16/04/2018
Питања : На неколико места у граду (Београду) наишли смо на огласе у којима се грађанима нуде ситне позајмице од најчешће 50, 100 или 200 евра, уз број телефона на који се може информисати и под одређеним условима позајмити новац. Моје питање је коме су за овакве позајмице одговорна поменута лица/институције? Да ли и шта НБС може да предузме по овом питању? Да ли је овакав промет новца легалан? Слободни сте да додате било шта у складу са овом темом, а сматрате да сам изоставила да питам.
Одговор : Кредитни посао је банкарски посао, односно у улози кредитора код давања финансијских – новчаних кредита, могу се јављати само банке, а изузетно и друга лица, ако су за то овлашћена посебним законом (Фонд за развој Републике Србије, Фонд за развој Аутономне покрајине Војводине и Агенцијa за осигурање и финансирање извоза Републике Србије), као и платне институције и институције електронског новца које су добиле дозволу Народне банке Србије за пружање појединих врста платних услуга у складу са Законом о платним услугама.
Лице које се неовлашћено бави давањем кредита, поступа супротно члану 5. став 2. Закона о банкама, којим је прописано, између осталог, да се нико осим банке не може бавити давањем кредита, осим ако је за то овлашћен законом. Казненим одредбама Закона о банкама је додатно прописано кривично дело давање кредита без дозволе Народне банке Србије, према којима ће, онај ко се без дозволе за рад Народне банке Србије бави давањем кредита, а за то није овлашћен законом, бити кажњен казном затвора од три месеца до пет година. Ако је овим делом прибављена имовинска корист чији износ прелази 100.000 динара, учинилац ће бити кажњен казном затвора од једне до осам година, а ако износ те користи прелази 1.500.000 динара, прописана је казна затвора од две до десет година. За ово дело казниће се одговорно лице у правном лицу, ако се правно лице пословима давања кредита бави без дозволе за рад Народне банке Србије, а за то није овлашћено законом.
Надлежни орган за поступање у случају када се неко лице бави пословима из члана 5. Закона о банкама, без дозволе Народне банке Србије, a да за то није овлашћен посебним законом, јесте Министарство унутрашњих послова, које је у складу са прописима Републике Србије надлежно за спречавање и откривање кривичних дела, и проналажење и лишавање слободе учиниоца кривичних дела и њихово привођење надлежним органима.
Народна банка Србије је институција надлежна за давање дозвола за рад банкама, друштвима за осигурање, друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима, платним институцијама, институцијама електронског новца, даваоцима финансијског лизинга и овлашћена је за контролу, односно надзор над тим лицима. Остала правна лица, за чије оснивање није неопходна дозвола посебног надлежног органа, врше регистрацију у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката и баве се делатностима за које су регистрована. С обзиром на то да Народна банка Србије таквим правним лицима није издала дозволу за рад, не може бити ни надлежна за контролу њиховог пословања, јер на то није овлашћена прописима који регулишу њено пословање и одређују њене надлежности. Пословање таквих правних лица контролишу различити органи у зависности од делатности за које је конкретно правно лице регистровано.
Кабинет гувернера
