25/11/2020
Гувернер Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић данас је са сарадницима учествовала на годишњем билатералном дијалогу са Европском централном банком. У име Европске централне банке дијалог је водио господин Fabio Panetta, члан Извршног одбора Европске централне банке задужен за међународне и европске односе, операције на тржишту и надзор платних система.
Током овогодишњег дијалога посебна пажња је посвећена теми дигитализације и иновација. Представници обе институције презентовали су и актуелна макроекономска кретања, монетарне политике и кретања у финансијским системима, као и мере које су доношене у циљу ублажавања негативних ефеката узрокованих пандемијом COVID-19.
Народна банка Србије представила је предности IPS NBS система чији је Народна банка Србије оператор, који је пуштен у рад 22. октобра 2018. године као први систем за инстант плаћања на Балкану. Овим системом омогућено је да корисници врше пренос средстава у било које доба дана, 365 дана годишње путем стандардних канала за иницирање трансакција (шалтера банака, апликација за мобилно и електронско банкарство), плаћају рачуне скенирањем NBS IPS QR кода са рачуна издаваоца путем апликације за мобилно банкарство, врше инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима. Народна банка Србије је 16. новембра омогућила и свим заинтересованим издаваоцима рачуна (нпр. јавним комуналним предузећима) да путем интернет странице генеришу или валидирају NBS IPS QR код. Народна банка Србије ће наставити са активностима на даљем унапређењу платног система у Републици Србији и развоју функционалности IPS NBS система, и ускоро ће, у сарадњи са учесницима система омогућити DeepLink опцију за инстант плаћања на интернет продајним местима, а у марту 2021. представити и опцију преноса новца само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца.
„Задовољство ми је што смо данас говорили о иновацијама, јер то показује колико смо као регулатори, али и катализатори промена, радили и урадили. Модернизација и унапређење платног система у Републици Србији је наше стратешко опредељење више од пола деценије. Спроводили смо значајне реформе и предузимали бројне активности, и данас наши привредници и грађани имају модерније финансијске услуге, могу лакше, јефтиније и сигурно да врше трансакције. Актуелна криза узрокована пандемијом COVID-19 само је појачала свест да су нове технологије и ефикаснији пословни процеси добродошли и увек потребни у свим сферама модерног банкарства“, оценила је гувернер Табаковић.
Други део дијалога био је посвећен макроекономском утицају пандемије COVID-19 и мерама које су донете за очување економија.
Представницима ЕЦБ је указано да је НБС од почетка кризе деловала проактивно и адекватно користећи низ монетарних мера и инструмената који су омогућили брзо и ефикасно снабдевање банкарског и привредног сектора неопходном јефтином ликвидношћу. Посебно је истакнуто да је Србија ову кризу дочекала економски припремљена и ојачана, са више него адекватним девизним резервама које је НБС током претходних година повећавала, између осталог, и за овакве ситуације. Истакнути су и позитивни ефекти мера које су предузете у циљу олакшавања положаја дужника, са посебним освртом на резултате у примени мораторијума на отплату кредита. Очувана висока капитализованост и ликвидност банкарског сектора, историјски најнижи ниво проблематичних кредита уз наставак двоцифрених стопа раста кредитне активности потврда су очуване стабилности и спремности банкарског сектора Републике Србије да одговори свим изазовима у тренутним ванредним околностима уз обезбеђење повољних услова финансирања привреде и грађана.
„Сви смо реаговали у складу са структурама наших економија, и монетарним и фискалним просторима које имамо. У Србији смо доносили бројне мере за очување ликвидности, повољних услова финансирања, производних капацитета и радних места. Могли смо да реагујемо пакетом мера у вредности од 12,5% бруто домаћег производа, захваљујући потпуном економском заокрету који смо направили у претходних осам година. У том периоду Србија је успела да постигне и очува пуну макроекономску, финансијску и фискалну стабилност, што је, уз политичку стабилност, био неопходан предуслов за одговор економске политике какав смо спровели. Због тога и на данашњем дијалогу можемо да говоримо о томе да смо, након просечних стопа раста бруто домаћег производа у Србији од 4,3% у претходне две године, ове, кризне године спречили већи пад бруто домаћег производа, а већ следеће године очекујемо потпуни опоравак“, истакла је гувернер.
„Сачували смо нашу економију, запосленост је повећана, инфлација је ниска и стабилна – у просеку око 1,6%, и под контролом је Народне банке Србије. Упркос великим неизвесностима и периодима високих осцилација кључних тржишних параметара на глобалним тржиштима, ми смо курс динара према евру очували на стабилном нивоу. Комплетан опоравак привреде врши се уз подршку која је одмерена на начин да се њом не угрожавају ни ценовна, ни финансијска стабилност. Имамо бржи од пројектованог опоравак инвестиција, чему је допринела реализација инфраструктурних пројеката која није прекидана ни током другог тромесечја, као и задржани повољни услови финансирања. Држава је чврсто решена да реализује инвестиције које су биле планиране пре пандемије, као и додатне инвестиције, што доприноси расту производног потенцијала. Опоравак индустрије и појединих услужних сектора, такође је бржи од пројектованог, а имали смо и бољу пољопривредну сезону. Да нисмо реаговали брзо и великим пакетом мера, опоравак наше привреде би, због губитка производних капацитета и људског потенцијала, и у 2021. години и у наредним годинама био знатно спорији. Јесмо, реаговали смо, а наша правовремена и адекватна економска подршка домаћој привреди, омогућила је да наша економија почне да се опоравља врло брзо, већ у мају, и да до септембра сви кључни привредни показатељи буду на преткризном нивоу. Ипак, нове здравствене мере из октобра и новембра у бројним економијама који су наши главни трговински партнери упућују на појачану опрезност носилаца политика, и на неопходност нових реакција, ако то буде неопходно. Имајући у виду наше јаке трговинске везе с тржиштем Европске уније, темпо опоравка зоне евра и за нас је изузетно важан. Ми ћемо наставити да радимо као и до сада, и да наставимо да оправдавамо поверење грађана и привреде да ће стабилни услови пословања у Србији бити очувани“, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Одржавањем данашњег састанка настављена је дугогодишња традиција добрих односа НБС и ЕЦБ-а. Први билатерални дијалог одржан је 14. јула 2014. у Франкфурту, када су, на маргинама састанка, тадашњи председник Европске централне банке, Марио Драги и гувернер Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић потписали Споразум о сарадњи у области спречавања фалсификовања и откривања фалсификованих новчаница евра у Србији. Интензивни билатерални дијалози се једном годишње одржавају у Франкфурту или Београду.
Кабинет гувернера
