28/06/2023
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ-а) донео је 28. јуна одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан стeндбај аранжманом. Истовремено, закључене су редовне консултације по члану IV Статута ове међународне финансијске организације с нашом земљом.
Приликом доношења одлуке констатовано је да Република Србија успешно спроводи договорени економски програм. Сви критеријуми на основу којих се прате резултати програма јесу испуњени. Остварени платнобилансни и фискални резултати бољи су од очекиваних, а спровођење плана структурних реформи добро напредује.
„Одлука Одбора директора ММФ-а потврђује да се у Србији спроводи адекватна економска политика, што очекују и у наредном периоду. И у времену глобалне несигурности, Србија се доказала као земља која је својим грађанима и привреди обезбедила оно што им је у таквим околностима најпотребније – стабилност”, оцењује гувернер Јоргованка Табаковић.
ММФ је оценио да је Србија током последње деценије, упркос спољним шоковима, постигла импресивне економске резултате који одражавају њену снажну економску политику. Таква политика је подржавала снажан раст, ниску инфлацију и смањење јавног дуга. Као резултат тога, приходи су повећани, запосленост је повећана, а животни стандард је поправљен. Девизне резерве су знатно веће, а прилив страних директних инвестиција бележи рекордне нивое. Уз то, високи и распрострањени приливи страних директних инвестиција више су него довољни за покриће дефицита текућег рачуна. Иако је пандемија вируса корона негативно утицала на раст свих економија, српска економија се брзо опоравила, уз подршку снажног пакета бројних мера фискалне и монетарне политике, као и мера Народне банке Србије у области финансијског сектора.
Ипак, последице конфликта у Украјини и криза имали су негативне ефекте и на домаћу економију, као и на све наше трговинске партнере, а њихово решавање повећало је потребе за фискалним и екстерним финансирањем у 2022. години. Раст глобалних трошковних притисака одразио се и на раст глобалне и домаће инфлације. У актуелним глобалним условима, очекује се да ће, уз наставак спровођења опрезне монетарне политике, међугодишња инфлација до краја године бити смањена на око 8%, уз враћање у границе дозвољеног одступања од циља Народне банке Србије у 2024. години. Поред мера монетарне политике Народне банке Србије, на то ће утицати и глобално затезање финансијских услова, боља од прошлогодишње пољопривредна сезона, ишчезавање негативних ефеката шокова са стране понуде и пад глобалних цена примарних производа. У складу са свим тим, средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора остала су усидрена. Очекује се и да ће фискална политика остати релативно чврста и у 2023. години, упркос додатним мерама средином године. Пројектованим фискалним дефицитом, за који се очекује да ће бити испод 3% бруто домаћег производа 2023. године, подржава се опадајућа путања инфлације и даље смањење јавног дуга.
„Међугодишња инфлација се од априла налази у паду, уз очекивани оштрије смањење до краја године и улазак у границе циља од 3 ± 1,5% средином 2024. године. У наредном периоду, у условима и даље изражених изазова из међународног окружења, наставићемо да пажљиво доносимо одлуке монетарне политике, при чему нам флексибилност нашег монетарног оквира, који смо креирали, омогућава да реагујемо у најкраћем року”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.
MMФ је истакао и да средњорочни изгледи Србије остају повољни и у средњем року очекује враћање на путању раста бруто домаћег производа од 4%, инфлацију у границама циља Народне банке Србије, одрживу екстерну позицију земље и снажне јавне финансије. Континуирана макроекономска стабилност, амбициозни план структурних реформи и доказано успешно проактивно реаговање Србије на разне ударе додатно повећавају атрактивност Србије као дестинације за све разноврсније директне инвестиције. У извештају ММФ констатује и да је, упркос великим турбуленцијама на светском тржишту, очувана и релативна стабилност девизног курса динара, док девизне резерве бележе рекордне нивое. Финансијски сектор је доказао своју отпорност и у условима великих неизвесности, уз показатеље адекватности капитала и ликвидности који су остали знатно изнад минималних регулаторних нивоа. Истовремено, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима налази се на најниже забележеном нивоу.
„Очували смо релативну стабилност курса динара према евру и у глобално изазовним и отежаним околностима, као важан стуб укупне стабилности земље и извесности пословања. Девизне резерве земље повећали смо на рекордни ниво од 22,1 милијарде евра, колико су износиле на крају маја. Очували смо и пуну финансијску стабилност, уз високу капитализованост и ликвидност нашег банкарског сектора, као и рекордно низак ниво проблематичних кредита. Координација политика, благовремене и адекватне мере омогућиле су да, упркос вишедимензионалној вишегодишњој кризи, Србија сачува стабилност своје привреде и поверење потрошача и инвеститора, о чему сведочи кумулативни реални раст бруто домаћег производа у периоду 2020–2022. од око 9%, рекордни приливи страних директних инвестиција, као и наставак раста запослености и зарада у приватном сектору”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Позитивна оцена Одбора извршних директора ММФ-а о оствареним резултатима омогућила је повлачење средстава у износу од 164 милиона специјалних права вучења (преко 200 милиона евра), чиме ће укупно искоришћена средства овог аранжмана износити 949 милиона специјалних права вучења (око 1,2 милијарде евра). Ако околности у екстерном окружењу буду повољне, постоји могућност да се стендбај аранжман већ у време другог разматрања третира као аранжман из предострожности, што је раније него што је било очекивано у време одобрења аранжмана.
(Актуелни стандбај аранжман одобрен је Републици Србији 19. децембра 2022. на период од 24 месеца, као подршка договореном економском програму. Циљеви економског програма односе се на очување макроекономске и финансијске стабилности прилагођавањем карактера политике текућим економским потресима, јачање отпорности привреде на енергетску кризу спровођењем одговарајуће енергетске политике и реформи како би се решили изазови у домаћем енергетском сектору и истовремено заштитиле најрањивије категорије, и подстицање високог, еколошког, инклузивног и одрживог раста у средњем року спровођењем свеобухватних структурних реформи. Резултати програма прате се у оквиру редовних полугодишњих разматрања.)
Кабинет гувернера
