20/10/2023

У Народној банци Србије одржана презентација представника Међународног монетарног фонда „Управљање очекивањима: инфлација и монетарна политика”

У складу с праксом промовисања научноистраживачких активности и досадашњим позитивним искуствима у институционалној сарадњи с Међународним монетарним фондом на пољу научноистраживачког рада, у Народној банци Србије данас је представљена једнa од тематских целина октобарског издања Извештаја о глобалним економским изгледима (WEO) Међународног монетарног фонда, под називом „Управљање очекивањима: инфлација и монетарна политика” (Managing Expectations: Inflation and Monetary Policy). Извештај представља ауторски рад тима истраживача и не представља нужно ставове Међународног монетарног фонда нити власти земаља из којих они потичу.

Ради промовисања својих истраживачких активности и радова, представници Међународног монетарног фонда повремено представљају своје радове у земљама широм света. Народна банка Србије је по трећи пут (претходно 2018. и 2022. године) званични домаћин оваквог догађаја, на коме се представљају нова сазнања о економским феноменима и процесима и дискутује о њима, а намењен је запосленима у централним банкама и министарствима финансија, као и широј стручној и академској јавности.

Организовањем оваквог догађаја и представљањем извештаја и анализа релевантних међународних институција доприноси се развоју научноистраживачког рада у Србији и подизању дискусије о економским темама на виши ниво.

Ову изузетно актуелну тему са становишта глобалног вођења економске политике, а пре свега монетарне политике, присутнима је изложио господин Алaн Дизиоли, виши економиста у Одељењу за зону евра у оквиру Сектора за Европу Међународног монетарног фонда.

У поглављу су анализирана инфлациона очекивања професионалних прогностичара, финансијских тржишта, предузећа и становништва, утицај тих очекивања на инфлацију и последице на монетарну политику.

• Услед пандемије и великих ценовних шокова, у 2022. години у великом броју држава забележен је раст краткорочних инфлационих очекивања, док су дугорочна очекивања углавном остала на стабилном нивоу.
• Приликом анализе утицаја инфлационих очекивања на текућу инфлацију предност се даје резултатима професионалних прогностичара, који се сматрају веома поузданим извором, с обзиром на најмању волатилност и највећи обухват података које прате.
• На основу хибридног модела Филипсове криве утврђено је да краткорочна инфлациона очекивања имају већи утицај на кретање текуће инфлације и да је у просеку потребно три године да се краткорочна инфлациона очекивања и инфлација врате на нивое који су претходили континуираном расту инфлационих очекивања од око 12 месеци.
• За просечну економију у успону инфлација из претходног периода има већи утицај на текућу инфлацију него инфлациона очекивања, док је у развијеним државама супротно.

Након одржане презентације, уследила је размена мишљења учесника, који су исказали велико интересовање за ову тему.

Кабинет гувернера