13/10/2022

Кретање инфлације у септембру

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у септембру на месечном нивоу износила 1,5%, док је у односу на септембар 2021. године износила 14,0%, што је у складу са очекивањима Народне банке Србије. Међугодишњу динамику кретања инфлације и у септембру определио је раст цена хране и енергената, које и даље доприносе кретању укупне инфлације са око 70%. Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у септембру је износила 8,6%.

Раст цена хране и безалкохолних пића у септембру у односу на август износио је 2,4%. У оквиру тога, месечни раст цена прерађене хране износио је 2,2%, док је у условима и даље високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше и на домаћем тржишту, и у већем делу Европе, њихов међугодишњи раст износио 20,8%. Цене непрерађене хране у септембру су забележиле месечни раст од 2,7%, док су у односу на исти месец претходне године биле више за 19,6%.

Код цена енергије у септембру су смањене цене нафтних деривата за 0,9%, док су, с друге стране, корекција цена електричне енергије и наставак раста цена чврстих горива утицали на то да раст цена на нивоу целе групе у септембру износи 2,6%.

Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и високе увозне инфлације, у септембру је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију, и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се крећу у границама циља.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, у наредним месецима се може очекивати постепено успоравање међугодишње инфлације, те би крајем године требало да она буде нижа од тренутне. Наставак опадајуће путање инфлације очекује се и у наредној години. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Кабинет гувернера