29/11/2023
Слајд 1: Драги пријатељи ,
Задовољство ми је да вас и ове године поздравим у своје име и у име Народне банке Србије и да вам пожелим успешну седму конференцију „Српских дана осигурања”.
Почећу једном историјском анегдотом, пре свега због значаја осигурања, којег, бојим се, многи од вас нису свесни. И није ово неоснована примедба. Пре свега због значаја осигурања, које нема и неће имати у догледно време конкуренцију, без обзира на развој савремених технологија. За разлику од банака, које добијају конкуренцију у платним институцијама, разним платформама, финтек компанијама и разним другим иновацијама, где морају да се боре за клијенте и свој опстанак на тржишту, осигурање нема тај проблем. Осигурање само користи предности савремене технологије да брже и лакше приђе својим клијентима, али има једну врсту монопола, коју, бојим се, не цене сви довољно. Имати лиценцу за осигурање у Србији и бити члан извршног или надзорног одбора ретка је привилегија, која ће трајати – зато се потрудите да ту привилегију, коју сте заслужили, и сачувате. И никад се немојте жалити да је осигурање пререгулисана област – нигде у свету није другачије. Осигурање је најрегулисанија област, где држава мора својом руком да помогне несавршеном тржишту, где не може индустрија сама себе да регулише, нити да препусти све пукој конкуренцији. Зато ћу своје излагање почети једном анегдотом:
На једној холандској слици насликан је призор узет из приче коју је забележио Херодот о извесном корумпираном персијском судији. Њега су живог одрали по налогу краља јер је прекршио закон. Слика приказује сина тог судије како дели правду седећи на очевој столици, која је тапацирана кожом његовог оца, у виду упозорења да правда, буквално, иде уз кожу у игри. Многи од вас знају да је ова анегдота из књиге Насима Николаса Талеба, аутора славног „Црног лабуда”, којег су на крају сви признали, а ово је из књиге „Кожа у игри”.
Отуда потиче и упозорење:
Никад не веруј особи која нема кожу у игри, јер такве особе, такви преваранти ће профитирати, а њихове грешке никад се неће вратити да их прогоне.
Систем осигурања је систем који захтева поверење! Можда и више него банкарство. А кад сте храбри да понудите оно што нисте спремни да испуните – то је себична храброст. И није храброст. Посебно кад ризикујете туђа средства.
Грешке се понављају јер неко други плаћа цену. Треба ли да будем директнија? Грешке чланова извршних и осталих одбора плаћа друштво, акционари, држава која је власник... Па тако онај ко греши, пролази готово некажњено. Тако је било.
Посебно је важна симетрија и подела ризика за разлику од остваривања користи преношењем ризика на друге.
Кад наметнемо кожу у игри, ова асиметрија информација и ризика се исправља – исправља се боље него што је могу исправити хиљаде прописа и хиљаде казни.
Јер чак и кад су закони добри, најбољи, шта урадити с корумпираним или нестручним људима? Они могу да греше некажњено. Могу да буду слаба карика. Увек постоји решење. Једино решење је и свест и правни оквир који јасно каже да грешке имају своје идејне творце, потписнике именом и презименом, па тако и кривце чија је кожа у игри.
И како ћемо спречити грешке: забраном учешћа у игри за оне који свесно направе грешке. И да их не плате туђим новцем. Јер је ионако најјефтиније оно што се новцем може платити.
Док год не буде тако, биће оних који су спремни да крше правила игре, а ми ћемо бити сведоци оне старе истине:
„Најбољи је онај роб који зна да га прекомерно плаћају и ужасава се губљења статуса.” Зато и јесте најбољи роб свог газде. Али је штетан за финансијски систем јер урушава његов углед и намеће погрешан систем вредности.
Зашто желим да ово запамтите. Нико неће опростити ни вама, а још више мени, ако се грешке понављају. А понављају се. Не код свих и не једнако, али се понављају. Зато ћу поновити са „Српских дана осигурања” у Аранђеловцу, када сам вас подсетила да су „Дани осигурања” ту да покажу како да унапредимо квалитет живота и живимо осигурани од свих ризика које смо у стању да сагледамо. Да пружимо заштиту од тих ризика. И да пружимо фер услугу за фер цену. И ту је конкуренција добродошла. Конкуренција као надметање како понудити више за бољу цену. Како понудити, али и испунити обећано ако се деси осигурани случај. Али нема надметања и надигравања с регулатором који вам ствара услове стабилности за стварање профита. Закон се не може поштовати мало или много. Закон се мора поштовати у потпуности. И казна за непоштовање не може бити део трошка који се урачунава у трансакцију. Понављаћу вам то сваке године. Речима Кафке – то не може постати део обреда!!!
И да вас подсетим на тај диван цитат:
„Леопарди су провалили у храм и посркали сав талог из жртвених врчева;
Кршење закона не може постати део обреда. Колико год неки били упорни и наводно креативни у томе.
И да поновим оно што неки заборављају. Ово је Србија, која не мења опредељење о европском путу. Али ће Народна банка Србије временски усклађивати правила либерализације тако да она користе и грађанима Србије и домаћим компанијама и држави Србији, а не да се овде ствара добит а корист имају САМО или ПРЕТЕЖНО матична друштва изван Србије.
Сведоци сте да су тај став почеле јавно да заступају и много снажније економије под начелом „плаћати порез тамо где се ствара профит”.
Разумно је да ви очекујете да осигураници поштују уговоре, али је разумно да то очекују и они од вас. И зато се не сме постављати питање поштовања и слова и духа закона који регулише сваку област осигурања. Посебну онај обавезни и најмасовнији сегмент – осигурање од аутоодговорности.
Слајд 2: Ако не ми, ко? Ако не сада, када?
Слоган овогодишње конференције је заиста предиван – „Ако не ми, ко? Ако не сада, када?”. И почели сте ову дивну праксу када сте речима Мике Антића започели претходну конференцију „Није све у своје време, већ све у твоје време!”. То твоје је наше време, заиста смо најпозванији да урадимо највише и ово је прави тренутак. А чији је овогодишњи слоган – мање је важно. Мој Сенека каже: „Ко је рекао први, рекао је свима”. И заиста сам одушевљена што смо преузели на себе заједнички ову одговорност, уз јавно обећање да смо већ започели разговоре на нивоу Удружења осигуравача Србије (УОС) и организатора да све што је могуће унапредимо у границама постојећих оквира да би друштва за осигурање наставила да буду значајан чинилац у финансијској области у Србији. И ви знате да сам свако разумно, ефектима образложено решење спремна да прихватим, заједно са својим сарадницима. Веома је важно да заједничким деловањем свих нас, и Народне банке Србије и друштава за осигурање, друштава за реосигурање, а свакако и свих дистрибутера осигурања, наставимо да креирамо нов и модеран амбијент на тржишту осигурања, у складу с најбољом европском и светском праксом, и никада не заборавимо наше примарне циљеве – да изградимо ефикасан сектор, са солвентним друштвима у сврху заштите корисника услуге осигурања.
Осврнућу се најпре на податке о пословима осигурања, јер бројке доста тога говоре и упућују на то да је сектор осигурања у Србији у овој години наставио тренд сигурног раста.
Слајд 3: Тржиште осигурања стабилно у протеклој деценији (2013–2022) – бројеви говоре
Подаци који су овде презентовани и односе се на протеклих десет година говоре о томе да су сви кључни показатељи пословања сектора осигурања, чак и у условима присуства бројних изазова, бележили позитиван тренд.
Укупна имовина, техничке резерве, капитал и премија, и неживотних и животних осигурања, више су него удвостручени, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије осигурања по становнику (са 79 евра на 171 евро) и учешћа премије осигурања у бруто домаћем производу (са 1,6% на 1,9%).
Укупна премија осигурања повећана је са 64,0 милијарди динара у 2013. години на 133,9 милијарди динара у 2022. години, а премија животних осигурања са 14,0 милијарди динара на 28,7 милијарди динара. Као што се види из прегледа, износ решених штета је у посматраном периоду више него удвостручен – са 28,7 милијарди динара на 68,9 милијарди динара.
И немој да се осећају срећним они који у овом збиру и просеку учествују у овом великом броју решених штета. Јер ми имамо и гранулирану структуру оних који те штете баш не реализују на начин како је то неопходно.
Од посматраних величина, највећи раст бележе техничке резерве, при чему треба истаћи да је најзначајнији импулс њиховом расту дао раст математичке резерве. Математичка резерва по свом карактеру обезбеђује дугорочну финансијску помоћ становништву, чији је циљ пре свега обезбеђење новчане накнаде при реализацији осигураног случаја, односно у тренуцима када је корисницима та накнада најпотребнија,1 али представља и одређени вид штедње. Посматрано у односу на штедњу у пословним банкама, математичку резерву одликује дуже трајање и мања могућност наглог одлива осигураника у случају поремећаја на тржишту. Управо наведено чини математичку резерву изузетно значајном са аспекта Народне банке Србије.
Слајд 4: Стабилност тржишта осигурања одржана у последње четири године, и у условима вишеструких, повећаних ризика (1/2)
Током протекле четири године, у условима вишеструких, повећаних ризика, сектор осигурања је очувао своју солвентност и профитабилност, континуирано пружајући широк спектар и висок квалитет услуге својим корисницима. Томе су свакако допринеле и многобројне мере Народне банке Србије из домена микро и макро пруденцијалне политике, којима су ублажене негативне последице вишедимензионалне кризе с којом се суочавамо у последње четири године.
За прва три тромесечја ове године показатељ адекватности капитала (211,4%), осим тога што је знатно виши од законом прописане обавезе, виши је и у односу на крај претходне године (209,6%).
Остварен је позитиван привремени нето резултат у износу од 6,6 милијарди динара, што је више за 13,0% него у истом периоду претходне године, односно за 757,5 милиона динара. Комбиновани рацио у самопридржају неживотних осигурања бележи и даље вредност испод 100%.
Слајд 5: Стабилност тржишта осигурања одржана у последње четири године, у условима вишеструких, повећаних ризика (2/2)
Укупна премија осигурања током прва три тромесечја ове године износи 115,6 милијарди динара, што је повећање за 16,3% међугодишње. Наведена стопа раста је знатно виша од просечне стопе која је остварена током истог периода у претходних десет година (7,7%)2, при чему је премија неживотних осигурања расла брже од животних, што је последица и криза у периоду од 2020. до 2023. године изазваних пандемијом и геополитичким тензијама. Такође, треба нагласити да су друштва инвестирала пун износ средстава техничких резерви у прописане облике имовине, како у животним, тако и у неживотним осигурањима, чиме су, између осталог, обезбеђени адекватни облици имовине за редовно измиривање обавеза друштава из уговора у осигурању.
Категорије као што су билансна сума, капитал и техничке резерве сектора осигурања на крају прва три тромесечја ове године бележе раст у односу на крај истог периода претходне године:
Слајд 6: Актуелни ризици / потенцијал у осигурању
Сведоци смо већ дуже време на глобалном нивоу присутних изазова као што су: геополитичке тензије, укључујући нови конфликт на Блиском истоку, климатске промене и катастрофалне штете, кретање инфлације и каматних стопа.
Како то утиче на делатност осигурања? Мерећи ризике, осигуравачи мере и склоност ка њиховом прихватању. При томе, перцепција о томе да ли су ризици адекватно оцењени кључни су у одређивању понуде осигурања. Ако би се због веће изложености наведеним ризицима дошло до смањења апетита за његово прихватање, за очекивање је да се повећа цена осигурања, повећа самопридржај осигуравача и пооштре услови реосигурања.
Претње: Претње: Код животних осигурања, растуће каматне стопе, инфлација и пандемијски ризици могу изложити осигураваче ризицима ликвидности услед престанка плаћања премије3 или увећаних накнада по уговорима о осигурању4.
За неживотна осигурања инфлација и катастрофалне штете5 повећавају износе трошкова и штета и потребу за јачањем резерви за штете, утичући на профитабилност.
Када је реч о реосигурању, поред поменутог, као претњу видимо и могућу даљу ескалацију геополитичке нестабилности, која би могла да уздрма и додатно фрагментише глобално тржиште реосигурања и да доведе до отежаног обезбеђења реосигуравајућег покрића домаћих цедената.
Негативан утицај инфлације на стандард становништва умањен је адекватним мерама државних органа којима је омогућена помоћ становништву како у виду једнократних давања најугроженијим категоријама становништва, тако и у повећању зарада запосленима.
Шансе: С друге стране, постојећи услови би могли да представљају потенцијал за раст сектора осигурања апсорбовањем тражње за осигурањем, која би могла бити повећана у тим условима. То намеће потребу наставка континуираног рада на обезбеђењу доступнијег и приступачнијег осигурања и у смислу креирања производа осигурања који су прилагођени стварним потребама осигураника (нпр. нова покрића), и у смислу унапређења продајне мреже, али уз вођење рачуна о ризицима и заштити корисника услуга.
Очекивано, највећи апсолутни раст премије осигурања забележен је код:
Наведени раст премије остварен код осигурања од одговорности због употребе моторних возила резултат је повећања броја закључених уговора и повећања минималне тарифе премија обавезног осигурања власника моторних возила од одговорности за штету причињену трећим лицима, које важи од 1. јануара 2023. године.
Слајд 7: Могући одговор на изазове
У данашње време, када је ситуација на глобалном нивоу неизвесна и када се ризици надовезују на већ постојеће, никада није било важније разумевање свих фактора ризика и заједничко предвиђање, континуирано праћење и мерење тих ризика и управљање тим ризицима свих учесника/носилаца осигурања. Кад се каже „разумевање свих фактора”, мисли се пре свега на унапређење праћења актуелних ризика (раст каматне стопе и инфлација), као и ризика с већом учесталошћу, а малим и средњим износима штета од природних катастрофа,
Такође, ради ублажавања негативних утицаја и пружања адекватне и поуздане заштите од ризика, неизбежне су активности на редизајну производа, усклађивању цена и склоности ка ризику, унапређењу трошковне ефикасности и др.
Када је реч о друштвима за реосигурање, на значају добија и утврђивање укупне максималне изложености (лимита у концентрацији изложености), начина праћења те изложености, као и начина на који би се евентуална прекорачења изнад максималне изложености вратила унутар утврђеног лимита.
Сматрамо да је важно да домаћа друштва за осигурање односно реосигурање поштују закључене уговоре, наставе да прате дешавања на домаћем и глобалном тржишту и управљају преузетим ризицима на најбољи могући начин.
Слајд 8: Заштита грађана
У протеклом периоду били смо у потпуности посвећени заштити права и интереса осигураника и других корисника осигурања – и грађана, и привредних субјеката.
Не смемо да заборавимо да је наш основни задатак да обезбедимо да друштва за осигурање у сваком тренутку буду финансијски способна и спремна да извршавају своје обавезе према осигураницима, корисницима осигурања и трећим оштећеним лицима, а да лица која обављају послове продаје осигурања буду адекватно припремљена да удовоље потребама грађана и привредних субјеката за осигурањем.
Праћењем свих значајних сегмената пословања учесника на тржишту осигурања, пре свега како друштва за осигурање информишу кориснике, креирају производе осигурања и продају их, на који начин поступају по одштетним захтевима и приговорима, јасно је стављен фокус на значај креирања квалитетних производа осигурања и продају производа осигурања, којом се првенствено уважавају потребе и интереси корисника. Аспекти тржишног понашања који су код појединих учесника на тржишту осигурања препознати као проблематични били су предмет непосредних и посредних контрола, током којих су утврђене неправилности у том сегменту и наложене одговарајуће мере за њихово отклањање.
Слајд 9. Одговоран супервизор
Најзначајнији резултати у заштити корисника услуга осигурања остварују се управо спровођењем поступака контроле тржишног понашања у којима Народна банка Србије, када утврди одређену системску неправилност, налаже отклањање те неправилности у односу на све кориснике који су њоме обухваћени (а који често нису били ни свесни да су њихова права повређена). Тако је Народна банка Србије у протеклом периоду деловала супервизорским активностима које су имале за последицу обештећење великог броја корисника услуге осигурања, па ћу се осврнути на неколико случајева у вези с тим.
Надзорним активностима Народна банка Србије је обезбедила заштиту корисника услуге осигурања – путника који нису реализовали туристичка путовања преко агенција које су постале инсолвентне, тако што је обезбедила да корисници осигурања – путници буду обештећени и добију накнаду за плаћено путовање, чиме је, поред других мера, допринела очувању сектора туризма, који је био тешко погођен пандемијом.
У првој половини 2023. године решено је и исплаћено близу 3.000 одштетних захтева, вредности 162 милиона динара (oко 1,3 милиона евра), док је преко 60 милиона динара резервисано за преостале штете. До краја 2023. године тај износ може достићи и до 2 милиона евра надокнађених средстава корисницима услуге осигурања, тј. путницима.
Поред тога, обезбедили смо и да пензионери добију своје припадајуће накнаде по основу осигурања незгоде, а које су им биле ускраћене због пропуста у информисању осигураника пре и за време уговора о осигурању и може се рећи да је више од 1.000 пензионера обештећено што на начин да је извршен поврат премије осигурања вредности око 10 милиона динара, што по основу исплате накнаде из осигурања у износу од око 10 милиона динара, што је укупно 20 милиона динара.
Даље, контролом обављања поступања друштава за осигурање по одштетним захтевима осигурања кредита закључених преко банке и ефикасним мерама надзора корисницима услуге осигурања надокнађене су претходно мање исплаћене накнаде из осигурања, у износу од око 18 милиона динара.
Дакле, захваљујући активностима Народне банке Србије у поступцима контрола тржишног понашања у протеклом периоду остварен је непосредни финансијски ефекат за кориснике услуге осигурања у укупном износу од око 200 милиона динара, са значајним износом резервисаних средстава с циљем обештећења додатног броја грађана.
Такође, Народна банка Србије је контролним активностима на одређени начин унапредила поступке у вези с поступањем по одштетним захтевима, као и информисања о томе.
Посебне надзорне активности спроводиле су се у вези с пословима заступања у осигурању које обављају лизинг компаније и банке, а које се на тржишту намећу као све значајнији канал продаје осигурања, у вези с којим је предузетим мерама унапређена заштита осигураника.
Слајд 10: Свеобухватност продаје осигурања
Надзором тржишног понашања обухватили смо и дистрибутере осигурања, првенствено банке и лизинг компаније.
Банке као лица која обављају послове заступања у осигурању постају све популарнији канал продаје осигурања, посебно животног осигурања. Клијентима банке је веома важно да финансијске услуге могу да прибаве на једном месту, што мреже банака обезбеђују, јер грађани чешће посећују пословнице банака него других финансијских институција. Није занемарљива чињеница и да се близу 50% остварене премије осигурања путем банака као канала односи на животна осигурања.
Такође, дигитализацијом услуга, нпр. понудом осигурања преко мобилних апликација или онлајн банкарства, осигурање постаје лакше доступно. Осигурање се најчешће продаје као обезбеђење кредитних пласмана банака, али се осигурање интегрише и у платне рачуне банке, што представља додатни бенефит клијентима и лакше доступну услугу осигурања.
Како очекујемо да сви дистрибутери осигурају висок ниво заштите права и интереса корисника, без обзира на одабир канала дистрибуције осигурања од стране уговарача осигурања, посебна пажња је посвећена и продаји осигурања од стране лизинг компанија, за које се такође очекује да корисницима пруже одговарајуће информације о карактеристикама и ризицима услуге осигурања и да својом пословном политиком не условљавају осигуранике на избор дистрибутера.
Слајд 11: Дигитализација услуге осигурања
Дигитализација има важну улогу у унапређењу ефикасности пословања друштава за осигурање и будућност је у дигитализацији услуга осигурања и дигиталној трансформацији пословања. Друштва за осигурање развијају софтверска решења за дигитално пословање, што је један од начина да се изгради интензивнији однос са осигураником. Све више друштава за осигурање у своје пословање уводи и поступак видео-идентификације странке, што може додатно да олакша и убрза поступак закључења уговора о осигурању.
При увођењу нових производа, као и њихове дигитализације, потребно је имати у виду да информације које се пружају у предуговорној фази буду приказане прегледно и јасно, тако да се кориснику услуге осигурања омогући да се упозна са условима услуге осигурања и другим елементима значајним за оцену те услуге и да се он не доведе у заблуду у вези с карактеристикама услуге осигурања, односно његовим правима и обавезама по основу уговора о осигурању.
Народна банка Србије као надзорни орган у наредном периоду од учесника на тржишту очекује разумевање и сарадњу како бисмо удружено одговорили на изазове који су пред нама. Пред нама јесте време неизвесности у коме треба да делујемо заједнички у свим важним областима јер само тако можемо да се изборимо са непредвидивим изгледима и растућим ризицима на светском нивоу. Као што мото овогодишњих сусрета каже: „Ако не ми, ко? Ако не сада, када? – све се ово дешава у наше време и МИ морамо да учинимо све што је у нашој моћи да то време, а и будућност учинимо предвидљивијом и бољом. Хвала вам и желим нам свима пуно успеха у раду и свакодневну свест да сви имамо кожу у овој игри јер ако то не будемо имали на уму, бићемо избачени из игре.
Хвала на пажњи.
[1]У случају смрти, болести, незгоде, доживљене одређене старости, венчања, рођења детета, школовање итд.
[2]Од трећег тромесечја 2013. године до трећег тромесечја 2022. године.
[3]Рацио престанка плаћања, као збир рација раскида, откупа и капитализације, бележи раст у 2021. и 2022. години и износи 13,8% и 15,2%, респективно.
[4]Накнаде се могу увећати услед повећања смртности (нпр. нова пандемија), као последица раста инфлације (код уговора са индексном одредбом), као и у случају масовних откупа.
[5]Глобалне штете од природних катастрофа су у 2022. години, према Swiss Re, достигле 275 милијарди долара, од чега је осигурање покрило 125 милијарди долара, или 45% тих штета. Годишње глобалне осигуране штете од природних катастрофа у износу вишем од 100 милијарди долара постају стандард. Када је реч о подацима за Србију, приметан је раст решених и резервисаних штета током трећег тромесечја 2023. године, и то пре свега у имовинским осигурањима.
[6]Јаке олује, поплаве, суше, пожари и сл.
[7]Извор: Natural catastrophes and inflation in 2022: a perfect storm, Swiss Re, Sigma No 1/2023, март 2023.
Кабинет гувернера
