12/01/2024

Кретање инфлације у децембру

Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је наставила да успорава и у децембру је износила 7,6%, што је готово двоструко ниже него на крају 2022. године. Децембарско остварење инфлације нешто је ниже од очекивања Народне банке Србије из новембарске пројекције.

Смањењу инфлације у највећој мери доприноси наставак успоравања раста цена хране, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), тј. оних компонената које су и у претходним месецима највише деловале на успоравање инфлације. Просечна годишња инфлација у 2023. години, према процени Републичког завода за статистику, износила је 12,1%.

Посматрано и на месечном нивоу, инфлација показује знаке попуштања. У децембру је износила 0,1%, што је њен најнижи месечни ниво у 2023. години, изузимајући јулску дефлацију.

Цене хране и безалкохолних пића у просеку су благо порасле у децембру (0,2%), уз подједнак допринос цена непрерађене и прерађене хране. Међугодишње посматрано, раст цена хране и безалкохолних пића је, након повратка на једноцифрени ниво у новембру, додатно успорио у децембру и износио је 8,4%. Попуштање трошковних притисака у производњи хране, уз добру пољопривредну сезону, одразило се на стабилизацију цена прерађене хране у другој половини 2023. године, док су цене воћа и поврћа од јуна до децембра кумулативно снижене за око 10%.

Цене енергената су, под утицајем појефтињења нафтних деривата (3,9%), на месечном нивоу, први пут након јула, снижене за 1,3%. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у децембру био је виши од укупне инфлације и износио је 8,7%.

Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације су, међугодишње посматрано, наставиле да успоравају раст (6,5%), док је њихова месечна динамика (0,5%) била опредељена сезонским поскупљењем обуће и одеће, као и појединих услуга.

Наставак смањења међугодишње инфлације очекујемо и у наредном периоду – инфлација ће наставити да успорава и у границе циља би требало да се врати средином године, а затим да се крајем 2024. приближи централној вредности циља од 3%. Таквом кретању допринеће ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.

Кабинет гувернера