07/07/2023

Народна банка Србије указује на потребу за темељним и на чињеницама заснованим анализама чији су циљ предлози мера и активности у области безготовинских плаћања

У последње време повремено се у јавности објављују анализе и студије које се односе на безготовинска плаћања у Републици Србији, где се стање у овој области приказује знатно неповољније него што то заиста јесте, а све ради стварања основа за покретање пројеката који то „неповољно стање” треба да поправе. С тим у вези, Народна банка Србије има дужност и обавезу да, као одговорна институција и регулатор у области пружања платних услуга и платног система, укаже јавности на следеће.

Најпре, истичемо да Народна банка Србије континуирано спроводи активности усмерене на дугорочно одржив развој безготовинских плаћања у Републици Србији и да смо изричито против иницијатива и анализа у којима се износе предлози за додатно ограничење и забрану употребе готовине на регулаторни начин, јер сматрамо да ће се готовинска плаћања смањити оног тренутка када безготовински инструменти (попут платних картица интернационалних картичних система) и инфраструктура за њихово прихватање на продајним местима (нпр. ПОС уређаји) буду имали разумне трошкове, прихватљиве за све трговце у Републици Србији. Указујемо на то да су у Републици Србији већ прописана одређена ограничења готовинског пословања, која су усклађена са онима у Европској унији, а примењују се ради спречавања прања новца и финансирања тероризма. Мимо тих ограничења, која су неопходна из претходно поменутог разлога, вештачко укидање готовинских плаћања значило би само осиромашење националне економије и корист искључиво појединих, најчешће интернационалних приватних компанија. О дестимулацији употребе готовине може се размишљати искључиво тако да безготовинска плаћања треба да буду исплатива и практична за употребу како би заменила готовину.

Наиме, ниједан трговац није склон да без разлога одбије муштерију која жели да безготовински плати и на тај начин је изгуби – већина тих трговаца то ради искључиво због тога што им је коришћење безготовинског платног инструмента неретко скупо – од уређаја, преко трансакције, до одржавања тог уређаја. Безготовинске методе плаћања су пожељне, али не наметнуте по сваку цену, већ са трошковима који их чине прихватљивим. У супротном, у околностима када нису сви трошкови на оптималном нивоу, трговци би их надокнадили повећањем цена робе и услуга, јер треба имати у виду да би трговци тај трошак на неки начин желели покрити. Приликом израде било каквих анализа и предлога у области безготовинских плаћања, као код свих економских активности, треба стога увек анализирати и трошкове које би директно и индиректно нека мера или активност донела.

Ако је готовина и даље конкурентна трошковима појединих врста безготовинских плаћања (пре свега због трошкова интернационалних картичних система), поставља се питање зашто не би корисницима било остављено да сами одаберу опцију која им највише одговара, односно понудити опцију безготовинског плаћања, али не и наметнути такву обавезу. Чак и најбогатије државе, које су најдаље одмакле са ширењем безготовинских плаћања, те се неретко уз њих везује и назив безготовинско друштво, све чешће указују на потребу да се задржи и употреба готовине, те одређених услуга са њом повезаних.

Такође, финансијски подстицаји државе за коришћење безготовинских платних инструмената који се често предлажу у објављеним анализама једна су од мера код које посебно треба бити опрезан, без обзира на то да ли је реч о подстицајима намењеним трговцима (попут субвенција за коришћење ПОС терминала) или потрошачима (попут повраћаја дела плаћања извршеног безготовинским платним инструментом), јер и једни и други најчешће носе огромне трошкове за државу и друштво у целини. Мере које се заснивају на томе да држава уложи новац да промовише скупе инструменте плаћања које плаћају трговци и преко цена њихових производа купци – штетне су за државу, за трговце и за купце, а добре само за приватне компаније које су власници скупих безготовинских инструмената или инфраструктуре коју они користе (нпр. ПОС уређаја).

У анализама којима се предлажу ове мере често се наводе земље које су неке од њих примениле без аргументације о ефектима на смањење сиве економије и последично повећање пореских прихода земље.

С тим у вези, пре доношења било каквих одлука о спровођењу ових или сличних мера неопходно је израдити детаљне анализе могућих решења, као и потенцијалних трошкова и користи. Често се у студијама помиње мера субвенционисања ПОС терминала, а заборавља се да постоје много савременија и трошковно ефикаснија техничка решења за прихватање безготовинских плаћања. Неопходно је да се при реализацији ових мера узме у обзир понуда различитих опција и решења на тржишту, као и да се претходно спроведе анализа колико свако од техничких решења ствара трошкова трговцу у периоду након истека субвенције. Посебно је упитно спровођење финансијских подстицаја намењених потрошачима, јер се поставља питање зашто би држава подстицала грађане да користе скупе платне инструменте тако што би признавала поједине врсте трошкова, плаћене безготовинским путем, као на пример одбитак од пореске основице или давала субвенцију физичким лицима – пореским резидентима који у одређеном временском периоду изврше одређени број малопродајних трансакција било којим безготовинским односно дигиталним путем. Оваква врста подстицаја била би крајње неодговорна и без конкретних користи за грађане и трговце и представљала би врсту давања из буџета приватним компанијама, што подразумева да терет такве мере поново сносе порески обвезници. Управо из тих разлога овај вид подстицаја наишао је и на бројне осуде у оном малом броју држава које су их примениле.

Оно што ће Народна банка Србије увек подржавати и где и сама предузима све што је у њеној моћи односи се на мере које обезбеђују даље смањење трошкова повезаних с безготовинским плаћањима (где смо дали значајан допринос постављањем изузетно ниских накнада за коришћење платних инфраструктура чији је оператор Народна банка Србије и нормативним активностима – попут ограничења висине међубанкарских накнада, али не можемо утицати на накнаде других учесника на тржишту, а притом сматрамо да и даље постоји простор за њихово знатно додатно прилагођавање), као и мере које се односе на едукацију корисника, у чему очекујемо и активније учешће пружалаца платних услуга, али не само о томе како се користе безготовински платни инструменти, већ и како их и на основу којих информација одабрати.

Истичемо да Народна банка Србије, иако као самостална и независна институција у складу са својим законским овлашћењима у потпуности аутономно доноси све одлуке, изузетно цени и негује сарадњу с јавним и приватним сектором у свим областима, те тако и када је реч о питањима која се тичу безготовинских плаћања. Увек смо спремни да размотримо предлоге усмерене на њихово даље одрживо развијање, али као институција која ради у служби грађана и националне економије, можемо подржати само и искључиво оне који доносе добробит нашој држави, а не интересима појединаца и појединих приватних компанија.

Због тога још једном молимо све оне који желе да се баве овом темом и спроводе анализе и предлажу мере у овој области да то чине водећи се стручним и етичким стандардима, одмеравајући потенцијалне ефекте које површне анализе и искривљене чињенице могу носити са собом, те имајући увек на уму да „истина која није изречена у право време гора је од лажи”.

Са своје стране, Народна банка Србије, као кључна институција у области безготовинских плаћања, без које није могуће спроводити мере усмерене на даље подстицање безготовинских плаћања, наставиће да континуирано спроводи активности усмерене на дугорочно одржив развој безготовинских плаћања, уважавајући предности које доносе ако се њихов развој спроводи одговорно и ефикасно, на начин на који то Народна банка Србије годинама ради.

Простора за даљи напредак у свим областима, па тако и у области платних услуга, увек има, али је потребно објективно извештавати о тренутном стању, те имати у виду податке које Народна банка Србије у складу са својим овлашћењима прикупља на тромесечном нивоу од пружалаца платних услуга у Републици Србији, који говоре о изузетно високом степену развијености безготовинских плаћања у Републици Србији. С тим у вези, скрећемо пажњу јавности и на последњи објављени Преглед података у вези са пружањем платних услуга и издавањем електронског новца за прво тромесечје 2023. године, из којег се може сагледати колико смо напредовали у области безготовинских плаћања.

Све то није резултат пуког протока времена и развоја технологије, већ првенствено стратешког планирања и циљева које је у овој области поставила Народна банке Србије, те континуираног рада на унапређењу платне инфраструктуре и тржишта платних услуга.

Народна банка Србије је у претходним годинама знатно унапредила платну инфраструктуру у Републици Србији – данас смо оператор шест платних система, а посебно смо поносни што смо међу првима у свету увели систем за инстант плаћања (IPS NBS), захваљујући којем су данас инстант плаћања доступна на свим каналима за плаћање, почев од шалтера, преко апликација за мобилно и електронско банкарство, на продајним местима (интернет и физичким), омогућено је и плаћање рачуна једноставним скенирањем IPS QR кода, као и услуга „Prenesi” (пренос новца само на основу познавања броја телефона примаоца). Више о инстант плаћањима може се прочитати на интернет страници: https://ips.nbs.rs/.

Наш национални картични систем DinaCard (који је, још једном истичемо због појединих потпуно нетачних навода у јавности, у целини власништво Народне банке Србије и којим искључиво управља Народна банка Србије, а картице производи једино Завод за израду новчаница и кованог новца НБС, што су лако проверљиве чињенице) не само што је картични систем са најнижим трошковима и што обезбеђује независност платног система од страних утицаја, те на тај начин доприноси једном од два основна циља сваке централне банке – финансијској стабилности, већ је и систем који нуди читав низ услуга прилагођених потребама локалног становништва и тржишта, попут плаћања на рате дебитним картицама или услуге „Подигни динаре”, а захваљујући сарадњи с Discover Finacial Services и UnionPay International добио је и своју интернационалну функционалност. За више информација видети: DinaCard (nbs.rs).

На крају, користимо прилику да још једном све заинтересоване подсетимо да статистичке податке о коришћењу платних услуга могу пронаћи на овом линку, а информације и саопштења о платним услугама и платним системима, као и законе и подзаконске акте из ове области, на званичној интернет презентацији Народне банке Србије.

 

Кабинет гувернера