25/05/2023
Прошле недеље смо представили Извештај о инфлацији за мај 2023. године, који је важан део укупне комуникацијe Народне банке Србије с јавношћу. У данашњој рубрици Корисно је да знате имаћете прилику да од Сава Јаковљевића, генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику, чујете зашто је важан овај извештај, шта он представља, у којој динамици се објављује и како се израђује. Поред тога, он ће представити очекивања из недавно објављеног мајског издања Извештаја о инфлацији.
На самом почетку излагања, Саво Јаковљевић је истакао да је Извештај о инфлацији тромесечна публикација, којом се јавности објашњавају најважнија економска кретања у земљи и иностранству. На основу кретања у претходном периоду, као и на основу очекивања за наредни период, Народна банка Србије израђује своје економске пројекције – инфлације, бруто домаћег производа и укупног платног биланса. „Управо ове пројекције јесу главни део сваког извештаја о инфлацији. Поред пројекција, у извештају се представљају и анализирају макроекономска кретања на основу којих су пројекције израђене”, нагласио је он. Извештај садржи и објашњење фактора који су утицали на доношење конкретних одлука Извршног одбора, као и оцену ефикасности монетарне политике која је спровођена у претходном тромесечју.
„Што се тиче саме пројекције инфлације, она покрива осам наредних тромесечја, приказ претпоставки на којима се пројекција заснива, као и анализу главних ризика у остваривању циљане инфлације”, истиче Саво Јаковљевић.
Извештај се израђује тромесечно – објављује се у фебруару, мају, августу и новембру. Према његовим речима, оваква динамика објављивања извештаја уважава то што је потребно око месец дана да највећи број статистичких података за претходно календарско тромесечје буде доступан. „По правилу, извештај се усваја на седници Извршног одбора, а објављује на конференцији за новинаре, на којој се детаљно објашњавају сви детаљи пројекције и на којој представници Народне банке Србије одговарају на питања новинара и стручне јавности”, истакао је Јаковљевић.
Зашто је овај извештај важан?
„На овај начин Народна банка Србије представља грађанима и стручној јавности шта се може очекивати у наредном периоду по питању кретања инфлације, бруто домаћег производа, као и осталих најважнијих макроекономских показатеља”, каже Јаковљевић. Осим информисања јавности, важност овог извештаја лежи и у томе да се на основу представљених токова креирају и очекивања тржишних учесника – привреде, грађана, али и домаћих и страних финансијских институција. Зашто је то важно? Зато што тржишни актери на основу својих очекивања доносе пословне одлуке.
„Када кажемо домаће и међународне финансијске институције, ту мислимо и на Међународни монетарни фонд, рејтинг агенције, али и велики број инвеститора – од стандардних финансијских инвестиционих фондова и банака који претежно улажу у финансијску активу (најчешће хартије од вредности) до инвеститора који улажу у реални сектор, односно у привреду отварањем нових компанија и фабрика”, истиче он. Саво Јаковљевић, директор Сектора за економска истраживања и статистику, наглашава да управо од овог дела корисника и читалаца нашег извештаја добијамо веома позитивне повратне информације. „Они оцењују да су им наше анализе и пројекције биле врло корисне, да се у великој мери остварују, а и када то није случај, разлози за одступања буду увек детаљно објашњени. Рејтинг агенције веома често у својим извештајима у деловима у којима се објашњава напредак Србије у претходним годинама истичу значај кредибилне монетарне политике Народне банке Србије”, наглашава он. Ефикасност монетарне политике (поред правовременог и адекватног доношења одлука) чини и адекватна и кредибилна комуникација с јавношћу.
Такође, он је истакао да оно с чим се све централне банке суочавају у условима повећане неизвесности која карактерише међународна кретања већ готово три претходне године јесу високи ризици којима су све светске привреде изложене. „Управо због тога, поред основног сценарија израђујемо и објављујемо и алтернативне сценарије – оптимистичан и песимистичан. У њима објашњавамо шта се може очекивати ако поједина кретања с високом степеном неизвесности буду другачија од основног сценарија”, истиче Јаковљевић. Према његовим речима, ту се веома често истичу најважнији међународни фактори који имају велики утицај на домаћа кретања – нпр. светска цена нафте, кретање инфлације у земљама које су наши најважнији спољнотрговински партнери, првенствено у зони евра, кретања цена примарних пољопривредних производа и других сировина.
„И тако долазимо до најновије пројекције инфлације представљене у мајском Извештају о инфлацији. Дакле наша очекивања су да је врхунац инфлације иза нас и да је остварен у првом тромесечју. Априлски податак показује да се инфлација већ сада смањује, чак и нешто јаче него што смо то очекивали у фебруарској пројекцији. У кратком року – у мају и јуну очекујемо да инфлација прво постепено опада, да у мају буде нешто нижа него у априлу, а у јуну очекујемо да буде на нивоу од око 14%. Након тога очекујемо снажнији пад инфлације у другој половини ове године и да годину завршимо на нивоу од око 8%”, истакао је он. Поред тога, он је нагласио да наставак смањења међугодишње инфлације очекујемо у 2024. години и улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5% средином наредне године. „И оно што је подједнако важно – сличну путању инфлације очекивали смо и у новембарској и фебруарској пројекцији. Текуће стопе инфлације готово по правилу мање или више одступају од централне пројекције код готово свих централних банака. Код нас су та одступања у претходних шест месеци били минимална, али оно што је много важније јесте да је путања инфлације онаква какву смо предвидели у новембру и од тада је суштински нисмо мењали”, наглашава он.
Шта ово значи обичном грађанину?
На ово питање, Саво Јаковљевић одговара да, када причамо о стопама инфлације, готово стандардна мера у свету јесте индекс потрошачких цена посматрано на међугодишњем нивоу – цене у текућем месецу једне године пореде се с ценама у истом том месецу претходне године. „Шта показује пројекција? Може се очекивати да ће цене још неко време расти, али знатно мање него у претходне две године. И зато ће стопа међугодишње инфлације опадати”, каже он. Када су у питању цене хране, он истиче да је, с доласком нове пољопривредне сезоне, врло могуће и да цене одређених група воћа и поврћа почну да се смањују. „Али ми смо у свакој пројекцији опрезни и истичемо да су наше пројекције конзервативне”, истиче он.
Саво Јаковљевић је подсетио да у сваком случају простор за брже опадање инфлације у односу на основни сценарио постоји и то је приказано у оптимистичном сценарију, а сви и даље изражени и присутни ризици из међународног окружења у основном сценарију уважени су у највећој могућој мери.
„Зашто с великом сигурношћу можемо да кажемо да ће инфлација опадати? Зато што на то указује комбинација бројних фактора: наше мере монетарне политике, којима треба одређено време да се њихови ефекти у пуној мери испоље, рестриктивна монетарна политика Европске централне банке, која утиче на смањење увозне инфлације, смањење трошковних притисака и у домаћој индустрији и у домаћој пољопривреди, готово у потпуности решени проблеми у глобалним ланцима снабдевања после две године, враћање трошкова међународног транспорта на раније нивое, враћање међународних цена енергената на преткризне нивое”, каже Јаковљевић на крају видеа.
Народна банка Србије ће наставити пажљиво да прати сва кретања у домаћем и међународном окружењу и по потреби додатно реаговати како би осигурала да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе циља половином наредне године.
Кабинет гувернера
