. Разговори су вођени у оквиру првог разматрања резултата спровођења договореног економског програма у оквиру стендбај аранжмана (Stand-by Arrangement – SBA), који је закључен у децембру 2022. године. Истовремено, обављене су консултације по члану IV Статута Међународног монетарног фонда, које се редовно обављају са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ове међународне финансијске институције. Претходне консултације с Републиком Србијом обављене су 2021. године.

Током двонедељних разговора разматрана су актуелна монетарна, фискална и макроекономска кретања и пројекције, и закључено је следеће:

  • Српска привреда је доказала своју отпорност и у веома неповољним условима, које карактеришу високе цене хране и енергената на светском тржишту, спор раст трговинских партнера и пооштрени глобални финансијски услови.
  • Макроекономски резултати у оквиру програма су одлични, при чему су претходне пројекције премашене, укључујући фискални дефицит, који је био мањи од очекиваног, мањи од очекиваног дефицит текућег рачуна платног биланса и веће девизне резерве, као и снажне и распрострањене приливе директних страних инвестиција.
  • Дугорочна инфлациона очекивања остала су у оквиру инфлационог циља Народне банке Србије од 3  ± 1,5%.
  • Финансијски сектор је доказао своју отпорност и у условима великих неизвесности, уз показатеље адекватности капитала и ликвидности који су остали знатно изнад минималних регулаторних нивоа и уз учешће проблематичних кредита у укупним кредитима које је на рекордно ниском нивоу.
  • Девизне резерве од преко 21 милијарду евра на крају фебруара су на рекордном нивоу.
  • Фискални дефицит за 2022. годину од 3,1% бруто домаћег производа знатно је бољи од пројектованог нивоа, упркос фискалној подршци државним предузећима у области енергетике од око 2,5% бруто домаћег производа. Такав резултат дугује се строгим административним контролама у свим областима потрошње и приходима који су премашили очекивања.
  • Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу од 55% указује на снажне фискалне резултате.
  • Србија се успешно вратила на међународно тржиште капитала у јануару ове године с две емисије еврообвезница, за којима је тражња вишеструко премашила понуду, и уз каматне стопе истог или повољнијег нивоа у односу на земље у региону.

Говорећи о политикама које су спровођене у Србији и резултатима тих политика, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је следеће:

  • Упркос великим турбуленцијама на светском тржишту, динар је на нивоу 2022. године ојачао за 0,2% према евру, а његову релативну стабилност очували смо и у досадашњем делу године.
  • Девизне резерве земље су, упркос свим изазовима, на рекордном нивоу – 21,2 милијарде евра на крају фебруара.
  • Рекордним нето приливом страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра прошле године, осму годину заредом, обезбеђена је пуна покривеност текућег дефицита најквалитетнијим приливима.
  • Оцењујемо да ће међугодишња инфлација крајем године бити двоструко нижа од тренутне, а њен улазак у границе циља очекујемо средином 2024. године, при чему расте вероватноћа да се то деси и раније.
  • Очекујемо реални раст бруто домаћег производа између 2% и 3% ове године, док од 2024. очекујемо његово убрзање на распон од 3% до 4%, а затим и повратак на претпандемијску путању раста од око 4% годишње.

Мисија Међународног монетарног фонда оцењује да је и у наредном периоду неопходна комбинација политика за обуздавање инфлације и изградњу бафера. Тренутно пооштравање монетарне политике Народне банке Србије је адекватно и доприносиће опадајућој путањи инфлације. С обзиром на добре финансијске резултате, могао би да постоји фискални простор, који би онда требало да се искористи за додатне јавне инвестиције.

Према пројекцијама за наредни период, мисија Међународног монетарног фонда:

  • очекује раст бруто домаћег производа од 3% у 2024. години, чему ће допринети и текуће реформе, као и враћање на стопе раста од 4% у средњем року;
  • оцењује да ће инфлација ускоро почети да пада, чему ће доприносити и затезање монетарне политике од стране Народне банке Србије;
  • оцењује да ће се инфлација вратити у границе циљаног распона Народне банке Србије од 3 ± 1,5% до средине 2024. године;
  • пројектује да ће се ове године учешће дефицита текућег рачуна платног биланса у бруто домаћем производу смањити због мањег увоза енергената и континуирано снажног извоза. У средњем року очекује свођење дефицита текућег рачуна платног биланса на испод 5% бруто домаћег производа;
  • оцењује да ће учешће јавног дуга у бруто домаћем производу у средњем року забележити снажан пад, што ће бити подржано и новим фискалним правилима.

„Важан стуб одбране стабилности Србије током свих глобалних криза у претходних десет година биле су и остају високе девизне резерве, којима пажљиво управљамо. Истовремено, релативну стабилност девизног курса динара према евру очували смо током свих претходних епизода повећаних међународних ризика, обезбеђујући тиме извесност у пословању и важан стуб очувања и укупне финансијске стабилности земље. За нас нема дилеме у погледу политика које ћемо водити у наредном периоду. У Србији настављамо да чувамо стабилност, уз пуну координацију политика, јер је стабилност тачка у којој се сусрећу интереси свих учесника на тржишту и кључни предуслов за просперитет оних за које и с којима радимо – грађане и привреду”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
 

 

Кабинет гувернера