20.10.2023.

U Narodnoj banci Srbije održana prezentacija predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda „Upravljanje očekivanjima: inflacija i monetarna politika”

U skladu s praksom promovisanja naučnoistraživačkih aktivnosti i dosadašnjim pozitivnim iskustvima u institucionalnoj saradnji s Međunarodnim monetarnim fondom na polju naučnoistraživačkog rada, u Narodnoj banci Srbije danas je predstavljena jedna od tematskih celina oktobarskog izdanja Izveštaja o globalnim ekonomskim izgledima (WEO) Međunarodnog monetarnog fonda, pod nazivom „Upravljanje očekivanjima: inflacija i monetarna politika” (Managing Expectations: Inflation and Monetary Policy). Izveštaj predstavlja autorski rad tima istraživača i ne predstavlja nužno stavove Međunarodnog monetarnog fonda niti vlasti zemalja iz kojih oni potiču.

Radi promovisanja svojih istraživačkih aktivnosti i radova, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda povremeno predstavljaju svoje radove u zemljama širom sveta. Narodna banka Srbije je po treći put (prethodno 2018. i 2022. godine) zvanični domaćin ovakvog događaja, na kome se predstavljaju nova saznanja o ekonomskim fenomenima i procesima i diskutuje o njima, a namenjen je zaposlenima u centralnim bankama i ministarstvima finansija, kao i široj stručnoj i akademskoj javnosti.

Organizovanjem ovakvog događaja i predstavljanjem izveštaja i analiza relevantnih međunarodnih institucija doprinosi se razvoju naučnoistraživačkog rada u Srbiji i podizanju diskusije o ekonomskim temama na viši nivo.

Ovu izuzetno aktuelnu temu sa stanovišta globalnog vođenja ekonomske politike, a pre svega monetarne politike, prisutnima je izložio gospodin Alan Dizioli, viši ekonomista u Odeljenju za zonu evra u okviru Sektora za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda.

U poglavlju su analizirana inflaciona očekivanja profesionalnih prognostičara, finansijskih tržišta, preduzeća i stanovništva, uticaj tih očekivanja na inflaciju i posledice na monetarnu politiku.

  • Usled pandemije i velikih cenovnih šokova, u 2022. godini u velikom broju država zabeležen je rast kratkoročnih inflacionih očekivanja, dok su dugoročna očekivanja uglavnom ostala na stabilnom nivou.
  • Prilikom analize uticaja inflacionih očekivanja na tekuću inflaciju prednost se daje rezultatima profesionalnih prognostičara, koji se smatraju veoma pouzdanim izvorom, s obzirom na najmanju volatilnost i najveći obuhvat podataka koje prate.
  • Na osnovu hibridnog modela Filipsove krive utvrđeno je da kratkoročna inflaciona očekivanja imaju veći uticaj na kretanje tekuće inflacije i da je u proseku potrebno tri godine da se kratkoročna inflaciona očekivanja i inflacija vrate na nivoe koji su prethodili kontinuiranom rastu inflacionih očekivanja od oko 12 meseci.
  • Za prosečnu ekonomiju u usponu inflacija iz prethodnog perioda ima veći uticaj na tekuću inflaciju nego inflaciona očekivanja, dok je u razvijenim državama suprotno.

Nakon održane prezentacije, usledila je razmena mišljenja učesnika, koji su iskazali veliko interesovanje za ovu temu.

Kabinet guvernera