06/08/2021

Девет година рада гувернера Јоргованке Табаковић – девет година стабилности

Током девет година с гувернером Јоргованком Табаковић на челу, Народна банка Србије је у потпуности испунила своје законске циљеве – постигнута је и очувана ценовна стабилност и ојачана је финансијска стабилност. Тиме је омогућено да наши грађани и привреда лакше послују и планирају, као и да се економија на здравим темељима даље развија.

Резултати:

  • Након што смо затечену високу инфлацију у року од годину дана спустили на низак ниво, већ осам година чувамо је на просечном нивоу од око 2%.
  • Током девет година динар је ојачао за 0,9% према евру, а у исто време Народна банка Србије на девизном тржишту нето је купила 3,2 милијарде евра, од чега у текућој 2021. години 745 милиона евра.
  • Бруто девизне резерве су, према последњим расположивим подацима (4. август 2021), достигле рекордан ниво и износиле 14,7 милијарди евра, чиме су од августа 2012. године повећане за 4,6 милијарди евра, док су нето девизне резерве у истом периоду више него удвостручене.
  • Девизне резерве у злату од 36,7 тона чине 12,4% укупних девизних резерви на крају јула, док су крајем 2012. чиниле свега 5,7% укупних девизних резерви земље. Од краја 2012. године до данас увећане су за преко 21 тону, чиме су више него удвостручене, док је њихова вредност утростручена – са 0,6 на 1,813 милијарди евра.
  • Динарска штедња је премашила 100 милијарди динара и, с рекордних 100,5 милијарди динара на крају јула 2021. године, за око 6 пута већа је него 2012. године.
  • Са затечених око 20% (петина активе банкарског сектора), учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора до јуна 2021. године, упркос пандемији, свели смо на 3,6%.
  • Каматне стопе на нове динарске кредите привреди ниже су за око 14 процентних поена, а становништву за преко 12 процентних поена него на почетку ублажавања монетарне политике из маја 2013. године (а након стављања инфлације под контролу).
  • Услови финансирања државе на домаћем и међународном тржишту знатно су повољнији – на пример, каматна стопа на десетогодишње државне динарске хартије од вредности износи 2,5%, наспрам 13%, колико је износила у октобру 2014, када су први пут емитоване.
  • Трошкови камата и курсних разлика српске привреде у односу на 2014. годину, закључно с 2020. годином, нижи су за 278 милијарди динара (за 72%).
  • У односу на 2012. годину број Дина картица је удвостручен.
  • Просечан број трансакција грађана и привреде који се на недељном нивоу обради у свих шест система Народне банке Србије износи преко 6,5 милиона.
  • Пре девет година, премијa ризика Србије била је за 250 базних поена изнад индекса EMBI Global за дуг у доларима. Након девет година, премија ризика Србије не само да је смањена за око 420 базних поена већ је за око 180 базних поена испод нивоа индекса EMBI Global за дуг у доларима.
  • Прилив страних директних инвестиција од почетка 2013. године износи 22 милијарде евра, уз њихово растуће учешће у бруто домаћем производу током година.
  • Извоз робе из Србије је удвостручен – са 8,4 милијарде евра у 2012. години на 16 милијарди евра 2020. године (која је била под утицајем пандемије), док ове године очекујемо да достигне око 20 милијарди евра (раст за око 140%). Aко томе додамо и услуге, извоз је повећан с 11,5 милијарди евра на око 27 милијарди евра, колико очекујемо за ову годину (раст од 135%). У исто време покривеност увоза извозом повећана је за око 20 процентних поена.

Због доприноса стабилизацији и расту српске економије, лондонски месечник The Banker прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера за 2020. годину. „Иако лично, сматрам га признањем за промене у Србији на којима радимо од друге половине 2012; за промене на којима ради председник Србије са својим сарадницима и ja са својим сарадницима, а само признање највише припада Србији и њеним грађанима”, рекла је она тим поводом.

Народна банка Србије је и добитник награде Града Београда – „Херој Београда”, јер је беспрекорним функционисањем у време пандемије вируса корона сачувала финансијску стабилност у Србији, наведено је у образложењу. „Хероји су сви они који иза сваке одлуке, процедуре виде људе због којих постојимо. Радили смо као наш платни систем – непрекидно, као и болнице, апотеке, продавнице, комунални радници, полицајци, војници, јер је наш мото: с људима, за људе, за Србију, чије смо огледало”, изјавила је том приликом гувернер Јоргованка Табаковић.

Ниска инфлација и поверење да ће инфлација остати ниска и у наредном периоду

  • Након што смо затечену високу инфлацију у року од годину дана спустили на низак ниво, већ осам година чувамо је на просечном нивоу од око 2%, тј. у оквирима у којима највећи број развијених економија жели да обезбеди кретање инфлације.
  • Очувањем инфлације на ниском нивоу очувана је и реална вредност доходака привреде и грађана, повећана је предвидивост пословања и тиме дат пун допринос побољшању укупног економског амбијента.
  • Решеност да Србију задржимо у групи земаља с ниском и предвидивом инфлацијом показали смо и смањењем циља за инфлацију са 4 ± 1,5% на 3 ± 1,5% од почетка 2017. године.
  • Упркос повећаним глобалним ценовним притисцима, наше пројекције упућују на то да ће се инфлација и у наредним годинама кретати у границама нашег циљаног распона.
  • И тржишни учесници имају поверење да ће стабилност цена и стабилно пословно окружење у Србији бити очувани и у наредне две и три године.

Обезбеђени најповољнији услови финансирања државе, привреде и грађана доприносе расту расположивог дохотка и одрживом привредном расту

  • Ниска инфлација и поверење у Народну банку Србије омогућили су ублажавање монетарне политике, што је допринело знатно повољнијим условима финансирања за грађане, привреду и државу.
  • Од маја 2013. године референтну каматну стопу смањили смо за 10,75 процентних поена, на 1,0%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације.
  • У складу с тим, привредницима су на располагању нови динарски кредити чија је каматна стопа за око 14 процентних поена нижа, а становништву динарски кредити по каматној стопи која је за преко 12 процентних поена нижа него на почетку ублажавања монетарне политике из маја 2013. године.
  • Први пут у Србији услови динарског кредитирања привреди слични су условима кредитирања у евро знаку, а у појединим месецима су били и повољнији, што за резултат има све веће финансирање у динарима.
  • Раст кредитне активности, који је у претходне три године био готово двоцифрен, важан је извор финансирања приватног сектора. Кредитима се финансирају и инвестициони циклус и потрошња, чиме се остварује пуна синергија између реалног и финансијског сектора, што се види и по расту економске активности и запослености.
  • Чувајући ценовну стабилност и релативну стабилност девизног курса, уз кључни допринос нижим трошковима пословања, Народна банка Србије је помогла и да српска привреда од 2014. године бележи позитиван финансијски резултат, и да обезбеди средства за нове инвестиције. По том основу трошкови камата и курсних разлика српске привреде су у односу на 2014. годину, закључно с 2020. годином, нижи за 278 милијарди динара (за 72%).
  • И држава се данас финансира у динарима по знатно повољнијим условима. Тако, на пример, каматна стопа на десетогодишње државне динарске хартије од вредности износи 2,5%, наспрам 13%, колико је износила у октобру 2014, када су први пут емитоване.

Стабилност курса динара према евру – нова нормалност у Србији која обезбеђује извесност пословања и планирања

Доласком Јоргованке Табаковић на чело Народне банке Србије успостављена је и очувана релативна стабилност девизног курса, која ниједном није доведена у питање током свих протеклих девет година, чак ни током периода великих глобалних турбуленција.

Током девет година динар је ојачао за 0,9% према евру, а у исто време Народна банка Србије на девизном тржишту нето је купила 3,2 милијарде евра, од чега у текућој 2021. години 745 милиона евра. Тиме је Народна банка Србије директно утицала на повећање девизних резерви (и финансијске сигурности) Републике Србије, и то на најздравији начин, с обзиром на то да куповина девиза не ствара никакву обавезу у будућности.

Постизање и очување релативне стабилности динара било је и остаје кључно за успешно испуњавање циљева за стабилност цена и за финансијску стабилност (решавањe питања проблематичних кредита, раст динарске штедње на рекордне нивое). Све заједно дало је пуну подршку уређењу јавних финансија и повољнијим условима финансирања државе на домаћем и међународном тржишту, а привреди и грађанима извесност пословања и планирања.

Увећане девизне резерве и њихова ојачана структура – важан стуб стабилности

Бруто девизне резерве су, према последњим расположивим подацима (4. август 2021), достигле рекордан ниво и износиле 14,7 милијарди евра, чиме су од августа 2012. године повећане за 4,6 милијарди евра, док су нето девизне резерве у истом периоду више него удвостручене.

Оснажена је и структура девизних резерви, и с тим циљем Народна банка Србије, с Јоргованком Табаковић на челу, годинама уназад повећава и учешће злата у девизним резервама. Златне резерве данас износе 36,7 тона и чине 12,4% девизних резерви на крају јула 2021. године, док су крајем 2012. износиле 15,3 тоне, односно свега 5,7% укупних девизних резерви земље. Од краја 2012. године до данас увећане су за преко 21 тону (више него удвостручене), док је њихова вредност утростручена – са 0,6 на 1,813 милијарди евра!

Народна банка Србије значајно доприноси кредибилитету Србије у међународној заједници

Бројне међународне финансијске институције оцењују да Народна банка Србије води адекватну монетарну политику. Приликом подизања кредитног рејтинга Србије на корак до инвестиционог, као важне факторе његовог повећања рејтинг агенције наводе и резултате Народне банке Србије. Тако агенција Standard and Poor’s дужи низ година наводи да је Народна банка Србије континуитетом резултата зарадила кредибилитет и доказала оперативну независност. Оцењује и да режим девизног курса који спроводи Народна банка Србије доприноси успешном прилагођавању економије на кретања у међународном окружењу, као и да интервенције Народне банке Србије на девизном тржишту доприносе очувању ценовне и финансијске стабилности, расту девизних резерви земље на рекордни ниво, као и знатном продужењу рочности динарских државних хартија од вредности.

Протеклих девет година обележене су и успешном сарадњом с Међународним монетарним фондом. У том периоду, гувернер Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Републике Србије у Међународном монетарном фонду, усмерила је сарадњу у правцу изградње партнерског односа, који је данас главна карактеристика односа наше земље и ове међународне институције. И успешном реализацијом саветодавних, нефинансијских аранжмана с Међународним монетарним фондом путем стендбај аранжмана из предострожности (2015–2018), Инструмента за координацију политике (2018–2021) и у јуну 2021. године закљученог новог тридесетомесечног Инструмента за координацију политике, Србија шаље јасну потврду међународној заједници да спроводи кредибилну развојну политику.

У новембру 2019. године, тадашњи заменик генералног директора Међународног монетарног фонда Тао Џанг навео је да је Међународни монетарни фонд сведок успеха који Србија постиже. „Србија је током седам година, што није дуг период, направила потпуни заокрет у вођењу економије. Србија је променила и модел раста – од раста који је некада био базиран на неодрживој потрошњи до раста који воде инвестиције, извоз и одрживи раст потрошње. У Србији централна банка ужива поверење и има велики утицај на српску економију, а ниска инфлација и стабилан финансијски сектор значајно подржавају здраве јавне финансије.”

Прилив страних директних инвестиција и изузетно ниска премија ризика земље као одраз укупне стабилности – монетарне, фискалне и политичке

Пад премије ризика још једна је потврда успеха наше економске политике. Пре девет година, премијa ризика Србије била је за 250 базних поена изнад индекса EMBI Global за дуг у доларима. Након девет година, премија ризика Србије не само да је смањена за око 420 базних поена већ је за око 180 базних поена испод нивоа индекса EMBI Global за дуг у доларима.

Амбијент макроекономске стабилности и повољних изгледа подстицајан је и за стране директне инвестиције, чији прилив од почетка 2013. износи 22 милијарде евра. Ове инвестиције допринеле су расту продуктивности у бројним делатностима и расту зарада и запослености у приватном сектору. Њихова пројектна и тржишна распрострањеност допринела је и ширењу базе извозних производа и тржишта, а од краја 2012. године извоз робе из Србије је удвостручен – са 8,4 милијарде на 16 милијарди евра 2020. године (која је била под утицајем пандемије), док ове године очекујемо да достигне близу 20 милијарди евра (раст од око 140% у односу на 2012). Највећи допринос расту извоза даје прерађивачка индустрија, у коју је и усмерен највећи део страних директних инвестиција.

Већа употреба динара и динарска штедња на рекордном нивоу

Остварен је суштински напредак на плану динаризације финансијског система – сви показатељи динаризације су у поређењу с крајем 2012. знатно повећани и бележе рекордно високе нивое:

  • Динаризација пласмана становништву и привреди, која је на крају јуна износила 38,6%, већа је за 10,6 процентних поена (28% на крају 2012);
  • Динаризација депозита становништву и привреди, која је на крају јуна износила 38,7%, двоструко је већа (за 19,4 процентна поена) у односу на крај 2012. године (износила је 19,3%);
  • Учешће динара у структури јавног дуга повећано јe за 10,9 процентних поена, на 30,4%;
  • Суштински је продужена динарска крива приноса – с пет на дванаест и по година, емитовањем динарских државних обвезница, уз високу тражњу за хартијама најдужих рочности.

Динарска штедња константно расте (22% у 2018. и 30% у 2019, 17% у 2020 – упркос пандемији вируса корона) и бележи рекордне нивое, а у јулу 2021. године прешла је ниво од 100 милијарди динара (100,5 милијарди динара). У односу на крај 2012. године, већа је за око 6 пута.

Све заједно, то су конкретне потврде веће употребе динара у нашем финансијском систему, а тиме и најбољи доказ растућег поверења грађана у националну валуту и централну банку.

Народна банка Србије је очувала репутацију лидера у сегменту развоја домаћег финансијског тржишта. Непосредно након избијања кризе укључили смо динарске корпоративне обвезнице домаћих привредних друштава која испуњавају одговарајуће критеријуме у монетарне операције за обезбеђење ликвидности банкама. Тиме смо истовремено постигли два циља – подстицање динамичнијег опоравка домаће привреде стварањем додатног канала финансирања, као и даље унапређење домаћег тржишта капитала. Емитовањем динарских обвезница домаћа предузећа могу остварити низ предности, попут продужења рочности обавеза, ширег распореда њиховог доспећа, диверсификације начина финансирања, уз смањење валутног ризика финансијских извора.

Остварен дугогодишњи циљ – динарске обвезнице Србије укључене су у реномиране индексе J.P. Morgan-а

Циљ којем смо стремили од 2015. године остварен је током 2021. године – Ј.P. Morgan, једна од водећих финансијских институција у свету, укључила је 30. јуна 2021. године три реперне емисије динарских државних обвезница у своје реномиране индексе обвезница у домаћим валутама емитованих од стране развијених земаља и земаља у развоју. Укључивањем у индексе Србија је постала видљивија широком кругу међународних инвеститора, што доприноси повољнијим условима финансирања државе и привреде.

Већ крајем јуна и у првим данима јула осетили смо бројне позитивне ефекте укључивања динарских обвезница у индексе Ј.P. Morgan-а. У јулу је трговање реперним седмогодишњим, десетогодишњим и дванаестогодишњим хартијама повећано два до три пута у односу на јун, а знатна тражња утицала је на то да се принос на ове хартије већ у првим данима њиховог укључења у индексе осетно смањи – у поређењу с подацима од почетка јуна, приноси на три реперне динарске хартије почетком јула били су нижи у интервалу од 33 до 41 базног поена. Јављају се и бројни инвеститори који први пут улажу на домаћем тржишту.

Ово је успех на којем смо дуго радили и који показује какво поверење је Србија стекла у међународном окружењу. И овом одлуком потврђено је поверење страних инвеститора у одрживост макроекономских показатеља српске економије, али и поверење у одрживост спровођења одговорних економских политика. Већ сада на домаћем финансијском тржишту директно осећамо позитивне ефекте овог успеха – повећана је тражња за динарским државним обвезницама које су укључене у индекс, што је довело до значајнијег раста њихове тржишне вредности”, изјавила је том приликом гувернер Јоргованка Табаковић.

Сигуран картични систем, иновативни сервиси и лакше, брже и јефтиније услуге

  • У односу на 2012. годину број Дина картица је удвостручен.
  • Унапредили смо национални картични систем – DinaCard, увођењем нове технологије (све новоиздате картице се издају с чипом) и нових функција картице (плаћање на рате дебитном картицом као замена за чек и подизање готовог новца уз куповину на свим бензинским станицама НИС Петрол и Гаспром у нашој земљи).
    • Свакодневно се повећава број трговаца који омогућавају плаћање Дина картицом на интернету (тренутно преко 1.200 трговаца). Остварили смо изванредну сарадњу с међународним картичним системима UnionPay и Discover и на тај начин наставили да унапређујемо прекограничну употребу националне платне картице.
  • Међу првима у Европи и свету развили смо систем за инстант плаћања – IPS НБС систем, којим је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када уз пренос новца на рачун примаоца за свега неколико секунди. Први смо у Европи омогућили инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима по моделу четвоространог система.
    • У јулу 2021. године покренули смо нову интернет презентацију – IPS НБС, као својеврстан водич кроз инстант плаћања, најбржи, најсигурнији и најсавременији начин плаћања. Просечан дневни број трансакција који се обради у IPS НБС систему износи око 108 хиљада плаћања, а oд почетка рада IPS НБС система извршено је око 55,5 милиона трансакција, укупне вредности преко 517 милијарди динара. Просечан број трансакција грађана и привреде који се на недељном нивоу обради у свих шест система Народне банке Србије износи преко 6,5 милиона.
  • Грађанима и привреди смо пружили једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кôда на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга, путем апликација за мобилно банкарство.
  • Стандардизовали смо терминологију и извештаје које банке дају грађанима и привреди у вези с платним услугама, а на интернет презентацији Народне банке Србије доступни су подаци за лако и брзо поређење накнада за платне услуге код различитих пружалаца платних услуга.
  • Поједностављене су административне процедуре у случају одлуке корисника да промени пружаоца платних услуга и гарантовано је право сваком грађанину на платни рачун са основним услугама, које укључују и коришћење дигиталних платних услуга.
  • Oмогућили смо закључивање уговора на даљину и уз помоћ видео-идентификације корисника. Број закључених уговора на даљину у 2020. години повећан је за 61,5% у односу на 2019. годину, док раст броја уговора закључених уз помоћ видео-идентификације корисника у истом периоду износи 100%.
  • Омогућили смо подршку стартап компанијама и у развоју иновација у области плаћања, путем механизма за тестирање иновативних решења у области платних услуга – тзв. Regulatory sandbox, који се спроводи у сарадњи с Народном банком Србијe.
  • Услуга Моји подаци за моју банку, која је средином јула 2021. године понуђена преко портала е-Управе резултат је сарадње Владе, Народне банке Србије и банака. Уместо да податке и документа који су неопходни за подношење захтева за кредит грађани прибављају идући од шалтера до шалтера државних институција, сада то могу да ураде на једноставан начин, у електронском облику, уз помоћ два клика.

Раст безготовинских плаћања и ниже накнаде за платне услуге

У односу на 2012. годину:

  • Број корисника којима је омогућено коришћење електронског банкарства порастао је за 260,5%;
  • Број корисника којима је омогућено коришћење мобилног банкарства порастао је за 32,8 пута;
  • Међубанкарске накнаде снижене су пет до шест пута – с просечних око 1% на 0,2% од износа трансакције;
  • Преполовљене су трговачке накнаде (које трговац плаћа банци за прихватање платне картице) – с просечних преко 2% на око 1% од износа трансакције.

Очувана и ојачана стабилност финансијског сектора

То што смо стално унапређивали регулаторни и супервизорски оквир за банке, који је по свему у складу с најбољим међународним стандардима и праксама и еквивалентан најуспешнијим европским државама, омогућило је да све регулаторне активности у време короне буду усмерене на подршку грађанима и привреди.

Међу првим централним банкама у Европи усвојили смо прописе којима је омогућен застој у отплати обавеза дужника – путем два мораторијума омогућили смо свим грађанима и привредницима олакшицу у моменту када је била најпотребнија, да лакше преброде кризу. Преко 90% њих у случају првог, односно преко 80% дужника у случају другог мораторијума искористило је могућност застоја у отплати обавеза. Поред тога, у децембру 2020. године усвојили смо мере као подршку грађанима и привреди који услед пандемије вируса корона не могу да измирују обавезе према банци. Народна банка Србије је у 2020. години донела и мере којима се грађанима олакшава приступ стамбеном кредитирању, посебно за купце првог стана, као и друге врсте олакшица.

Решено је и наслеђено питање проблематичних кредита – и то као комбинација системског приступа у њиховом решавању и резултата на макроекономском плану. С обзиром на размеру овог проблема, односно затечено учешће проблематичних кредита од око 20% (петина активе банкарског сектора), њихово смањење на 3,6% до јуна 2021. године, а упркос пандемији, јесте резултат који препознају сви. Већи квалитет активе банкарског сектора значи и већу могућност за здраву кредитну активност којом се подржава привредни раст и запосленост.

У децембру 2019. године Европска комисија је потврдила и да су наши супервизорски и регулаторни захтеви еквивалентни европским када је реч о третману изложености у складу са европском Уредбом о капиталним захтевима. Србија је једина земља у окружењу која није чланица Европске уније, а која је укључена на листу земаља за које је могућ преференцијални третман за улагања. Таква одлука Европске комисије значи додатни ниво поверења за инвеститоре и додатни подстицај за развој нашег динарског финансијског тржишта. Мањи захтеви за одређена улагања банака које послују у Европској унији могу додатно да стимулишу дугорочнија и још већа улагања у Србију, што може да повећа запосленост и квалитет услуга.

Девизни и кредитни послови

Каматне стопе на кредитна задужења резидената Републике Србије у иностранству знатно су смањене током девет година – просечна пондерисана каматна стопа за првих шест месеци 2021. године за 2,4 пута је нижа од просечне пондерисане каматне стопе у 2012. години, што је додатна потврда досадашњим активностима Народне банке Србије и подстицај и за будуће пројекте.

Преузимањем контроле девизног и мењачког пословања резидената и нерезидената од 1. јануара 2019. године, као и издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, Народна банка Србије је и додатно проширила своје надлежности на плану очувања финансијске стабилности Републике Србије.

Народна банка Србије и процес европских интеграција – отворена сва поглавља којима руководимо

Посвећеност европским интеграцијама Србије, Народна банка Србије показује од самог почетка процеса приступања Републике Србије Европској унији 2014. године. Рад у оквиру 11 преговарачких група представља највећи број поглавља у којима једна централна банка учествује. Одлука да водимо преговоре у најважнијим економским поглављима – Финансијским услугама (преговарачко поглавље 9) и Економској и монетарној политици (преговарачко поглавље 17), као и да будемо другонадлежна институција у Слободном кретању капитала и Статистици, уз активно учествовање у раду још седам преговарачких група, ставља Народну банку Србије на важно место и у оквиру европских интеграција, посебно у домену макроекономских и финансијских политика.

Сва поглавља којима Народна банка Србије руководи или је другонадлежна отворена су.

14. 12. 2015. 11. 12. 2017. 25. 6. 2018. 10. 12. 2018. 27. 6. 2019. 10. 12. 2019.
Поглавље 32 – Финансијски надзор Поглавље 6 – Право привредних друштава Поглавље 33 – Финансијска и буџетска питања Поглавље 17 – Економска и монетарна политика
Поглавље 18 – Статистика
Поглавље 9 – Финансијске услуге Поглавље 4 – Слободно кретање капитала

Народна банка Србије има значајно учешће и у изради стратешког националног документа – Програм економских реформи, уз активно учешће гувернера у годишњем министарском дијалогу о економској политици између Европске уније и Западног Балкана и Турске. Током дијалога Европска централна банка и Европска комисија у континуитету оцењују да Народна банка Србије води адекватну монетарну политику, у складу с режимом циљања инфлације, и да је својим мерама знатно ојачала финансијски систем. Током последњег дијалога, у јулу 2021. године оценили су и да је, реагујући благовремено и снажно, Народна банка Србије значајно подржала брз економски опоравак у Србији током пандемије и очување укупне стабилности.

Реформски закони и регулаторна решења

Бројним регулаторним активностима омогућили смо:

  • модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама и измене и допуне Закона о девизном пословању);
  • уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица);
  • већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
  • стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилни развој (Закон о дигиталној имовини);
  • промену оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу (измене и допуне Закона о банкама);
  • увођење финансијских колатерала по међународним стандардима на домаћем финансијском тржишту, којима се унапређује правна сигурност и ефикасност у извршавању oбавеза на финансијском тржишту, смањује кредитни и системски ризик (Закон о финансијском обезбеђењу).

Значајне законодавне активности Народне банке Србије, у сарадњи с другим надлежним органима, омогућиле су унапређење правног оквира којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, а уз уважавање употребе савремених технолошких средстава у финансијском сектору (нпр. уређење поступка видео-идентификације клијената). Истакнута улога Народне банке Србије у овој области препозната је и у највишим оценама усклађености с међународним стандардима које су релевантне међународне институције (FATF и Манивал) дале не само прописима којима се уређује пословање финансијских институција које надзире Народна банка Србије већ и ефикасности њихове примене.

Унапређујемо институцију људским капиталом, јер без људи не може бити ни институција, ни напретка

Сви важни резултати Народне банке Србије у функцији су једног циља – да градимо бољу и успешнију земљу за нас и нашу децу. Стремећи ка том циљу, прихватили смо се можда и најважнијег посла – да градимо људе. И због тога остајемо отворени за најбоље, за младе, за иновативне”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Упркос све већој потражњи за талентима на тржишту заснованом на знању, успели смо да се изборимо за најбоље и будемо њихов први избор. Закључили смо 15 меморандума о пословној сарадњи с високообразовним институцијама у Републици Србији, као и шест меморандума с факултетима из Републике Српске. Преко 600 студената је имало прилику да се путем стручне праксе упозна с кључним пословним процесима централне банке. Ове године први пут је студентима са Универзитета у Приштини, с привременим седиштем у Косовској Митровици, омогућено да своја теоријска знања стечена током студија употпуне практичним радом, на традиционалној летњој пракси.

Наши циљеви су дефинисани законом – ценовна и финансијска стабилност, уз подршку економској политици. Стабилност коју девет година у континуитету обезбеђујемо доноси корист за све – грађане и привреду, извознике и увознике, инвеститоре и потрошаче и, као таква, стабилност је кључни предуслов за лакше планирање, висок и одржив раст и сигурну будућност. Остаћемо и најпоузданији партнер нашој држави у борби за даље јачање наше економије и подстицајне услове пословања за нашу привреду. На нама је да обезбедимо макроекономску стабилност и једнак третман свим инвеститорима, јер ми немамо привилегију ни разлога да меримо било којим другим критеријумом осим бољим животним стандардом наших грађана и одрживим растом наше земље. Инвестиције распрострањене по земљама и привредним гранама гарант су наших циљева, који су записани у преамбулама најугледнијих и најзначајнијих међународних институција. Због тога настављамо да радимо као и до сада – у корист наших грађана и привреде, што значи чувањем стабилности и доношењем и спровођењем мера које унапређују свакодневни живот”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера