27/06/2018
Питања: Какав је став Народне банке Србије о криптовалутама? Да ли ће оне у будућности заменити класичне валуте? Да ли је трговање и њихов оптицај у Србији регулисан? Ако није, да ли ће бити, на који начин и када?
Одговор: Криптовалуте немају основне функције новца – нису општеприхваћена средства плаћања, не могу се ни у ком случају сматрати чуварима вредности и, коначно, оне нису обрачунске јединице. Поред тога, криптовалуте не издаје централна банка и не гарантује за њихову вредност, не постоје начини којима би се ублажиле велике осцилације у понуди и тражњи, a ни правила функционисања платформи за трговање биткоином у многим случајевима нису довољно јасна и уређена, ни под надзором регулаторних тела. С тим у вези, не постоје никакви механизми законске заштите корисника наведених услуга, тако да свако ко се упушта у било које активности у вези с виртуелним валутама чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске и друге ризике који проистичу из тих активности. Зато криптовалуте можемо сматрати средством за размену између особа које га као таквог прихватају, уз преузимање свих ризика који се односе на стицање таквог средства размене и његове вредности. Управо због претходно наведених карактеристика криптовалута, не можемо говорити о томе да ће оне у блиској будућности заменити класичне валуте, а пре свега због чињенице да је за тако нешто потребно да одређену криптовалуту прихватe сви у оквиру једног правног система и да употреба такве криптовалуте у њему буде гарантована. За тако нешто још нема ни назнака.
Према расположивим информацијама, најчешћи начин за стицање криптовалута јесте њихова куповина на интернет платформама и специјализованим аутоматима. Према неким информацијама које долазе из заједнице Blockchain у Србији, наши грађани још увек нешто више користе услуге иностраних платформи за трговање криптовалутама, пре свега ради обављања шпекулативних послова. Поред наведеног, грађани могу да стекну криптовалуте и кроз тзв. рударење, тј. решавање сложених математичких алгоритама, што такође није забрањено нашим прописима. Ипак, желимо да нагласимо да Народна банка Србије не издаје дозволе за трговање криптовалутама, нити за постављање уређаја за куповину/продају криптовалута. Законом о Народној банци Србије утврђено је да Народна банка Србије, између осталих, издаје и одузима дозволе за рад банкама, дозволе за обављање делатности осигурања, дозволе за обављање послова финансијског лизинга, дозволе за рад друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима и дозволе за управљање тим фондовима, дозволе за пружање платних услуга платним институцијама, дозволе за издавање електронског новца институцијама електронског новца, као и дозволе за рад платног система операторима платног система, и надзире обављање тих делатности и обавља друге послове у складу с посебним законима којима се уређују те области. Из тог разлога, о конкретним и детаљнијим модалитетима куповине/продаје виртуелних валута најбоље је обратити се оним лицима која то и омогућавају и од њих добити више информација на ову тему.
Криптовалуте нису законски уређене у Републици Србији – не признаје им се својство средства плаћања, без обзира на њихов назив. Такође, погрешно је говорити о оптицају криптовалута, јер у оптицају може бити само законско средство плаћања, а криптовалуте то нису. У складу са Законом о Народној банци Србије, новчана јединица Републике Србије је динар и Народна банка Србије има искључиво право издавања новчаница и кованог новца у Републици Србији. Са аспекта прописа за чију примену је надлежна Народна банка Србије, трговина криптовалутама се може посматрати као и трговина било којом другом робом, али свакако не девизним послом, за који је прописан посебан правни режим. Такође, у већини случајева у свету, ни централне банке других земаља не издају криптовалуте, нити издају дозволе за рад платформама које омогућавају трговање овим валутама.
Трговину криптовалутама у Србији још не можемо сматрати појавом од системског значаја и оне у овом тренутку не угрожавају финансијски систем Републике Србије, тако да се у блиској будућности не очекују нове законодавне интервенције на овом плану. Ипак, наш законодавац је препознао да су криптовалуте значајне за државу у контексту управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, и баш зато је процењено да прописима треба интервенисати у том, једном сегменту који се односи на криптовалуте. У децембру 2017. усвојен је нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је почео да се примењује 1. априла 2018. С тим у вези, лица која омогућавају замену криптовалута за законско средство плаћања и обрнуто изричито су препозната као обвезници тог закона и биће дужна да ускладе своје пословање са одредбама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, из чега произлази обавеза предузимања радњи и мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма из тог закона, као што су идентификација клијената (који, примера ради, користе уређај за куповину/продају виртуелних валута) узимањем копије личног документа, одговарајуће извештавање Народне банке Србије и одређивање овлашћеног лица за извршавање ових радњи. На крају, када је реч о будућим корацима у оквиру нормативних овлашћења Народне банке Србије, она ће у сарадњи с другим државним органима, узимајући у обзир све релевантне чињенице (као што су стабилност финансијског система, безбедносни аспект, потражњу за виртуелним валутама и величину домаћег тржишта), размотрити потребу за регулаторном интервенцијом.
Кабинет гувернера
