27.06.2018.
Pitanja: Kakav je stav Narodne banke Srbije o kriptovalutama? Da li će one u budućnosti zameniti klasične valute? Da li je trgovanje i njihov opticaj u Srbiji regulisan? Ako nije, da li će biti, na koji način i kada?
Odgovor: Kriptovalute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, ne mogu se ni u kom slučaju smatrati čuvarima vrednosti i, konačno, one nisu obračunske jedinice. Pored toga, kriptovalute ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost, ne postoje načini kojima bi se ublažile velike oscilacije u ponudi i tražnji, a ni pravila funkcionisanja platformi za trgovanje bitkoinom u mnogim slučajevima nisu dovoljno jasna i uređena, ni pod nadzorom regulatornih tela. S tim u vezi, ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo koje aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji proističu iz tih aktivnosti. Zato kriptovalute možemo smatrati sredstvom za razmenu između osoba koje ga kao takvog prihvataju, uz preuzimanje svih rizika koji se odnose na sticanje takvog sredstva razmene i njegove vrednosti. Upravo zbog prethodno navedenih karakteristika kriptovaluta, ne možemo govoriti o tome da će one u bliskoj budućnosti zameniti klasične valute, a pre svega zbog činjenice da je za tako nešto potrebno da određenu kriptovalutu prihvate svi u okviru jednog pravnog sistema i da upotreba takve kriptovalute u njemu bude garantovana. Za tako nešto još nema ni naznaka.
Prema raspoloživim informacijama, najčešći način za sticanje kriptovaluta jeste njihova kupovina na internet platformama i specijalizovanim automatima. Prema nekim informacijama koje dolaze iz zajednice Blockchain u Srbiji, naši građani još uvek nešto više koriste usluge inostranih platformi za trgovanje kriptovalutama, pre svega radi obavljanja špekulativnih poslova. Pored navedenog, građani mogu da steknu kriptovalute i kroz tzv. rudarenje, tj. rešavanje složenih matematičkih algoritama, što takođe nije zabranjeno našim propisima. Ipak, želimo da naglasimo da Narodna banka Srbije ne izdaje dozvole za trgovanje kriptovalutama, niti za postavljanje uređaja za kupovinu/prodaju kriptovaluta. Zakonom o Narodnoj banci Srbije utvrđeno je da Narodna banka Srbije, između ostalih, izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dozvole za upravljanje tim fondovima, dozvole za pružanje platnih usluga platnim institucijama, dozvole za izdavanje elektronskog novca institucijama elektronskog novca, kao i dozvole za rad platnog sistema operatorima platnog sistema, i nadzire obavljanje tih delatnosti i obavlja druge poslove u skladu s posebnim zakonima kojima se uređuju te oblasti. Iz tog razloga, o konkretnim i detaljnijim modalitetima kupovine/prodaje virtuelnih valuta najbolje je obratiti se onim licima koja to i omogućavaju i od njih dobiti više informacija na ovu temu.
Kriptovalute nisu zakonski uređene u Republici Srbiji – ne priznaje im se svojstvo sredstva plaćanja, bez obzira na njihov naziv. Takođe, pogrešno je govoriti o opticaju kriptovaluta, jer u opticaju može biti samo zakonsko sredstvo plaćanja, a kriptovalute to nisu. U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, novčana jedinica Republike Srbije je dinar i Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji. Sa aspekta propisa za čiju primenu je nadležna Narodna banka Srbije, trgovina kriptovalutama se može posmatrati kao i trgovina bilo kojom drugom robom, ali svakako ne deviznim poslom, za koji je propisan poseban pravni režim. Takođe, u većini slučajeva u svetu, ni centralne banke drugih zemalja ne izdaju kriptovalute, niti izdaju dozvole za rad platformama koje omogućavaju trgovanje ovim valutama.
Trgovinu kriptovalutama u Srbiji još ne možemo smatrati pojavom od sistemskog značaja i one u ovom trenutku ne ugrožavaju finansijski sistem Republike Srbije, tako da se u bliskoj budućnosti ne očekuju nove zakonodavne intervencije na ovom planu. Ipak, naš zakonodavac je prepoznao da su kriptovalute značajne za državu u kontekstu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, i baš zato je procenjeno da propisima treba intervenisati u tom, jednom segmentu koji se odnosi na kriptovalute. U decembru 2017. usvojen je novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je počeo da se primenjuje 1. aprila 2018. S tim u vezi, lica koja omogućavaju zamenu kriptovaluta za zakonsko sredstvo plaćanja i obrnuto izričito su prepoznata kao obveznici tog zakona i biće dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, iz čega proizlazi obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma iz tog zakona, kao što su identifikacija klijenata (koji, primera radi, koriste uređaj za kupovinu/prodaju virtuelnih valuta) uzimanjem kopije ličnog dokumenta, odgovarajuće izveštavanje Narodne banke Srbije i određivanje ovlašćenog lica za izvršavanje ovih radnji. Na kraju, kada je reč o budućim koracima u okviru normativnih ovlašćenja Narodne banke Srbije, ona će u saradnji s drugim državnim organima, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice (kao što su stabilnost finansijskog sistema, bezbednosni aspekt, potražnju za virtuelnim valutama i veličinu domaćeg tržišta), razmotriti potrebu za regulatornom intervencijom.
Kabinet guvernera
